Po čemu meriš uspeh?

JEDAN rečnik definiše uspeh kao „postizanje bogatstva, odobravanja ili slave“. Da li je to kompletna definicija? Da li su bogatstvo, odobravanje ili slava jedina merila uspeha? Pre nego što odgovoriš, razmisli o ovome: Isus Hrist nije stekao nikakvo materijalno bogatstvo tokom svog života. On nije stekao odobravanje većine ljudi; niti su ga modni arbitri njegovih dana visoko cenili. A Isus je ipak bio uspešan čovek. Zašto?

Dok je bio na zemlji, Isus je bio „bogat pred Bogom“ (Luka 12:21). Nakon što je uskrsnuo, Bog ga je nagradio tako što ga je ovenčao „slavom i čašću“. Jehova je uzvisio svog Sina „na viši položaj i ljubazno mu dao ime koje je iznad svakog drugog imena“ (Jevrejima 2:9; Filipljanima 2:9). Isusov životni put je obradovao Jehovino srce (Poslovice 27:11). Njegov život na zemlji bio je uspešan jer je postigao svoju svrhu. Isus je izvršio Božju volju i dao čast Njegovom imenu. Za uzvrat, Bog je Isusa počastvovao takvim bogatstvom, odobravanjem i slavom koje nijedan akademik, političar ili sportski  as nikada neće doživeti. Isus je zaista bio najuspešniji čovek koji je ikada hodao zemljom.

Hrišćanski roditelji uviđaju da ako njihovi mladi slede Hristove stope tako što postaju bogati pred Bogom onako kako je to Isus bio, oni će požnjeti bogate blagoslove sada i uživati u nezamislivim nagradama u dolazećem sistemu stvari. Za mladu osobu ne postoji bolji način da sledi Isusove stope od vršenja dela koje je Isus činio — stupanjem u punovremenu službu ako je to moguće.

Međutim, u nekim kulturama preovlađuje običaj da se mladi ne prihvataju punovremene službe. Kada mladić završi sa školovanjem, od njega se može očekivati da nađe zaposlenje s punim radnim vremenom, da se oženi i skući. Ponekad mladi iz takvih sredina čine tu grešku da se uzdržavaju od stupanja u punovremenu službu (Poslovice 3:27). Zašto? Zbog pritiska se povinuju opšteprihvaćenim kulturnim normama. To se dogodilo Robertu. a

Kada se kultura i savest sukobe

Robert je odgajan kao Jehovin svedok. Dok je bio tinejdžer njegovo ponašanje i izbor društva nisu bili baš poželjni. Majka je počela da se brine za njega. Zbog toga je zamolila jednog pionira, punovremenog slugu Jehovinih svedoka, da ga ohrabruje. Robert objašnjava šta se zatim dogodilo.

„Zaista sam cenio interesovanje koje je ovaj pionir pokazivao za mene. Zbog njegovog dobrog primera poželeo sam da se latim pionirske službe kao karijere čim završim školu. Tada se mama opet brinula — ali iz drugog razloga. Vidite, u našoj kulturi je sasvim u redu da devojka počne da pioniri odmah posle škole, ali od momka se očekuje da se prvo finansijski obezbedi, pa tek onda da razmišlja o pionirenju.

„Izučio sam zanat i počeo sa svojim biznisom. Ubrzo sam se duboko upleo u posao i samo sam rutinski posećivao sastanke i išao u propovedanje. Savest me je pekla — znao sam da Jehovi mogu potpunije da služim. Ipak, bila je to prava borba osloboditi se onoga što drugi očekuju od mene, ali srećan sam što sam to uradio. Sada sam oženjen, i moja žena i ja smo zadnje dve godine pioniri. Nedavno sam u skupštini naimenovan za slugu pomoćnika. Mogu iskreno reći da sada osećam pravo zadovoljstvo, jer služim Jehovi svim svojim srcem, i onoliko koliko god mogu.“

Ovaj časopis stalno ohrabruje mlade da nauče neki zanat ili da se osposobe za nešto korisno — ako je moguće dok su još u školi. Radi čega? Da bi se obogatili? Ne. Glavni razlog je taj da bi mogli valjano da se izdržavaju kad odrastu i služe Jehovi što potpunije mogu, posebno u punovremenoj službi. Ipak, često se dešava da mladići i devojke budu toliko upleteni u jurnjavu za svetovnom karijerom da služba gubi na važnosti. Neki uopšte ne razmišljaju o tome da počnu s punovremenom službom. Zašto?

Robertovi komentari bacaju nešto svetla na tu stvar. Nakon što je izučio svoj zanat, Robert je počeo s biznisom. Uskoro je padao s nogu od posla koji nikuda nije vodio. Cilj mu je bio da postane finansijski bezbedan. Ali da li iko unutar  ili van hrišćanske skupštine ikada u potpunosti postigne taj cilj? Hrišćani treba da teže za tim da budu pouzdani u pogledu finansija i da se marljivo staraju za svoje finansijske obaveze; ali treba takođe da shvate da u ovim nesigurnim vremenima malo ljudi uopšte dostigne taj nivo da sebe stvarno mogu smatrati finansijski obezbeđenima. Zato je Isusovo obećanje u Mateju 6:33 tako utešno za hrišćane.

Robert je srećan što je odlučio da pre sledi želje svog srca nego propise svoje kulture. Danas uživa u karijeri punovremene službe. Da, punovremena služba je poštovanja vredna karijera. Robert ima svoj mir jer služi Jehovi, kao što on kaže ’onoliko koliko god može‘.

Izvuci najviše iz svojih talenata

Među Jehovinim svedocima ima dosta nadarenih ljudi. Neki imaju izvanredne intelektualne sposobnosti; drugi su talentovani u nekim zanatima. Svi ovi darovi dolaze od Jehove, koji daje „svima život i dah i sve“ (Dela apostolska 17:25). Bez života, ovi darovi bi bili bezvredni.

Zato je jedino podesno da svoj predani život koristimo u Jehovinoj službi. Za to se odlučio i jedan talentovani mladić. On je živeo u prvom veku n. e. Kao član istaknute porodice proveo je svoju mladost u veoma poznatom gradu Tarsu u Kilikiji. Iako je po rođenju bio Jevrejin, nasledio je od svog oca rimsko građanstvo. To mu je dalo mnoga prava i privilegije. Kada je odrastao, proučavao je Zakon s jednim od najistaknutijih „profesora“ tog vremena — s Gamalilom. Izgledalo je da će ubrzo ’bogatstvo, odobravanje i slava‘ biti njegovi (Dela apostolska 21:39; 22:3, 27, 28).

Ko je bio ovaj mladić? Zvao se Savle. Međutim, Savle je postao hrišćanin i na kraju apostol Pavle. Odložio je na stranu svoje prvobitne težnje i kao hrišćanin predao celi svoj život Jehovinoj službi. Pavle je postao poznat, ne kao izvrstan pravnik, već kao revnosni propovednik dobre vesti. Nakon što je proveo skoro 30 godina kao misionar, Pavle je napisao pismo prijateljima u Filipima. U njemu je razmatrao neka svoja dostignuća iz vremena pre nego što je postao hrišćanin, a zatim je rekao: „Radi njega sam izgubio sve i smatram to gomilom otpadaka, da dobijem Hrista“ (Filipljanima 3:8). Ne, Pavle nije žalio zbog svog načina života!

Šta je bilo sa obučavanjem koje je primio od Gamalila? Da li mu je to ikada koristilo? Da! U nekoliko prilika on je doprineo tome da se ’odbrani i zakonski utvrdi dobra vest‘. Ali Pavlov glavni posao bio je posao propovednika dobre vesti — nešto čemu ga njegovo prethodno školovanje nikada nije moglo naučiti (Filipljanima 1:7; Dela apostolska 26:24, 25).

Slično i danas, nekima se pruža prilika da koriste svoje darove i talente, pa čak i svoje obrazovanje za unapređivanje interesa Kraljevstva. Na primer, Ejmi ima jednu fakultetsku diplomu kao komercijalista, a drugu kao pravnik. Nekada je imala unosan posao pri jednoj advokatskoj firmi, ali danas služi kao neplaćeni dobrovoljac u jednoj od kancelarija podružnice Watch Tower Societyja. Evo kako Ejmi opisuje svoj sadašnji život: „Verujem da sam načinila najbolji mogući izbor u životu... Nemam želju da se menjam ni s jednim od svojih kolega s fakulteta. Ponosna sam na svoj izbor. Imam sve što mi je potrebno i što želim — zadovoljan, srećan život i karijeru koja me ispunjava i pruža mi zadovoljstvo.“

Ejmi je izabrala put koji joj je doneo duševni mir, zadovoljstvo i Jehovin blagoslov. Sigurno je da hrišćanski roditelji ne žele ništa manje svojoj deci!

Uspeti u hrišćanskoj službi

Naravno, važno je imati ispravno gledište o uspehu u samoj hrišćanskoj službi.  Nije teško osećati se uspešnim kada provedemo prijatno vreme u službi, kada ostavimo biblijsku literaturu ili kada stanare uključimo u pobuđujuće biblijske razgovore. Ali ako nas retko slušaju, možemo doći u iskušenje da zaključimo kako gubimo vreme. Ipak, seti se da je jedna od definicija uspeha ’postići odobravanje‘. Čije odobravanje želimo da dobijemo? Naravno, Jehovino. To možemo dobiti bilo da ljudi slušaju našu poruku ili ne slušaju. U vezi s tim, Isus je svoje učenike naučio jednoj snažnoj lekciji.

Setićeš se da je Isus poslao 70 propovednika Kraljevstva „u svaki grad i mesto kuda sam nameravaše da dođe“ (Luka 10:1). Trebalo je da propovedaju u gradovima i selima bez Isusa. To je za njih bilo novo iskustvo. Zato im je Isus dao detaljna uputstva pre nego što ih je poslao. Kada sretnu ’prijatelja mira‘ trebalo je da mu daju temeljno svedočanstvo u vezi s Kraljevstvom. Međutim, ukoliko ih odbiju, trebalo je da produže svojim putem, bez zabrinutosti. Isus je objasnio da oni koji odbiju da ih slušaju zapravo odbijaju samog Jehovu (Luka 10:4-7, 16).

Kada su ova sedamdesetorica završila svoj propovednički zadatak, izvestila su Isusa „s radošću, govoreći: ’Gospode, čak nam se i demoni pokoravaju kad koristimo tvoje ime‘“ (Luka 10:17). Mora da je za ove nesavršene ljude bilo uzbudljivo da izgone moćna duhovna stvorenja! Međutim, Isus je upozorio svoje oduševljene učenike: „Ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima“ (Luka 10:20). Njih sedamdesetorica možda neće uvek imati moć da isteruju demone, niti će uvek doživljavati pozitivne rezultate u službi. Ali ako ostanu verni, uvek će imati Jehovino odobravanje.

Da li ceniš punovremene sluge?

Jedan mladić je rekao jednom hrišćanskom starešini: „Kad budem završio srednju školu, pokušaću da nađem posao. Ako ne nađem neki posao, onda ću razmisliti o tome da započnem s nekim oblikom punovremene službe.“ Međutim, ovo nije gledište većine koji su se latili punovremene službe. Da bi pionirili, neki su odustali od mogućnosti postizanja neke unosne karijere. Neki su odbili oduševljavajuće mogućnosti za obrazovanje. Kao apostol Pavle, oni se žrtvuju, ali slično Pavlu, Robertu i Ejmi, oni ne žale zbog izbora koji su napravili. Oni cene to što imaju prednost da koriste svoje darove za hvaljenje Jehove, koji je vredan onog najboljeg što mu oni mogu pružiti.

Iz raznih razloga mnogi verni Jehovini svedoci nisu u poziciji da pionire. Možda imaju neke biblijske obaveze za koje se staraju. Ali ako služe Bogu celim svojim ’srcem, dušom i umom‘, Jehova je zadovoljan njima (Matej 22:37). Iako sami ne mogu da pionire, oni shvataju da su oni koji pionire izabrali lepu karijeru.

Apostol Pavle je napisao: „Ne oblikujte se više prema ovom sistemu stvari“ (Rimljanima 12:2). U skladu s Pavlovim savetom, ne smemo dozvoliti da kulturni i svetski standardi oblikuju naše razmišljanje. Bilo da možeš pioniriti ili ne, učini da služba Jehovi bude u žiži tvog života. Bićeš uspešan sve dok imaš Jehovino odobravanje.

[Fusnota]

[Slika na 19. strani]

Pazi da ne upadneš u mukotrpnu kolotečinu koja nikuda ne vodi