Obilje velikodušnosti donosi radost

KAO hrišćanski nadglednik pun ljubavi, apostol Pavle je suhrišćanima od srca želeo sve najbolje (2. Korinćanima 11:28). Stoga, kada je sredinom 50-ih godina prvog veka naše ere organizovao prikupljanje novca za hrišćane u Judeji kojima je pomoć bila potrebna, iskoristio je tu priliku da pouči važnoj lekciji o velikodušnosti. Pavle je naglasio da Jehova veoma ceni veselo davanje: „Neka svako učini kako je odlučio u svom srcu, ne nerado niti od moranja, jer Bog voli veselog davaoca“ (2. Korinćanima 9:7).

Krajnje siromašni, a ipak velikodušni

Većina hrišćana iz prvog veka nije bila istaknuta u društvu. Pavle je zapazio da među njima nije bilo „mnogo moćnih“. Oni su bili „ono što je slabo u očima sveta“, „ono što je neplemenito u očima sveta“ (1. Korinćanima 1:26-28). Na primer, hrišćani koji su živeli u Makedoniji bili su ’krajnje siromašni‘ i „pod nevoljom“. Pa ipak, ti ponizni makedonski vernici molili su za prednost da novčano prilože za ’službu namenjenu svetima‘, i ono što su dali bilo je, prema Pavlovom svedočanstvu, „preko [njihovih] stvarnih mogućnosti“! (2. Korinćanima 8:1-4).

Pa ipak, takvo velikodušno davanje nije bilo prosuđeno po količini koja je data. Umesto toga, bila je važna motivacija, spremnost da se deli i stav srca. Pavle je korintskim hrišćanima pokazao da su u davanje priloga uključeni um i srce. On je rekao: „Znam vašu spremnost zbog koje se hvalim vama pred Makedoncima... a vaša revnost podstakla je većinu njih.“ Oni su ’u svom srcu odlučili‘ da daju velikodušno (2. Korinćanima 9:2, 7).

’Duh ih je pokrenuo‘

Možda je apostol Pavle imao na umu jedan raniji primer velikodušnog davanja, onoga koje se odigralo u pustoši više od 15 vekova pre njegovog vremena. Dvanaest plemena nacije Izrael bilo je oslobođeno iz ropstva u Egiptu. Sada su se nalazili u podnožju gore Sinaj i Jehova im je zapovedio da naprave šator od sastanka za obožavanje i da ga opreme priborom za obožavanje. Za tako nešto bilo je potrebno mnogo sredstava i nacija je bila pozvana da prilaže.

Kako su ti Izraelci reagovali? „Svi oni koje srce pobudi, i koje dobra volja [„duh“, NW] pokrete, vratiše se i donesoše prilog za Jehovu za građenje šatora od sastanka“ (Izlazak 35:21). Da li je nacija bila velikodušna? Još kako! Mojsiju je podnesen sledeći izveštaj: „Narod donosi više nego što treba za delo koje je Jehova zapovedio da se uradi“ (Izlazak 36:5).

Kakvo je bilo materijalno stanje Izraelaca u ono vreme? Nedugo pre toga, oni su bili bedni robovi ’mučeni teškim poslovima‘, vodili su ’gorak život‘, život ’nevolje‘ (Izlazak 1:11, 14; 3:7; 5:10-18). Zbog toga je malo verovatno da su bili imućni. Istina, Izraelci su napustili zemlju svog robovanja sa ovcama i govedima (Izlazak 12:32). Ali možda ih nisu imali tako puno, pošto su se ubrzo po napuštanju Egipta žalili da nemaju ni mesa ni hleba (Izlazak 16:3).

 Kako su onda Izraelci došli do dragocenosti koje su priložili za izgradnju šatora od sastanka? Dobili su ih od svojih bivših gospodara, Egipćana. Biblija kaže: „Sinovi Izraelovi... zaiskaše od Egipćana posuđa srebrnog i posuđa zlatnog i haljina... [Egipćani] im ispuniše molbe.“ Ova velikodušnost Egipćana bila je blagoslov od Jehove, a ne od faraona. Božanski zapis kaže: „Jehova učini te narod nađe milost pred očima Egipćana, te im ispuniše molbe“ (Izlazak 12:35, 36).

Zamisli kako su se Izraelci osećali. Generacije i generacije su patile za vreme gorkog ropstva i siromaštva. Sada su bili slobodni i imali su puno materijalnih stvari. Kako bi se osećali kada bi trebalo da daju nešto od toga? Možda su mislili da su ih zaradili i da imaju pravo da ih zadrže. Međutim, kada su pozvani da materijalno prilože kako bi podržali čisto obožavanje, to su i uradili — i to ne preko volje ili škrto! Oni nisu zaboravili da im je Jehova omogućio da imaju te materijalne stvari. Dali su mnogo od svog srebra, zlata i stoke. Bili su ’dobro raspoloženog srca‘. Njih je ’pobudilo srce‘. ’Dobra volja [„duh“, NW] ih pokrete.‘ To je zaista bio „dragovoljni prilog Jehovi“ (Izlazak 25:1-9; 35:4-9, 20-29; 36:3-7).

Spremnost da se da

Veličina priloga ne daje obavezno pravu sliku o davaočevoj velikodušnosti. Jednom je Isus gledao dok su ljudi stavljali novac u hramske kasice za priloge. Bogati su ubacivali mnogo novca, ali Isus je bio impresioniran kada je video kako jedna siromašna udovica ubacuje dva novčića vrlo male vrednosti. On je rekao: „Ova udovica, iako siromašna, stavi više od svih njih... [Ona] od svoje sirotinje stavi sve što imaše za život“ (Luka 21:1-4; Marko 12:41-44).

Pavlovi komentari Korinćanima bili su u skladu sa ovim Isusovim razmišljanjem. Kada se radi o davanju priloga da bi se pomoglo suvernicima koji su u oskudici, Pavle je zapazio: „Ako najpre postoji spremnost, ona je naročito prihvatljiva po onome što neko ima, a ne po onome što nema“ (2. Korinćanima 8:12). Da, prilozi nisu stvar za takmičenje ili upoređivanje. Osoba daje prema onome što ima, a Jehova je zadovoljan duhom velikodušnosti.

Premda niko u stvari ne može da obogati Jehovu, koji poseduje sve stvari, prilaganje je prednost koja obožavaocima pruža priliku da ispolje svoju ljubav prema njemu (1. Letopisa 29:14-17). Prilozi koji se daju, ne radi isticanja ili iz nekih drugih sebičnih poticaja, već sa  ispravnim stavom i da bi se unapredilo pravo obožavanje, donose radost, a uz to i Božji blagoslov (Matej 6:1-4). Isus je rekao: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela 20:35). Mi možemo da iskusimo deo te sreće kada dajemo svoju snagu u Jehovinoj službi i kada odvajamo nešto od svojih materijalnih stvari za podršku pravom obožavanju i pomoć dostojnima (1. Korinćanima 16:1, 2).

Današnja spremnost da se daje

Danas su Jehovini svedoci oduševljeni kada posmatraju svetski napredak u propovedanju ’ove dobre vesti o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Tokom zadnje decenije 20. veka, u znak predanja Jehovi Bogu krstilo se više od 3 000 000 osoba i formirano je oko 30 000 novih skupština. Da, jedna trećina svih skupština Jehovinih svedoka koje danas postoje formirane su tokom zadnjih deset godina! Većina ovog porasta rezultat je napornog rada iskrenih hrišćana koji ulažu svoje vreme i energiju da bi posećivali svoje bližnje i pričali im o Jehovinim namerama. Nešto od tog porasta rezultat je rada misionara, koji napuštaju svoje domove i putuju u udaljene zemlje da bi tamo pomagali oko dela propovedanja Kraljevstva. Porast je doveo do organizovanja novih pokrajina, koje imaju potrebu za naimenovanjem novih pokrajinskih nadglednika. Osim toga, potrebno je još Biblija za propovedanje i lično proučavanje. Potrebno je više štampane literature. I u jednoj zemlji za drugom, trebalo je proširiti zgrade podružnica ili ih zameniti većim objektima. Sve te dodatne potrebe podmirene su dobrovoljnim prilozima Jehovinog naroda.

Potreba za Dvoranama Kraljevstva

Goruća potreba koja je s porastom broja Jehovinih svedoka postala očigledna jeste potreba za Dvoranama Kraljevstva. Istraživanja koja su sprovedena početkom 2000. godine otkrila su da postoji potreba za više od 11 000 Dvorana Kraljevstva u zemljama u razvoju, gde su sredstva ograničena. Uzmi za primer Angolu. Uprkos građanskom ratu koji traje godinama, ta zemlja doživljava prosečan godišnji porast broja objavitelja Kraljevstva od oko 10 posto. Međutim, većina od 675 skupština u ovoj velikoj afričkoj zemlji sastaje se na otvorenom. U toj zemlji postoje samo 22 Dvorane Kraljevstva, od kojih neku vrstu krova ima samo 12.

Slična situacija postoji i u Demokratskoj Republici Kongo. Iako u glavnom gradu Kinšasi postoji skoro 300 skupština, tamo ima samo deset Dvorana Kraljevstva. Širom ove zemlje postoji hitna potreba za više od 1 500 Dvorana Kraljevstva. Zbog brzog porasta u istočnoevropskim zemljama, Rusija i Ukrajina zajedno izveštavaju o potrebi za stotinama Dvorana Kraljevstva. Nagli porast u Južnoj Americi vidi se na primeru Brazila, gde ima više od pola miliona Svedoka i gde je velika potreba za još Dvorana Kraljevstva.

Da bi se u takvim zemljama podmirile potrebe, Jehovini svedoci sprovode jedan ubrzani program za izgradnju Dvorana Kraljevstva. Program se finansira velikodušnim prilozima bratstva širom sveta, tako da će čak i najsiromašnije skupštine imati prikladan centar obožavanja.

Kao i u vreme drevnog Izraela, može se postići mnogo jer iskreni hrišćani ’čast Jehovi daju imanjem svojim‘ (Poslovice 3:9, 10). Vodeće telo Jehovinih svedoka bi želelo da iskoristi ovu priliku da izrazi duboku zahvalnost svakome koga je srce pokrenulo da učestvuje u ovom dobrovoljnom davanju. I možemo biti uvereni da će Jehovin duh nastaviti da podstiče srca pripadnika njegovog naroda da podupiru potrebe dela Kraljevstva koje stalno napreduje.

Dok se rast širom sveta nastavlja, i dalje tražimo prilike da pokažemo svoju radost i spremnost u davanju naše snage, našeg vremena i naših sredstava. I iskusimo istinsku radost koju donosi takav duh davanja.

[Okvir na 29. strani]

’MUDRO GA POTROŠITE!‘

„Imam deset godina. Šaljem vam ovaj novac da kupite papir ili bilo šta drugo za pravljenje knjiga“ (Sindi).

„Srećna sam što vam šaljem ovaj novac da biste nam pravili još knjiga. Pomagala sam tati i uštedela ovaj novac. Zato ga mudro potrošite!“ (Pem, sedam godina).

„Bila sam tužna zbog uragana. Nadam se da ste dobro. Ovo [2 dolara] je sav novac iz moje kasice“ (Alison, četiri godine).

„Zovem se Rudi i imam 11 godina. Moj brat Ralf ima šest. A moja sestra Džudit ima dve i po. Tri meseca štedimo od našeg džeparca da bismo pomogli našoj braći u [ratnom području]. Uspeli smo da uštedimo 20 dolara koje sada šaljemo.“

„Žao mi je braće [koja su pogođena uraganom]. Zaradio sam 17 dolara radeći s tatom. Ne šaljem ovaj novac ni za šta konkretno, tako da vama prepuštam da odlučite“ (Maklin, osam godina).

 [Okvir na 31. strani]

Načini na koje se neki odlučuju da daju

PRILOZI ZA SVETSKO DELO

Mnogi odvoje na stranu, to jest odrede izvesnu sumu koju stavljaju u kutije za priloge s natpisom „Prilozi za delo Kraljevstva (Matej 24:14)“. Svakog meseca skupštine prosleđuju te sume lokalnoj kancelariji Zajednice ili podružnici.

Dobrovoljne donacije u novcu takođe se mogu poslati direktno kancelariji Zajednice ili podružnici koja opslužuje vašu zemlju. Takođe se može poklanjati nakit ili druge dragocenosti. Uz takve priloge treba priložiti kratko pismo u kome se navodi da je to neposredan poklon.

SPORAZUM O USLOVNOJ DONACIJI

Novac se može poveriti Zajednici uz poseban sporazum po kojem bi se donacija vratila donatoru, ukoliko bi on imao neku ličnu potrebu. Za daljnje informacije, molimo vas stupite u vezu s kancelarijom Zajednice ili podružnicom u vašoj zemlji.

PLANIRANJE U DOBROTVORNE SVRHE

Osim direktnih poklona u novcu i uslovnih novčanih donacija, postoje i drugi načini davanja u korist službe za Kraljevstvo širom sveta. Oni obuhvataju:

Osiguranje. Zajednica može biti imenovana kao korisnik polise životnog osiguranja ili penzijskog osiguranja.

Bankovni računi. Bankovni računi, depozitne potvrde ili pojedinačni penzijski računi mogu se kao deponovani dati Zajednici, ili se mogu učiniti naplativim u slučaju smrti u skladu s lokalnim bankovnim zahtevima.

Vrednosni papiri i obveznice. Vrednosni papiri i obveznice mogu se dati Zajednici kao direktan dar.

Nekretnine. Nekretnine koje se mogu prodati mogu se pokloniti Zajednici, bilo kao direktan dar ili kao doživotno vlasništvo donatora koji može do kraja života ostati da živi u njima. Pre prenošenja bilo kakvih nekretnina na Zajednicu, osoba treba da stupi u vezu s njom.

Testamenti i zadužbine. Imovina ili novac mogu se zaveštati Zajednici putem zakonski sastavljenog testamenta ili Zajednica može biti imenovana kao korisnik zadužbine. Testament u korist religiozne organizacije može omogućiti određene poreske olakšice.

Oni koji su zainteresovani za bilo koji od ovih sporazuma o planiranju u dobrotvorne svrhe, treba da stupe u vezu s kancelarijom Zajednice, ili s podružnicom koja opslužuje njihovu zemlju.

JEHOVINI SVEDOCI — HRIŠĆANSKA VERSKA ZAJEDNICA

P. fah 173, 11 080 Beograd

telefoni (011) 196-224 i 197-109