Da li moraš da poveruješ?

DVANAESTOGODIŠNJI đak se upinjao da shvati osnovna načela algebre. Njegov učitelj je razredu pokazivao jedan algebarski račun koji je na izgled bio jednostavan.

„Neka je x=y i neka oba iznose 1“, počeo je on.

’Za sada izgleda dobro‘, pomislio je đak.

Međutim, nakon četiri reda onoga što je ličilo na logičnu računicu učitelj je došao do zapanjujućeg rezultata: „Dakle, 2=1!“

„Opovrgnite ovo“, izazvao je svoje zbunjene đake.

S vrlo oskudnim znanjem algebre, mladi đak nije znao kako da to opovrgne. Svaki korak u računanju izgledao je sasvim na mestu. Da li bi onda trebalo da poveruje ovom čudnom zaključku? Uzgred, njegov učitelj je bio daleko veštiji u matematici od njega. Naravno da nije trebalo! ’Ne moram ovo da opovrgavam‘, mislio je u sebi. ’Zdrav razum mi kaže da je ovo apsurdno‘ (Poslovice 14:15, 18). On je znao da ni njegov učitelj niti njegovi drugovi neće promeniti dva dinara za jedan!

Ovaj đak koji je učio algebru s vremenom je pronašao grešku u računici. Dotle ga je iskustvo poučilo jednoj vrednoj lekciji. Čak i kad neko s daleko boljim znanjem daje neki pažljivo smišljen i naočigled nepobitan argument, slušalac ne mora da poveruje nerazumnom zaključku samo zato što tada ne može da ga pobije. Đak se u stvari vodio vrlo praktičnim biblijskim načelom iz 1. Jovanove 4:1 — ne verovati prebrzo svemu što čujete, čak i kad izgleda da dolazi iz autoritativnog izvora.

Ovo ne znači da treba tvrdoglavo da se držiš unapred formiranih ideja. Greška je ako zatvoriš um za informacije koje bi mogle da isprave pogrešne poglede. Ali ne treba ni da budeš ’brzo uzdrman u svom razumu‘ uprkos pritisku nekoga ko tvrdi da ima veliko spoznanje ili autoritet (2. Solunjanima 2:2). Naravno, učitelj se samo šalio sa svojim đacima. Međutim, ponekad stvari nisu tako bezazlene. Ljudi mogu biti krajnje ’lukavi u smišljanju zabluda‘ (Efešanima 4:14; 2. Timoteju 2:14, 23, 24).

Da li su stručnjaci uvek u pravu?

Bez obzira koliko su potkovani znanjem, stručnjaci na bilo kom polju mogu da imaju kontradiktorne ideje i promenljiva mišljenja. Uzmi za primer već postojeću debatu u medicini o nečemu tako fundamentalnom kao što su uzroci bolesti. „Relativan značaj urođenog i stečenog kod bolesti, formira osnovu za žestoku debatu među naučnicima“, piše jedan profesor medicine s Harvardskog univerziteta. Oni koji su deo takozvanog tabora koji zastupa determinizam, snažno veruju da naši geni igraju presudnu ulogu u našoj podložnosti različitim bolestima. Drugi, međutim, tvrde da su sredina i način života glavni faktori u ljudskoj patologiji. Obe strane su brze u citiranju studija i statistika kojim podržavaju svoju stranu. Pa ipak, debata se nastavlja.

Najčuveniji mislioci se često prikazuju kao lažni, iako je ono čemu su u njihovo vreme poučavali izgledalo neosporno. Filozof Bertrand Rasel opisao je Aristotela kao jednog od „najuticajnijih filozofa“. Pa ipak, Rasel je takođe  ukazivao na to da su mnoge Aristotelove doktrine „potpuno neistinite“. „U savremeno doba“, pisao je on, „praktično svaki napredak u nauci, logici ili filozofiji morao se napraviti uz protivljenje Aristotelovih učenika“ (History of Western Philosophy).

’Lažno nazvano „spoznanje“‘

Rani hrišćani su verovatno sretali mnoge koji su bili učenici poznatih grčkih filozofa kao što su Sokrat, Platon i Aristotel. Obrazovani ljudi tog vremena smatrali su sebe intelektualno superiornijim od većine hrišćana. Malo se Isusovih učenika smatralo ’mudrim u telesnom smislu‘ (1. Korinćanima 1:26). U stvari, oni koji su poučavani filozofiji tog vremena smatrali su da je ono što hrišćani veruju samo „ludost“, odnosno „čista besmislica“ (1. Korinćanima 1:23, Phillips).

Da si bio među tim ranim hrišćanima, da li bi bio impresioniran ubedljivim argumentima intelektualne elite tog vremena ili zastrašen njihovim ispoljavanjem mudrosti? (Kološanima 2:4). Prema apostolu Pavlu, za to ne bi bilo razloga. On je podsetio hrišćane da Jehova gleda na današnju „mudrost mudrih“ i na „umnost umnih“ kao na ludost (1. Korinćanima 1:19). „Šta imaju“, pitao je on, „filozof, pisac i kritičar ovoga sveta da ponude tom svojom mudrošću?“ (1. Korinćanima 1:20, Phillips). Uprkos svoj njihovoj intelektualnoj briljantnosti, filozofi, pisci i kritičari Pavlovih dana nisu dali pravo rešenje za probleme čovečanstva.

Tako su hrišćani naučili da izbegavaju ono za šta je apostol Pavle rekao da su „protivrečja koja se lažno nazivaju ’spoznanje‘“ (1. Timoteju 6:20). Pavle je takvo spoznanje nazvao ’lažnim‘ zato što mu nedostaje jedan presudni činilac — izvor ili standard od Boga na osnovu kojeg bi se njihove teorije mogle ispitati (Jov 28:12; Poslovice 1:7). Pošto im je to nedostajalo, a i pošto su istovremeno bili zaslepljeni od strane pravaralice Satane, oni koji su se držali takvog spoznanja nikada nisu mogli da gaje neku nadu da će pronaći istinu (1. Korinćanima 2:6-8, 14; 3:18-20; 2. Korinćanima 4:4; 11:14; Otkrivenje 12:9).

Biblija — nadahnuti vodič

Rani hrišćani nikada nisu sumnjali u to da je Bog u Pismu otkrio svoju volju, nameru i načela (2. Timoteju 3:16, 17). To ih je štitilo da ne budu ’odvedeni kao plen pomoću filozofije i prazne prevare po ljudskom predanju‘ (Kološanima 2:8). Situacija je ista i danas. Za razliku od zbunjujućih i kontradiktornih mišljenja ljudi, Božja nadahnuta Reč pruža čvrst temelj na kome možemo bazirati svoja verovanja (Jovan 17:17; 1. Solunjanima 2:13; 2. Petrova 1:21). Bez nje smo prepušteni nemogućoj situaciji u kojoj pokušavamo da izgradimo nešto čvrsto na živom pesku ljudskih teorija i filozofija (Matej 7:24-27).

’Ali čekaj‘, neko bi mogao da kaže. ’Zar nije tačno da naučne činjenice pokazuju da je Biblija pogrešna i da stoga nije ništa pouzdanija od ljudskih filozofija koje se stalno menjaju?‘ Bertrand Rasel je na primer tvrdio da su „Kopernik, Kepler i Galileo morali da pobiju Aristotela kao i Bibliju kada su utvrdili da Zemlja nije centar svemira“ (kurziv naš). I na primer, zar nije istina da danas kreacionisti ističu kako Biblija naučava da je Zemlja stvorena za šest dana od 24 časa, uprkos svim činjenicama koje pokazuju da je sama Zemlja milijardama godina stara?

Zapravo, Biblija ne kaže da je Zemlja centar svemira. To je bilo učenje crkvenih vođa koji se sami nisu držali Božje Reči. Izveštaj iz Postanja o stvaranju  dopušta to razumevanje prema kojem je zemlja stara milijarde godina i ne ograničava svaki stvaralački dan na 24 časa (Postanje 1:1, 5, 8, 13, 19, 23, 31; 2:3, 4). Iskrena procena Biblije pokazuje da iako ona nije neki naučni udžbenik, zasigurno nije ni „čista besmislica“. U stvari, ona je u potpunom skladu s već dokazanom naukom. a

’Snaga razuma‘

Iako su mnogi Isusovi učenici bili ljudi iz naroda, verovatno sa oskudnim obrazovanjem, oni su na raspolaganju imali jedan drugi od Boga dati posed. Bez obzira na sredinu iz koje su potekli, svi su bili obdareni sposobnošću rezonovanja i razmišljanja. Apostol Pavle je ohrabrio svoje suhrišćane da potpuno iskoriste svoju ’snagu razuma‘ da bi „sami ispitali šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja“ (Rimljanima 12:1, 2).

Sa ’snagom razuma‘ koju im je Bog dao, rani hrišćani su jasno videli da nijedna filozofija niti učenje koje nije u skladu sa otkrivenom Božjom Rečju nisu korisni. U nekim slučajevima su mudri ljudi njihovog vremena u stvari ’potiskivali istinu‘ i ignorisali dokaze oko sebe da Bog postoji. „Iako su tvrdili da su mudri, postali su ludi“, pisao je apostol Pavle. Zato što su odbili istinu o Bogu i njegovoj nameri, „postali [su] praznoglavi u svojim razmišljanjima i njihovo nerazumno srce je potamnelo“ (Rimljanima 1:18-22; Jeremija 8:8, 9).

Oni koji tvrde da su mudri često dolaze do zaključaka kao što su: „Nema Boga“, „Bibliji ne treba verovati“ ili „Ovo nisu ’poslednji dani‘.“ Takve ideje su toliko lude u Božjim očima kao što je ludo zaključiti da je „2=1“ (1. Korinćanima 3:19). Koji god autoritet da ljudi sebi pripisuju, ne moraš da prihvatiš njihove zaključke ako oni poriču postojanje Boga, ne uzimaju u obzir njegovu Reč i ako idu protiv zdravog razuma. Napokon, mudro je uvek da se „Bog pokaže istinit, premda se svaki čovek pokazuje kao lažov“ (Rimljanima 3:4).

[Fusnota]

[Slike na 31. strani]

Za razliku od promenljivih ljudskih mišljenja, Biblija nudi čvrstu osnovu za verovanje

[Izvori]

Levo, Epikur: Ljubaznošću British Museum; gore u sredini, Platon: National Archaeological Museum, Athens, Greece; desno, Sokrat: Roma, Musei Capitolini