Biblija — cenjena i zabranjivana

„Želeo bih da svete knjige budu prevedene na sve jezike“, napisao je Desiderije Erazmo, priznati holandski izučavalac iz 16. veka.

ERAZMOVA najveća želja je bila da svako može čitati i razumeti Pismo. Međutim, protivnici Biblije žestoko su odbacivali takvu zamisao. U stvari, Evropa je u to vreme bila izuzetno opasno mesto za bilo koga ko bi pokazivao čak i malo znatiželje u pogledu onoga što sadrži Biblija. U Engleskoj je donesena jedna ustavna odredba sa sledećim naređenjem: „Ko god u Engleskoj čita Pismo, treba mu oduzeti zemlju, imovinu, stvari i život... i da, ukoliko i dalje budu jogunasti, odnosno ako ponovo to urade nakon što im se oprosti, prvo treba da budu obešeni zbog izdaje kralja, a zatim spaljeni zbog jeresi protiv Boga.“

Katolička inkvizicija je u jednoj evropskoj zemlji nemilosrdno gonila „jeretičke“ sekte, kao što su francuski valdenzi, i proganjala ih jer su imali običaj da propovedaju „iz jevanđelja i poslanica i drugih svetih pisama... budući da je laicima propovedanje i izlaganje iz svetih pisama [bilo] potpuno zabranjeno“. Bezbroj muškaraca i žena je zbog svoje ljubavi prema Bibliji pretrpelo grozno mučenje i smrt. Izložili su se riziku da budu najstrože kažnjeni samo zato što su izgovarali Gospodovu molitvu ili Deset zapovesti i što su tome učili svoju decu.

 Takva odanost Božjoj Reči nastavila je da živi u srcima mnogih pilgrima koji su otplovili da bi kolonizovali Severnu Ameriku. U tom ranom periodu Amerike, „čitanje i religija bili su isprepleteni, i tako je stvarana kultura koja se u potpunosti zasnivala na poznavanju Biblije“, navodi knjiga A History of Private Life — Passions of the Renaissance. U stvari, jedna propoved izdata u Bostonu 1767. iznela je sledeći savet: „Budi marljiv u čitanju svetog pisma. Svako jutro i svako veče pročitaj po neko poglavlje iz svoje Biblije.“

Prema Istraživačkoj grupi Barna iz Venture u Kaliforniji, više od 90 posto Amerikanaca u proseku poseduje tri Biblije. Međutim, jedna nedavna studija pokazuje da iako se Biblija tamo jako ceni, „provođenje vremena u čitanju, proučavanju i primenjivanju... jeste stvar prošlosti“. Mnogi samo površno poznaju njen sadržaj. Jedan pisac novinske rubrike je primetio: „Retko se nailazi na mišljenje da [Biblija] može imati vrlo važan uticaj na tekuće probleme i brige.“

Talas svetovnog razmišljanja

Jedno popularno verovanje jeste da kroz život možemo ići samo pomoću razuma i međuljudske saradnje. Na Bibliju se gleda samo kao na jednu od mnogih knjiga o religioznim uverenjima i ličnim iskustvima, a ne kao na knjigu činjenica i istine.

Stoga, kako većina ljudi izlazi na kraj sa sve složenijim i mukotrpnijim životnim pitanjima? Ti ljudi egzistiraju u jednom duhovnom vakuumu gde nema čvrstih moralnih i religioznih smernica niti vođstva. Postali su poput brodova bez kormila, „bacani napred i nazad i oduvani svakojakim ljudskim učenjima... putem prevare i ljudske prepredenosti“ (Efešanima 4:14, The Twentieth Century New Testament).

Onda se moramo zapitati, da li je Biblija samo još jedna religiozna knjiga? Ili je ona zaista Božja Reč koja sadrži praktične i bitne informacije? (2. Timoteju 3:16, 17). Da li je Biblija vredna našeg razmatranja? Naredni članak će obraditi ova pitanja.

[Slika na 3. strani]

Desiderije Erazmo

[Izvor]

Iz knjige Deutsche Kulturgeschichte

[Slika na 4. strani]

Valdenzi su bili proganjani zato što su propovedali iz Pisma

[Izvor]

Stichting Atlas van Stolk, Rotterdam