Čitanje Biblije pruža korist i zadovoljstvo

’Čitaćeš je... dan i noć‘ (ISUS NAVIN 1:8, NW).

1. Koje su neke koristi od čitanja uopšte, a posebno od čitanja Biblije?

 ČITANJE nekog vrednog štiva je korisna stvar. Francuski politički filozof Monteskje (Šarl-Luj de Sekondat) pisao je: „Za mene je proučavanje uvek bilo najdelotvorniji lek kad se umorim od života. Nije bilo te brige koju nije odagnao jedan sat čitanja.“ Do najvišeg mogućeg stepena, to se najviše može primeniti na Bibliju. Psalmista je pod nadahnućem rekao: „Savršen je zakon Jehovin, — on dušu krepi. Svedočanstvo Jehovino je verno, — daje mudrost nevinome. Pravedne su naredbe Jehovine, — one srce vesele“ (Psalam 19:8, 9).

2. Zašto je Jehova sačuvao Bibliju kroz vekove, i šta u vezi s njom on očekuje od svog naroda?

² Kao Autor Biblije, Jehova Bog ju je kroz vekove čuvao od žestokog protivljenja njenih neprijatelja, kako religioznih tako i svetovnih. Budući da je njegova volja da se „sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“, on se postarao da njegova Reč bude dostupna celom čovečanstvu (1. Timoteju 2:4). Procenjuje se da se sa 100 jezika može doći do oko 80 posto svetskog stanovništva. Sadržaj celokupne Biblije dostupan je na 370 jezika, dok se delovi Pisma mogu čitati na daljnjih 1 860 jezika i dijalekata. Jehova želi da njegov narod čita njegovu Reč. On blagosilja svoje sluge koje poklanjaju pažnju njegovoj Reči, da, one koji je svakodnevno čitaju (Psalam 1:1, 2, NW).

Čitanje Biblije se zahteva od nadglednikâ

3, 4. Šta je Jehova zahtevao od izraelskih kraljeva, i zašto se ovaj zahtev primenjuje i na današnje hrišćanske starešine?

³ Govoreći o budućem vremenu kada će izraelska nacija imati ljudskog kralja, Jehova je rekao: „Kad sedne na presto kraljevstva svoga, on će prepisati za sebe u knjigu ovaj zakon koji će on dobiti od sveštenika Levita. On će ga imati kod sebe i čitaće ga svih dana života svoga, da bi se naučio bojati se Jehove, i poštovati i vršiti sve reči ovoga zakona i sve ove naredbe; da se srce njegovo ne bi podiglo iznad braće njegove, i da ne bi odstupio od ovih zapovesti ni na desno ni na levo“ (Ponovljeni zakoni 17:18-20).

⁴ Zapazi zašto je Jehova zahtevao da svi budući kraljevi u Izraelu svakodnevno čitaju knjigu Božjeg zakona: (1) „da bi se naučio bojati se Jehove, i poštovati i vršiti sve reči ovoga zakona i sve ove naredbe“; (2) „da se srce njegovo ne bi podiglo iznad braće njegove“; (3) „da ne bi odstupio od ovih zapovesti ni na desno ni na levo“. Zar ne treba da se današnji hrišćanski nadglednici boje Jehove, povinuju njegovim zakonima, ne izdižu iznad svoje braće i ne odstupaju od Jehovinih zapovesti? Sigurno da svakodnevno čitanje Biblije za njih nije ništa  manje važno nego što je bilo za izraelske kraljeve.

5. Šta je o čitanju Biblije Vodeće telo nedavno pisalo članovima Odbora podružnica, i zašto bi bilo dobro da sve hrišćanske starešine slede taj savet?

⁵ Današnje hrišćanske starešine imaju i te kako ispunjen raspored, zbog čega je svakodnevno čitanje Biblije pravi izazov. Na primer, članovi Vodećeg tela Jehovinih svedoka i članovi Odbora podružnica širom sveta jesu jako zaposleni ljudi. Pa ipak, jedno skorašnje pismo Vodećeg tela svim Odborima podružnica naglasilo je potrebu za svakodnevnim čitanjem Biblije i dobrim navikama proučavanja. To će, kako je pokazano u tom pismu, povećati našu ljubav prema Jehovi i istini, i ’pomoći da održimo svoju veru, radost i istrajnost sve do slavnog kraja‘. Sve starešine u skupštinama Jehovinih svedoka osećaju istu potrebu. Svakodnevno čitanje Pisma pomoći će im da ’mudro postupaju‘ (Isus Navin 1:7, 8, NW). Čitanje Biblije je posebno njima „korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti“ (2. Timoteju 3:16).

Potrebno i mladima i starima

6. Zašto je Isus Navin naglas pročitao sve reči Jehovinog zakona pred okupljenim izraelskim plemenima i stranim stanovnicima?

⁶ U drevna vremena pojedinačni primerci Pisma nisu bili na raspolaganju za ličnu upotrebu, tako da se Biblija čitala pred okupljenim mnoštvom ljudi. Isus Navin je, nakon što mu je Jehova dao pobedu nad Gajem, okupio izraelska plemena pred gorom Eval i gorom Garizim. Izveštaj nam zatim kaže: „Isus pročita zatim sve reči zakona, blagoslove i prokletstva, kao što stoji pisano u knjizi zakona. Ne bi nijedne reči od svega što je Mojsije napisao, koju Isus ne pročita pred celim zborom Izraelovim, i pred ženama i decom i strancima koji bejahu među njima“ (Isus Navin 8:33-35). Bilo je potrebno da i mladi i stari, i domaći i strani stanovnici urežu, da tako kažemo, u svoje srce i misli kakvo će ponašanje doneti Jehovin blagoslov, a kakvo će doneti njegovo neodobravanje. Nama će u tome sigurno pomoći redovno čitanje Biblije.

7, 8. (a) Ko je danas poput ’stranaca‘, i zašto je potrebno da oni svakodnevno čitaju Bibliju? (b) Na koje načine ’deca‘ među Jehovinim narodom mogu slediti Isusov primer?

⁷ Danas su u duhovnom smislu milioni Jehovinih slugu poput tih ’stranaca‘. Ranije su oni živeli po svetskim merilima, ali su promenili svoj život (Efešanima 4:22-24; Kološanima 3:7, 8). Oni neprestano treba da misle koja su Jehovina merila za dobro i zlo (Amos 5:14, 15). Svakodnevno čitanje Božje Reči im pomaže u tome (Jevrejima 4:12; Jakov 1:25).

⁸ Među Jehovinim narodom ima i mnogo ’dece‘ koju roditelji poučavaju Jehovinim merilima, ali koja treba da se sama uvere u ispravnost njegove volje (Rimljanima 12:1, 2). Kako oni to mogu učiniti? Sveštenicima i starešinama u Izraelu bilo je dato ovo uputstvo: „Čitaćeš ovaj zakon pred svim Izraelom pred svima njima. Sabraćeš narod, ljude i žene, decu i strance  koji budu na vratima tvojim, da te čuju i da se nauče bojati se Jehove, Boga vašega, i držati i vršiti sve reči ovoga zakona. I sinovi njihovi koji ga još ne poznaju čuće ga i naučiće se bojati se Jehove, Boga našega“ (Ponovljeni zakoni 31:11-13). Isus je živeo pod Zakonom, i u uzrastu od samo 12 godina pokazao je veliku zainteresovanost za razumevanje zakona svog Oca (Luka 2:41-49). Kasnije mu je bio običaj da sluša čitanje Pisma u sinagogi i da lično učestvuje u njegovom čitanju (Luka 4:16; Dela apostolska 15:21). Bilo bi dobro da današnji mladi slede Isusov primer tako što svakodnevno čitaju Božju Reč Bibliju i redovno prisustvuju sastancima gde se ona čita i proučava.

Čitanje Biblije je prioritet

9. (a) Zašto je potrebno da budemo izbirljivi u onome što čitamo? (b) Šta je prvi urednik ovog časopisa rekao o pomagalima za proučavanje Biblije?

⁹ Mudri kralj Solomon je pisao: „Crpi nauk iz ovoga: Ne bi se nikad kraju stiglo kad bi se htelo mnogo knjiga napisati, i suviše veliko učenje umor je telu“ (Propovednik 12:14). Neko bi mogao dodati da čitanje mnogih knjiga koje se danas izdaju nije samo zamorno za telo već je i, iskreno rečeno, opasno za um. Zato je važno da budemo izbirljivi. Osim što čitamo naše publikacije za proučavanje Biblije, potrebno je da čitamo i samu Bibliju. Prvi urednik ovog časopisa pisao je svojim čitaocima: „Ne zaboravimo nikada da je naš Standard Biblija i ma kakva da su naša od Boga dana pomagala, ona su ’pomagala‘, a ne zamena za Bibliju.“ a Stoga, iako ne zanemarujemo na Bibliji temeljene publikacije, treba da čitamo i Bibliju.

10. Kako „verni i razboriti rob“ naglašava važnost čitanja Biblije?

¹⁰ Svestan ove potrebe, „verni i razboriti rob“ godinama pravi raspored za čitanje  Biblije kao deo programa Teokratske škole službe u svakoj skupštini (Matej 24:45). Sadašnji program čitanja Biblije je takav da se ona cela pročita za sedam godina. Ovaj raspored je koristan za sve, ali naročito za nove koji nikada nisu pročitali celu Bibliju. Od onih koji prisustvuju Biblijskoj školi Gilead Watchtowera za misionare i Školi za osposobljavanje slugu, kao i od novih članova betelske porodice zahteva se da celu Bibliju pročitaju za godinu dana. Koji god da raspored sledite kao pojedinci ili porodica, da biste ga i ispoštovali, potrebno je da čitanju Biblije date prioritet.

Šta otkrivaju tvoje navike čitanja?

11. Zašto treba da se svakodnevno hranimo Jehovinim izjavama i kako to da činimo?

¹¹ Ako imaš poteškoća u praćenju svog rasporeda za čitanje Biblije, možda bi bilo na mestu da se priupitaš: ’Do koje mere moje navike čitanja ili navike gledanja televizije utiču na to koliko mogu da čitam Jehovinu Reč?‘ Seti se onoga što je Mojsije napisao — i što je Isus Navin ponovio — da „neće čovek živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Matej 4:4; Ponovljeni zakoni 8:3). Baš kao što imamo potrebu da svaki dan jedemo hleb ili nešto što ga može zameniti kako bismo održali svoje fizičko telo, tako imamo potrebu i da svakodnevno usvajamo Jehovine misli kako bismo održali svoju duhovnost. A njegove misli su nam svakodnevno dostupne putem čitanja Pisma.

12, 13. (a) Kako apostol Petar ilustruje čežnju koju treba da imamo za Božjom Reči? (b) Za razliku od Petra, kako Pavle koristi ilustraciju o mleku?

¹² Ako Bibliju shvatamo „ne kao reč ljudsku, nego, kao što ona zaista i jeste, kao reč Božju“, onda ćemo joj biti privučeni na isti onaj način kao što beba žudi za majčinim mlekom (1. Solunjanima 2:13). Apostol Petar je napravio to poređenje kada je napisao: „Kao novorođenčad, razvijte čežnju za čistim mlekom koje pripada reči, da pomoću njega uzrastete do spasenja, ako ste okusili da je Gospod dobar“ (1. Petrova 2:2, 3). Ako smo zaista lično iskusili da je „Gospod dobar“, razvićemo žudnju za čitanjem Biblije.

¹³ Treba zapaziti da je Petar ovde upotrebio poređenje s mlekom u drugačijem smislu od apostola Pavla. Mleko u potpunosti zadovoljava sve potrebe za hranom jednog novorođenčeta. Petrova ilustracija pokazuje da Božja Reč sadrži sve što nam je potrebno da bismo ’uzrasli do spasenja‘. S druge strane, Pavle koristi potrebu za mlekom da bi ilustrovao loše navike ishrane kod nekoga ko tvrdi da je duhovno odrastao. U poslanici jevrejskim hrišćanima, Pavle je napisao: „Iako bi, s obzirom na vreme, trebalo da ste učitelji, vama je opet potreban neko da vas iz početka poučava osnovama Božjih svetih objava; i postali ste takvi da vam treba mleko, a ne čvrsta hrana. Jer ko se god hrani mlekom, ne poznaje reč pravednosti, jer je malo dete. A čvrsta hrana pripada zrelima, onima čije su moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno“ (Jevrejima 5:12-14). Pažljivo čitanje Biblije može puno doprineti razvijanju naših moći zapažanja i stimulisanju našeg apetita za duhovne stvari.

Kako čitati Bibliju

14, 15. (a) Koju nam prednost nudi Autor Biblije? (b) Kako možemo izvući koristi iz Božje mudrosti? (Navedi primere.)

¹⁴ Najkorisnije čitanje Biblije ne počinje čitanjem, već molitvom. Molitva je izvanredna privilegija. To je kao kada bi na početku čitanja neke knjige o nekoj dubokoj temi prvo pozvao njenog autora da ti pomogne da razumeš ono što ćeš upravo čitati. To bi bila izuzetna prednost! Jehova, Autor Biblije, nudi tu privilegiju. Jedan član vodećeg tela iz prvog veka pisao je svojoj braći: „Ako nekome od vas  nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima i bez prekoravanja; i daće mu se. Ali neka traži s verom, ne sumnjajući nimalo“ (Jakov 1:5, 6). Današnje Vodeće telo nas stalno podstiče da Bibliju čitamo uz molitvu.

¹⁵ Mudrost je praktična primena spoznanja. Stoga, pre nego što otvoriš Bibliju, zamoli Jehovu da ti pomogne da prilikom čitanja prepoznaš stvari koje je potrebno da primeniš u svom životu. Poveži nove stvari koje si naučio s onim što već znaš. Uklopi ih u već poznati ’obrazac zdravih reči‘ (2. Timoteju 1:13). Razmišljaj o događajima iz života Jehovinih slugu iz prošlosti i pitaj se kako bi ti postupio da si u sličnim okolnostima (Postanje 39:7-9; Danilo 3:3-6, 16-18; Dela apostolska 4:18-20).

16. Koji se praktični predlozi daju kako bismo čitanje Biblije mogli učiniti još korisnijim?

¹⁶ Nemoj čitati samo da bi prešao određeni broj strana. Izdvoj vreme. Zadrži se na onome što čitaš. Kada te zainteresuje neka određena misao, potraži povezane reference ako ih ima u tvojoj Bibliji. Ako ti ta misao još uvek nije jasna, zabeleži je kako bi kasnije dodatno istražio. Dok čitaš, obeleži ili prepiši stihove koje naročito želiš da upamtiš. Možeš dodati i lične beleške i reference na marginu. U stihovima za koje misliš da bi ti jednog dana zatrebali u delu propovedanja i poučavanja, obeleži ključnu reč i označi u indeksu biblijskih reči na kraju Biblije. b

Učini da ti čitanje Biblije bude užitak

17. Zašto čitanje Biblije treba da nam bude užitak?

¹⁷ Psalmista je govorio o srećnom čoveku kome „zakon Jehovin omile i dan i noć o zakonu Jehovinom misli [„njegov zakon čita“, NW]“ (Psalam 1:2). Naše svakodnevno čitanje Biblije ne treba da bude neki rutinski posao, već pravi užitak. Jedan način da to učinimo zadovoljstvom jeste da uvek budemo svesni vrednosti stvari koje učimo. Mudri kralj Solomon je napisao: „Blažen čovek koji mudrost nađe... Putevi su njeni mili i sve staze njene mirne; drvo je života onim što je drže, i srećan je onaj ko je ima“ (Poslovice 3:13, 17, 18). Trud koji je potreban da bi se stekla mudrost zaista se isplati, jer su njeni putevi prijatni, puni mira i sreće, i na kraju to je put života.

18. Šta je još neophodno pored čitanja Biblije, i šta ćemo osmotriti u narednom članku?

¹⁸ Da, čitanje Biblije pruža i korist i zadovoljstvo. Ali da li je to sve? Članovi crkava hrišćanskog sveta vekovima čitaju Bibliju i „uvek uče, ali nikako ne mogu da dođu do tačnog spoznanja istine“ (2. Timoteju 3:7). Da bi čitanje Biblije bilo plodno, moramo čitati s ciljem da u svom životu primenimo spoznanje koje smo tako stekli i da ga koristimo u našem delu propovedanja i poučavanja (Matej 24:14; 28:19, 20). Za to su potrebni trud i dobre metode proučavanja, što isto tako može doneti zadovoljstvo i nagrade, kao što ćemo videti u narednom članku.

[Fusnote]

Pitanja za ponavljanje

• Koji se savet dat izraelskim kraljevima primenjuje danas na nadglednike, i zašto?

• Ko je danas poput ’stranaca‘ i ’dece‘, i zašto je potrebno da oni svakodnevno čitaju Bibliju?

• Na koje nam praktične načine „verni i razboriti rob“ pomaže da redovno čitamo Bibliju?

• Kako možemo izvući pravu korist i zadovoljstvo iz čitanja Biblije?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 9. strani]

Posebno starešine treba svakodnevno da čitaju Bibliju

[Slika na 10. strani]

Isus je imao običaj da čita Bibliju u sinagogi