Da li je sveti duh moj lični pomoćnik?

TEOLOZI, a o drugima da i ne govorimo, imaju razne predstave o tome šta je Božji sveti duh. Pa ipak, takva nagađanja nisu potrebna. Biblija jasno pokazuje šta je sveti duh. To nije osoba kao što neki tvrde, već moćna aktivna sila koju Bog koristi da bi izvršio svoju volju (Psalam 104:30; Dela apostolska 2:33; 4:31; 2. Petrova 1:21).

Budući da je sveti duh tako tesno povezan sa ispunjenjem Božjih namera, treba da imamo želju da naš život bude u saglasnosti s njim. Treba da želimo da nam on bude lični pomoćnik.

Pomoćnik — zašto je potreban?

Ukazujući na vreme kada više ne bude na zemlji, Isus je uverio svoje učenike: „Ja ću zamoliti Oca i on će vam dati drugog pomoćnika da bude s vama zauvek.“ I još jednom je rekao: „Ali govorim vam istinu: za vaše je dobro to što ja odlazim. Jer ako ne odem, pomoćnik sigurno neće doći k vama; ali ako odem, poslaću ga k vama“ (Jovan 14:16, 17; 16:7).

Isus je učenicima poverio ozbiljan zadatak kada im je rekao: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Nimalo lak zadatak, jer ga je trebalo izvršiti uprkos protivljenju (Matej 10:22, 23).

Protivljenje izvana biće propraćeno izvesnom merom razdora unutar skupštine. „Podstičem vas, braćo“, pisao je Pavle 56. n. e. hrišćanima u Rimu, „pazite na one koji prouzrokuju podele i okolnosti za spoticanje, nasuprot učenju koje ste primili, i izbegavajte ih“ (Rimljanima 16:17, 18). Ta situacija će se pogoršati kada apostoli budu umrli. Pavle je upozorio: „Ja znam da će posle mog odlaska među vas ući okrutni vukovi koji neće obzirno postupati sa stadom, i između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti izopačene stvari da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30).

Da bi se ove prepreke osujetile, bila je potrebna pomoć od Boga. Pružio ju je preko Isusa. Nakon što je uskrsnuo, na Pentekost 33. n. e. 120 njegovih sledbenika se „ispuniše svetim duhom“ (Dela apostolska 1:15; 2:4).

Učenici su prepoznali da je sveti duh koji je tom prilikom izliven bio pomoć koju je Isus obećao. Nesumnjivo su sada bolje razumeli opis koji je Isus dao: „Pomoćnik, sveti duh, koga će Otac poslati u moje ime, on će vas poučiti svemu i podsetiće vas na sve što sam vam rekao“ (Jovan 14:26). On ga je takođe nazvao i ’pomoćnikom, duhom istine‘ (Jovan 15:26).

Kako je duh pomoćnik?

Duh bi služio kao pomoćnik na nekoliko načina. Kao prvo, Isus je obećao da će duh podsetiti njegove učenike na stvari koje im je rekao. Time nije mislio samo na pomoć u tome da se prisete reči. Duh će im pomoći da razumeju dublje značenje i važnost onoga čemu ih je poučavao (Jovan 16:12-14). Jednostavno rečeno, duh će voditi njegove učenike ka boljem razumevanju istine. Apostol Pavle je kasnije napisao: „Bog je to otkrio nama  posredstvom svog duha, jer duh sve istražuje, pa i duboke stvari Božje“ (1. Korinćanima 2:10). Da bi Isusovi pomazani učenici preneli tačno spoznanje drugima, najpre je trebalo da njihovo razumevanje bude dobro utemeljeno.

Kao drugo, Isus je svoje učenike poučavao da se mole, i to često. Ako ponekad nisu bili sigurni za šta da se mole, duh je mogao da se zauzme za njih, to jest da im pomogne. „Isto tako i duh dolazi u pomoć našoj slabosti; jer ne znamo za šta treba da se molimo, kao što je potrebno, ali sam duh zauzima se za nas neizrečenim uzdisajima“ (Rimljanima 8:26).

Kao treće, duh će pomoći Isusovim učenicima u javnoj odbrani istine. On ih je upozorio: „Vas [će] predavati mesnim sudovima, i bičevaće vas u svojim sinagogama. Da, zbog mene će vas dovlačiti pred namesnike i kraljeve, za svedočanstvo njima i nacijama. A kad vas predaju, nemojte da se brinete kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u taj čas dati šta da govorite; jer ne govorite samo vi, nego duh vašeg Oca govori preko vas“ (Matej 10:17-20).

Sveti duh bi takođe pomagao da se prepozna hrišćanska skupština i navodio bi njene članove na donošenje mudrih odluka. Hajde da pobliže osmotrimo ta dva aspekta ove teme i da vidimo koji značaj oni imaju za nas danas.

Da bi poslužio kao znak za raspoznavanje

Jevreji su vekovima služili pod Mojsijevim zakonom kao Božji izabrani narod. Pošto su odbacili Isusa kao Mesiju, on je prorekao da će uskoro i oni sami biti odbačeni: „Zar nikad niste čitali u Pismu: ’Kamen koji graditelji odbaciše, taj postade glavni ugaoni kamen. To bi od Jehove, i divno je u našim očima‘? Zato vam kažem: Božje kraljevstvo uzeće se od vas i daće se naciji koja donosi njegove plodove“ (Matej 21:42, 43). Kada je hrišćanska skupština osnovana na Pentekost 33. n. e., Hristovi sledbenici su postali ta ’nacija koja donosi njegove plodove‘. Otada je ova skupština bila Božji kanal za komuniciranje. Da bi pomogao ljudima da prepoznaju da je svoju naklonost preneo na njih, Bog je pružio jasan znak za raspoznavanje.

Sveti duh je na Pentekost osposobio učenike da govore jezicima koje nikada nisu učili, što je prisutne navelo da se zadive i upitaju: „Kako to da čujemo, svako od nas, svoj jezik u kome smo se rodili?“ (Dela apostolska 2:7, 8). Sposobnost da govore nepoznatim jezicima, kao i ’mnogi čudesni predznaci i znakovi koji su se događali posredstvom apostola‘, doveli su do toga da oko tri hiljade ljudi prepozna da je Božji duh zaista delovao (Dela apostolska 2:41, 43).

Takođe, time što su donosili „plod duha“ — ’ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost, samokontrolu‘ — Hristovi učenici su jasno bili prepoznatljivi kao Božje sluge (Galatima 5:22, 23). Ljubav je zapravo ono što je na izvanredan način obeležavalo pravu hrišćansku skupštinu. Isus je prorekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:34, 35).

Članovi rane hrišćanske skupštine su prihvatili vođstvo Božjeg svetog duha i iskoristili su pomoć koju je on pružao. Iako današnji hrišćani shvataju da Bog više ne uskrsava mrtve i ne izvršava čuda kao što je to činio u prvom veku, oni dozvoljavaju da ih taj plod Božjeg duha označi kao prave učenike Isusa Hrista (1. Korinćanima 13:8).

Pomoćnik u donošenju ličnih odluka

Biblija je proizvod svetog duha. Prema tome, kada dozvoljavamo da nas vodi Biblija, to je kao da nas upućuje sveti duh (2. Timoteju 3:16, 17). On nam može pomoći da donesemo mudre odluke. Ali da li mi to dozvoljavamo?

 Kako stoje stvari sa izborom zanimanja ili zaposlenja? Sveti duh će nas osposobiti da na potencijalni posao gledamo s Jehovinog stanovišta. Naše zaposlenje mora biti u skladu s biblijskim načelima, i najbolje bi bilo kada bi nam omogućavalo da težimo za teokratskim ciljevima. Plata ili istaknutost i prestiž koji su povezani s nekim poslom stvarno su manje bitni. Mnogo je važnije da li njime podmirujemo osnovne potrebe i još uvek imamo dovoljno vremena i mogućnosti da ispunimo naše hrišćanske obaveze.

Želja da se radujemo životu sasvim je normalna i ispravna (Propovednik 2:24; 12:1). Stoga se uravnoteženi hrišćanin može rekreirati radi okrepe i zadovoljstva. Ali treba da izabere oblik rekreacije koji odražava plodove duha, a ne onaj koji ističe „dela tela“. Pavle objašnjava: „A dela tela su očigledna, i to su blud, nečistoća, raspušteno ponašanje, idolopoklonstvo, bavljenje spiritizmom, neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, podele, sekte, zavisti, pijanke, terevenke i tome slično.“ Takođe treba da pazimo da ne postanemo ’sebični, da podstičemo jedan drugoga na takmičenje i zavidimo jedan drugome‘ (Galatima 5:16-26).

Slično je i kod izbora prijatelja. Mudro je da se biraju prema duhovnosti, a ne prema tome kako izgledaju ili šta imaju. Čovek po imenu David očigledno je bio Božji prijatelj, jer ga je Bog opisao kao „čoveka po [svom] srcu“ (Dela apostolska 13:22). Ne obazirući se na spoljašnji izgled, Bog je izabrao da David bude kralj u Izraelu, prema načelu: „Ne gleda Jehova na ono što čovek gleda. Čovek gleda ono što oči vide, a Jehova gleda na srce“ (1. Samuilova 16:7).

Hiljade prijateljstava je propalo zato što su se zasnivala na tome kako neko izgleda ili šta ima. Prijateljstva zasnovana na nesigurnom bogatstvu mogu najednom prestati (Poslovice 14:20). Božja duhom nadahnuta Reč savetuje nas da kada biramo prijatelje izaberemo one koji nam mogu pomoći da služimo Jehovi. Ona nam kaže da se usredsredimo na davanje, a ne na uzimanje, jer davanje donosi veću radost (Dela apostolska 20:35). A među najdragocenije stvari koje možemo dati svojim prijateljima spadaju vreme i ljubav.

Biblija pruža duhom nadahnut savet i hrišćaninu koji traži bračnog druga. Ona kao da kaže: ’Ne gledaj na lice i stas. Gledaj u stopala.‘ U stopala? Da, u sledećem smislu: da li se koriste da bi se izvršilo Jehovino delo propovedanja dobre vesti i da li su zbog toga privlačna, da tako kažemo? Da li su obuvena u poruku istine i dobru vest mira? U Bibliji čitamo: „Krasne li su na gorama noge [„stopala“, NW] onog koji dobre glase nosi, koji mir oglašuje; onoga koji dobre vesti nosi, koji spasenje oglašuje, onoga koji kaže Sionu: Bog tvoj kraljuje!“ (Isaija 52:7; Efešanima 6:15).

Pošto živimo u ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘, potrebna nam je pomoć u vršenju Božje volje (2. Timoteju 3:1). Pomoćnik Božji sveti duh, pružao je snažnu podršku delu koje su obavljali hrišćani iz prvog veka, a bio je i njihov lični pomoćnik. Marljivo proučavanje Božje Reči, koja je proizvod svetog duha, jeste prvenstveni način na koji sveti duh može biti i naš lični pomoćnik. Da li je?

 [Slika na celoj 23. strani]