Hrišćani nalaze sreću u služenju

„Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (DELA APOSTOLSKA 20:35).

1. Koji pogrešan stav danas preovladava, i zašto je štetan?

 TOKOM poslednjih decenija 1900-ih, reč „ja-izam“ se često čula. „Ja-izam“ zapravo znači „prvo ja“ i označava stav sebičnosti i pohlepe u kombinaciji s nedostatkom obzira prema drugima. Možemo biti sigurni da „ja-izam“ u 2000. godini sigurno nije nestao. Koliko puta čuješ pitanja: „Kakve ja vajde imam od toga?“ ili „Kakve ću ja koristi izvući iz toga?“ Takav sebičan stav ne vodi do sreće. On je sasvim suprotan načelu koje je Isus dao: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35).

2. Kako to da davanje donosi sreću?

² Da li je tačno da davanje donosi više sreće nego primanje? Jeste. Razmisli o Jehovi Bogu. On je ’izvor života‘ (Psalam 36:10). On nam daje sve što treba da bismo bili srećni i produktivni. Zaista, on je Izvor ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘ (Jakov 1:17). Jehova, ’srećan Bog‘, neprestano daje (1. Timoteju 1:11). On voli svoja ljudska stvorenja, kojima toliko toga daje (Jovan 3:16). Razmisli i o ljudskoj porodici. Ako si roditelj, znaš koliko je žrtava, koliko davanja, potrebno da bi se podiglo dete. A ono godinama nije ni svesno žrtava koje činiš. Za njega je to nešto sasvim normalno. Pa ipak, ti si srećan kada vidiš da je tvom detetu dobro zato što mu nesebično daješ. A zašto? Zato što ga voliš.

3. Zašto je pravo zadovoljstvo da služimo Jehovi i našim suvernicima?

³ Slično tome se i pravo obožavanje odlikuje davanjem koje se temelji na ljubavi. Pošto volimo Jehovu i svoje suvernike, zadovoljstvo nam je da im služimo, da im dajemo sebe (Matej 22:37-39). Svako ko obožava Boga iz sebičnih poticaja na kraju nema mnogo radosti. Ali oni koji nesebično služe, tako što su više zainteresovani za ono što mogu dati umesto za ono čemu se nadaju da će dobiti, stvarno nalaze sreću. Ovu istinu možemo zapaziti i ako osmotrimo kako se u Pismu koriste izvesne biblijske reči koje su povezane s našim obožavanjem. U ovom i sledećem članku osmotrićemo tri takve reči.

Isusova javna služba

4. Kakve je prirode „javna služba“ u hrišćanskom svetu?

⁴ Na izvornom grčkom, jedna važna reč koja je povezana sa obožavanjem jeste liturgija, koja se u Prevodu Novi svet prevodi  kao „javna služba“. A u hrišćanskom svetu je dobro poznat pojam „liturgija“. a Međutim, formalističke liturgije u hrišćanskom svetu nisu neka stvarno korisna javna služba.

5, 6. (a) Koja se javna služba obavljala u Izraelu, i od kakve je koristi bila? (b) Koja je daleko uzvišenija javna služba zamenila onu koja se obavljala u Izraelu, i zašto?

⁵ Kada je ukazivao na sveštenike u Izraelu, apostol Pavle je koristio jednu grčku reč koja je povezana sa liturgijom. On je rekao: „Svaki sveštenik iz dana u dan zauzima svoje mesto da vrši javnu službu [oblik od liturgija] i da prinosi iste žrtve često, jer one nikada ne mogu potpuno odneti grehe“ (Jevrejima 10:11). Levitski sveštenici su obavljali jednu vrlo dragocenu javnu službu u Izraelu. Oni su poučavali Božjem zakonu i prinosili žrtve koje su pokrivale grehe naroda (2. Letopisa 15:3; Malahija 2:7). Kada su sveštenici i narod sledili Jehovin zakon, nacija je imala razloga da bude radosna (Ponovljeni zakoni 16:15).

⁶ Vršenje javne službe pod Zakonom bila je prava prednost za izraelske sveštenike, ali njihova služba je prestala da ima bilo kakvu vrednost kada je Izrael odbačen zbog nevernosti (Matej 21:43). Jehova je pripremio nešto daleko veće — javnu službu koju obavlja Isus, veći Prvosveštenik. O njemu čitamo: „On, budući da zauvek ostaje živ, ima svoje sveštenstvo bez ikakvih naslednika. Zato on može potpuno da spase one koji preko njega pristupaju Bogu, jer je uvek živ da se zauzima za njih“ (Jevrejima 7:24, 25).

7. Zašto Isusova javna služba donosi nenadmašne koristi?

⁷ Isus zauvek ostaje sveštenik, bez naslednikâ. Prema tome, samo on može u potpunosti spasti ljude. On tu nenadmašnu javnu službu ne obavlja u nekom hramu kog je napravio čovek, već u antitipnom hramu, Jehovinoj velikoj pripremi za obožavanje koja postoji od 29. n. e. Isus sada služi u Svetinji nad svetinjama tog hrama, na nebu. On je ’javni sluga [liturg] svetog mesta i pravog šatora što je podigao Jehova, a ne čovek‘ (Jevrejima 8:2; 9:11, 12). Iako je njegov položaj uzvišen, Isus je još uvek ’javni sluga‘. On svoj visoki položaj koristi da bi davao, a ne da bi uzimao. Takvo davanje mu donosi radost. A to je deo „radosti koja je stajala pred njim“ i koja mu je davala snage da izdrži tokom službe na Zemlji (Jevrejima 12:2).

8. Kako je Isus učinio da javna služba zameni Savez zakona?

⁸ Postoji još jedan aspekt Isusove javne službe. Pavle je napisao: „Isus [je] dobio izvrsniju javnu službu, tako da je i posrednik odgovarajuće boljeg saveza, koji je zakonski utvrđen na boljim obećanjima“ (Jevrejima 8:6). Mojsije je bio posrednik zakona koji je predstavljao osnovu za odnos u kom je Izrael bio s Jehovom (Izlazak 19:4, 5). Isus je bio posrednik novog saveza, koji je omogućio rođenje nove nacije, ’Izraela Božjeg‘, koja je sastavljena od duhom pomazanih hrišćana iz mnogih nacija (Galatima 6:16; Jevrejima 8:8, 13; Otkrivenje 5:9, 10). Kakva je to izvrsna javna služba bila! Koliko smo srećni što poznajemo Isusa, javnog slugu preko koga možemo na prihvatljiv način služiti Jehovi! (Jovan 14:6).

Hrišćani takođe vrše javnu službu

9, 10. Koji su neki oblici javne službe koju obavljaju hrišćani?

⁹ Nijedan čovek ne obavlja tako uzvišenu javnu službu kao što je Isusova. Međutim, kada pomazani hrišćani dobiju nebesku nagradu, oni zauzimaju svoje mesto uz Isusa i učestvuju u njegovoj javnoj službi kao nebeski kraljevi i sveštenici (Otkrivenje 20:6; 22:1-5). Ali, i hrišćani na zemlji obavljaju javnu službu, i nalaze veliku radost u tome. Na primer, kada je u Palestini zavladala glad, apostol Pavle je doneo priloge od braće iz Evrope da bi pomogao da se ublaži nemaština jevrejskih hrišćana iz Judeje. To je bila jedna vrsta javne službe (Rimljanima 15:27;  2. Korinćanima 9:12). Danas su hrišćani srećni što vrše sličnu službu, time što pružaju brzu pomoć kada njihova braća dožive neku nevolju, prirodnu katastrofu ili druge nesreće (Poslovice 14:21).

¹⁰ Pavle je ukazao na još jednu javnu službu kada je napisao: „Ako se i izlivam kao žrtva levanica na žrtvu i javnu službu na koje vas je navela vera, radostan sam i radujem se sa svima vama“ (Filipljanima 2:17). Pavlov naporan rad u korist Filipljana predstavljao je javnu službu koju je on vršio s ljubavlju i marljivo. Slična javna služba se vrši i danas, a to naročito čine pomazani hrišćani, koji služe kao „verni i razboriti rob“, time što daju duhovnu hranu u pravo vreme (Matej 24:45-47). Nadalje, oni su kao grupa „sveto sveštenstvo“, kojem je naloženo da ’prinose duhovne žrtve prihvatljive Bogu preko Isusa Hrista‘ i da ’nadaleko objavljuju vrline onoga koji [ih] je iz tame pozvao u svoje čudesno svetlo‘ (1. Petrova 2:5, 9). Poput Pavla, oni se raduju takvim prednostima čak i dok se ’izlivaju‘ u ispunjavanju svojih odgovornosti. I njihovi prijatelji „druge ovce“ pridružuju im se i podupiru ih u delu propovedanja o Jehovi i njegovim namerama b (Jovan 10:16; Matej 24:14). To je stvarno veličanstvena i radosna javna služba! (Psalam 107:21, 22).

Vrši svetu službu

11. Kako je proročica Ana pružila izvrstan primer za sve hrišćane?

¹¹ Još jedna grčka reč koja ima veze s našim obožavanjem jeste latrija, koja se u Prevodu Novi svet prevodi kao „sveta služba“. Sveta služba ima veze s delima obožavanja. Na primer, za 84-godišnju udovicu i proročicu Anu kaže se da „nikad ne izostajaše iz hrama, vršeći svetu službu [grčka reč povezana sa latrijom] noć i dan s postovima i usrdnim molitvama“ (Luka 2:36, 37). Ana je neprestano obožavala Jehovu. Ona je izvrstan primer za sve nas — i mlade i stare, i muškarce i žene. Baš kao što se Ana iskreno molila Jehovi i redovno ga obožavala u hramu, tako i naša sveta služba uključuje molitvu i prisustvovanje sastancima (Rimljanima 12:12; Jevrejima 10:24, 25).

12. Koja je jedna važna odlika naše svete službe, i kako je to ujedno i javna služba?

¹² Apostol Pavle je spomenuo jednu važnu odliku naše svete službe kada je napisao: „Bog, kome svojim duhom vršim svetu službu u pogledu dobre vesti o njegovom Sinu, svedok [mi je] da vas bez prestanka uvek spominjem u svojim molitvama“ (Rimljanima 1:9). Da, propovedanje dobre vesti nije samo javna služba onima koji je čuju, već je i čin obožavanja Jehove Boga. Bilo da nas ljudi slušaju ili ne, delo propovedanja je sveta služba koju vršimo za Jehovu. To što nastojimo da govorimo drugima o izvrsnim osobinama i korisnim namerama našeg dragog nebeskog Oca sigurno nam donosi veliku radost (Psalam 71:23).

Gde vršimo svetu službu?

13. Koju nadu imaju oni koji vrše svetu službu u unutrašnjem dvorištu Jehovinog duhovnog hrama, i ko se raduje s njima?

¹³ Pavle je pomazanim hrišćanima pisao: „Budući da treba da primimo kraljevstvo koje se ne može uzdrmati, imajmo i  dalje nezasluženu dobrotu, po kojoj možemo prihvatljivo vršiti Bogu svetu službu sa strahom pred Bogom i strahopoštovanjem“ (Jevrejima 12:28). Sa uverenjem da će naslediti Kraljevstvo, pomazanici imaju neuzdrmanu veru dok obožavaju Svevišnjeg. Samo oni mogu vršiti svetu službu Jehovi u Svetinji i unutrašnjem dvorištu njegovog duhovnog hrama, i oni se s gorljivim iščekivanjem raduju što će služiti sa Isusom u Svetinji nad svetinjama, samom nebu. Njihovi drugovi iz klase drugih ovaca dele s njima radost zbog njihove divne nade (Jevrejima 6:19, 20; 10:19-22).

14. Kako veliko mnoštvo izvlači korist iz Isusove javne službe?

¹⁴ Međutim, šta je s tim drugim ovcama? Kao što je apostol Jovan predvideo, u ovim poslednjim danima se pojavljuje veliko mnoštvo onih koji „opraše svoje duge haljine i ubeliše ih u Jagnjetovoj krvi“ (Otkrivenje 7:14). To znači da oni, poput njihovih pomazanih suobožavalaca, iskazuju veru u Isusovu javnu službu, to jest u to što je ponudio svoj savršeni ljudski život u korist čovečanstva. I druge ovce izvlače korist iz Isusove javne službe time što „poštuju [Jehovin] savez“ (Isaija 56:6). Oni nisu učesnici u novom savezu, ali ga poštuju tako što se podlažu zakonima koji su s njim povezani i što sarađuju u pripremama izvršenim preko ovog saveza. Oni su udruženi sa Izraelom Božjim, hrane se sa istog duhovnog stola i rade zajedno s njegovim pripadnicima, javno hvaleći Boga i prinoseći duhovne žrtve koje su mu dopadljive (Jevrejima 13:15).

15. Gde veliko mnoštvo vrši svetu službu, i kako taj blagoslov utiče na njih?

¹⁵ Zato se veliko mnoštvo vidi „kako stoji pred prestolom i pred Jagnjetom, obučeno u bele duge haljine“. Osim toga, oni su „pred Božjim prestolom; i vrše mu svetu službu dan i noć u njegovom hramu; i Onaj koji sedi na prestolu razapeće  svoj šator nad njima“ (Otkrivenje 7:9, 15). U Izraelu su prozeliti obožavali u spoljašnjem dvorištu Solomonovog hrama. Slično tome, veliko mnoštvo obožava Jehovu u spoljašnjem dvorištu njegovog duhovnog hrama. Oni su radosni što mu tu služe (Psalam 122:1). Čak i nakon što poslednji od njihovih pomazanih prijatelja dobije svoje duhovno nasleđe, oni će nastaviti da obavljaju svetu službu Jehovi kao njegov narod (Otkrivenje 21:3).

Sveta služba koja nije prihvatljiva

16. Koja se upozorenja daju u pogledu svete službe?

¹⁶ Svetu službu je u danima drevnog Izraela trebalo vršiti u skladu s Jehovinim zakonima (Izlazak 30:9; Levitska 10:1, 2). Slično je i danas — postoje zahtevi kojima treba udovoljiti ako želimo da naša sveta služba bude dopadljiva Jehovi. Zato je Pavle napisao Kološanima: „Ne prestajemo da se molimo za vas i da tražimo da se ispunite tačnim spoznanjem njegove volje u svoj mudrosti i duhovnoj sposobnosti shvatanja, kako biste hodili dostojno Jehove, s ciljem da mu potpuno ugodite dok i dalje donosite plod u svakom dobrom delu i rastete u tačnom spoznanju o Bogu“ (Kološanima 1:9, 10). Ne odlučujemo mi koji je ispravan način obožavanja Boga. Bitni su tačno biblijsko spoznanje, duhovna sposobnost shvatanja i božanska mudrost. U protivnom, stvari bi i te kako mogle krenuti naopako.

17. (a) Kako je sveta služba bila izopačena u Mojsijevo vreme? (b) Kako bi sveta služba mogla danas biti usmerena u pogrešnom pravcu?

¹⁷ Seti se Izraelaca Mojsijevih dana. U Bibliji čitamo: „Bog [se] okrenu od njih i pusti ih da vrše svetu službu nebeskoj vojsci“ (Dela apostolska 7:42). Ti Izraelci su videli kako je Jehova moćno delovao u njihovu korist. Ali ipak su se okrenuli drugim bogovima kada su mislili da će im to koristiti. Nisu bili lojalni, a lojalnost je imperativ ukoliko želimo da Bog bude zadovoljan našom svetom službom (Psalam 18:25, NW). Doduše, malo njih bi se danas okrenulo od Jehove da bi obožavali zvezde ili zlatnu telad, ali postoje i drugi oblici idolopoklonstva. Isus je upozorio da ne služimo „Bogatstvu“, a Pavle je za lakomstvo rekao da je idolopoklonstvo (Matej 6:24; Kološanima 3:5). Satana promoviše sebe kao boga (2. Korinćanima 4:4). Takvi oblici idolopoklonstva su rašireni i prava su zamka. Razmisli, recimo, o nekome ko tvrdi da sledi Isusa ali čiji je pravi cilj u životu da se obogati ili se u stvari uzda u sebe i svoje ideje. Kome on zaista služi? Da li se on  uopšte razlikuje od Jevreja iz Isaijinih dana koji su se zaklinjali Jehovinim imenom, ali koji su zaslugu za svoja velika dela pripisivali nečistim idolima? (Isaija 48:1, 5).

18. Kako se sveta služba pogrešno obavljala u prošlosti, a kako je to slučaj danas?

¹⁸ Isus je takođe upozorio: „Dolazi čas kad će svako ko vas ubije misliti da vrši svetu službu Bogu“ (Jovan 16:2). Savle, koji je kasnije postao apostol Pavle, nesumnjivo je smatrao da služi Bogu kada je ’odobravao Stefanovo ubistvo‘ i kada je ’disao pretnjom i ubistvom protiv Gospodovih učenika‘ (Dela apostolska 8:1; 9:1). I danas neki počinioci etničkog čišćenja i genocida tvrde da obožavaju Boga. Ima mnogih koji tvrde da obožavaju Boga, ali njihovo obožavanje je zapravo upravljeno bogovima nacionalizma, tribalizma, bogatstva, sopstvenog ega ili nekom drugom božanstvu.

19. (a) Kako gledamo na našu svetu službu? (b) Koja će nam vrsta svete službe doneti radost?

¹⁹ Isus je rekao: „Jehovu svog Boga obožavaj, i njemu jedinome vrši svetu službu“ (Matej 4:10). On se obraćao Satani, ali koliko je važno da svi poslušamo njegove reči! Vršenje svete službe Suverenom Gospodu svemira jeste uzvišena, strahopoštovanja vredna prednost. I šta možemo reći o obavljanju javne službe koja je povezana s našim obožavanjem? Ako je vršimo u korist bližnjeg, to je radostan posao koji donosi veliku sreću (Psalam 41:2, 3; 59:17). Pa ipak, takva služba donosi pravu sreću samo ako se obavlja iskreno i na ispravan način. Ko stvarno ispravno obožava Boga? Čiju svetu službu Jehova prihvata? Na ova pitanja možemo odgovoriti ako osmotrimo treću biblijsku reč koja ima veze s našim obožavanjem. To ćemo uraditi u sledećem članku.

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

• Koju je veličanstvenu javnu službu obavljao Isus?

• Koju javnu službu obavljaju hrišćani?

• Šta je hrišćanska sveta služba, i gde se obavlja?

• Šta moramo steći ako želimo da naša sveta služba bude dopadljiva Bogu?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 10. strani]

Roditelji nalaze veliku radost u davanju

[Slike na stranama 12, 13]

Hrišćani vrše svetu službu kada pomažu drugima i kada objavljuju dobru vest

[Slika na 14. strani]

Potrebno nam je tačno spoznanje i razumevanje kako bismo bili sigurni da je naša sveta služba prihvatljiva Bogu