Da li molitva išta pomaže?

PRE ili kasnije, gotovo svi osete potrebu da se mole. U stvari, iskreno se mole ljudi skoro svih verskih ubeđenja. Na primer, budisti mogu i do hiljadu puta dnevno ponavljati molitvu „Verujem u Amida Budu“.

S obzirom na probleme koji širom sveta postoje, da li je razumno postaviti pitanje: šta ljudi misle da će postići molitvom? da li sve te molitve išta pomažu?

Zašto se ljudi mole?

Mnogi istočnjaci se mole svojim precima i šintoističkim ili taoističkim bogovima. To čine u nadi da će položiti ispite u školi, imati dobru žetvu ili sprečiti bolesti. Budisti misle da će svojim trudom doći do prosvetljenja. Hindusi se za spoznanje, bogatstvo i zaštitu odano mole svojim omiljenim bogovima i boginjama.

Neki katolici se nadaju da će čovečanstvo imati koristi ukoliko oni svoj život provedu kao kaluđeri ili kaluđerice u zatvorenim manastirima, to jest samostanima, neprestano se moleći. Izgovarajući napamet naučene molitve, možda uz upotrebu brojanica, milioni katolika traže naklonost od Marije. U istočnjačkim zemljama mnogi koriste točak molitvenik. Protestanti ponavljaju reči Gospodove molitve, iako mogu i spontano izraziti  svoja osećanja Bogu. Mnogi Jevreji prevaljuju velike razdaljine da bi se molili kod Zapadnog zida u Jerusalimu, nadajući se da će se hram obnoviti i da će doći nova era napretka i mira.

Iako se milioni posvećuju molitvi, ljudsko društvo ipak sve više more problemi kao što su siromaštvo, zavisnosti, raspad porodica, kriminal i rat. Da li se ti ljudi možda mole na neispravan način? I s tim u vezi, da li neko uopšte sluša molitve?

Da li iko sluša molitve?

Molitve ništa ne pomažu ukoliko ih neko ne čuje. Kada se neka osoba moli, ona očigledno veruje da je neko u nevidljivom duhovnom području čuje. Međutim, molitve se ne prenose čisto zvučnim talasima. Mnogi smatraju da neko čak može čitati misli onoga ko se moli. Ko bi to mogao da bude?

Za naučnike je prava misterija sam proces nastanka misli u milijardama neurona koji sačinjavaju moždanu koru našeg mozga. Međutim, sasvim je normalno da Onaj ko je konstruisao taj mozak može i da čita misli. To nije niko drugi nego naš Stvoritelj Jehova Bog (Psalam 83:19; Otkrivenje 4:11). Molitve treba njemu upućivati. Ali, da li Jehova obraća pažnju na sve te molitve?

Da li su sve molitve saslušane?

Drevni izraelski kralj David bio je čovek molitve. Kao nadahnuti psalmista, on je pevao: „Ti slušaš molitve, k tebi svaka put prilazi“ (Psalam 65:3). Jehova može da razume molitve izgovorene na bilo kom od hiljade jezika kojima ljudi govore. To što nijedan ljudski um ne može da obradi tako mnogo informacija ne znači da ni Bog ne može da pokloni svoju pažnju onima koji mu se na prihvatljiv način mole.

Međutim, Isus Hrist — takođe čovek molitve — otkrio je da Bogu nisu ugodne sve molitve. Zapazi šta je rekao o popularnom običaju ponavljanja napamet naučenih molitvi. Prema katoličkoj Jerusalem Bible, on je rekao: „Kad se molite, ne blebećite kao pagani, jer oni misle da će s mnogo reči biti uslišeni“ (Matej 6:7). Ne možemo očekivati da će Jehova uslišiti molitve koje ne izražavaju naša prava osećanja.

Navodeći zašto se Bogu neke molitve ne dopadaju, jedna biblijska poslovica kaže: „Ko odvraća uho da ne čuje zakon, i molitva mu je oskvrnjenje“ (Poslovice 28:9). Jedna druga kaže: „Beži Jehova od bezdušnika, ali molitvu pravednika sluša“ (Poslovice 15:29). Kada su vođe drevne Jude snosile tešku krivicu, Jehova je izjavio: „Kad širite ruke svoje, ja zaklanjam oči svoje od vas; i ne slušam kada molitve množite, jer su ruke vaše pune krvi“ (Isaija 1:1, 15).

Apostol Petar je pomenuo nešto drugo zbog čega Bog ne bi prihvatio naše molitve. On je napisao: „Vi muževi, živite sa [svojim ženama] prema spoznanju, dodeljujući im čast kao slabijem, ženskom sudu, jer ste i vi s njima naslednici nezasluženog dara života, da vaše molitve ne naiđu na prepreku“ (1. Petrova 3:7). Molitve nekog muškarca koji se ne obazire na ovakav savet ne bi otišle dalje od prostorije u kojoj se nalazi!

Odavde jasno sledi da moramo udovoljiti nekim zahtevima ukoliko želimo da nam molitve budu saslušane. Međutim, mnogi koji se mole pokazuju malo interesovanja za to da čine ono što Bog zahteva od njih. I upravo je to razlog zbog čega velika iskrenost u molitvama nije dovela do boljeg sveta.

Šta onda Bog zahteva od nas da bi saslušao naše molitve? Odgovor sigurno ima veze sa samim razlogom zbog čega mu se i obraćamo. U stvari, ukoliko želimo da saznamo da li molitve išta pomažu, moramo shvatiti njihovu svrhu. Zašto nam je Jehova pružio mogućnost da mu se obraćamo?

[Izvor slike na 3. strani]

G.P.O., Jerusalim