Dobra vest mira dopire do visoravni Čiapasa

„U nezapamćenom masakru u državi Čiapas, grupa... naoružanih ljudi ubila je 45 nezaštićenih seljaka, među njima i 13 dece.“ Ovako su novine „El Universal“ izvestile o onome što se dogodilo u Aktealu, u državi Čiapas, 22. decembra 1997.

ČIAPAS je najjužnija država Meksika koja se graniči s Gvatemalom. Zbog duge istorije siromaštva i nemaštine, grupa starosedelaca Maja Indijanaca digla je ustanak u januaru 1994. pod zastavom Ehersito Sapatista de liberasion nasional (EZLN, Nacionalne oslobodilačke vojske Sapatista). S pregovorima o mirnom rešenju se otezalo. Prepadi i napadi, i od strane ustanika i od strane vladinih trupa, doveli su do prolivanja krvi i smrti. Usled sveg tog meteža za mnoge seljake s tog područja bekstvo je bilo jedini izlaz.

Usred takvih neizvesnih prilika postoji jedna grupa ljubitelja mira koji ostaju neutralni u političkom sukobu. Oni revno upravljaju pažnju na Božje Kraljevstvo kao na jedinu nadu za rešavanje problema zbog kojih se ljudi sukobljavaju, kako lokalno tako i u globalu (Danilo 2:44). Ko su oni? Jehovini svedoci. U poslušnosti Isusovoj zapovesti, oni nastoje da s dobrom vešću o Božjem Kraljevstvu dopru do najzabačenijih delova visoravni Čiapasa (Matej 24:14). Kako je bilo propovedati pod takvim okolnostima, i kakvi su rezultati?

„Ja sam Jehovin svedok“

Adolfo, mladić koji je nedavno postao objavitelj Kraljevstva, radio je jednog dana u radio-stanici u Okosingu. Odjednom se začula lupnjava na vratima. Grupa maskiranih ljudi je provalila i uperila puške u njegovu glavu. Uleteli su u sobu za emitovanje, konfiskovali opremu i oglasili preko radija da su objavili rat vladi.

Okrenuvši se Adolfu, ovi naoružani ljudi su mu naredili da se pridruži njihovom pokretu. „Ja sam Jehovin svedok“, odgovorio je Adolfo, iako još nije bio kršten. Objasnio je da je Božje Kraljevstvo jedina nada za mir, i čvrsto je odbio uniformu i pušku koju su mu ponudili. Pošto su videli njegov odlučan stav dozvolili su mu da ode. Sećajući se tog događaja Adolfo kaže: „Taj događaj mi je stvarno ojačao veru.“

Na kraju se situacija stabilizovala, ali je područje još uvek kontrolisala vojska. Uprkos tome, Adolfo je rado prihvatio poziv starešina iz lokalne skupštine da radi s jednom udaljenom grupom hrišćana na tom području. Na kontrolnim  punktovima koje je morao da prođe, vojnici su mu ukazali poštovanje kada se identifikovao kao Jehovin svedok. Kasnije se krstio i imao je zadovoljstvo da pomogne toj udaljenoj grupi da postane skupština Jehovinih svedoka. „Sada kada sam kršten“, rekao je Adolfo, „mogu s punim ubeđenjem da kažem da sam Jehovin svedok!“

„Jehova nas je jačao“

Ubrzo nakon što je EZLN preko radija objavio vladi rat, ljudi iz gradova su pobegli. Fransisko, punovremeni sluga, to jest pionir, objasnio je kako je Jehova ojačao njega i njegovu suprugu tokom onoga što su morali da pretrpe.

„Odlučili smo da se sklonimo u jedno područje koje je udaljeno tri sata hoda. Tamo je bila jedna skupština, tako da bi bili s braćom. Približavalo se vreme za naš pokrajinski sastanak u Palenkeu. Moja žena i ja nismo želeli da propustimo poseban sastanak za pionire, ali smo saznali da je put do kongresa blokirao EZLN. Odlučili smo da idemo kroz džunglu, što bi trajalo devet sati. Stigli smo na vreme za pionirski sastanak u kome smo mnogo uživali, kao i u celom kongresnom programu.

 „Kad smo se vratili zatekli smo našu kuću spaljenu, a naše životinje su bile ukradene. Sve što je ostalo bila je jedna mala vreća sa odećom. Bili smo tužni zbog toga, ali su nas braća iz Okosinga susretljivo prihvatila u svoje domove. Takođe su nam pokazali kako da radimo neke stvari koje mi kao poljoprivrednici nikada nismo radili. Jedan brat me je naučio da fotografišem, a drugi da popravljam cipele. Tako smo se moja žena i ja mogli izdržavati do sada, a da nismo morali da prekinemo s pionirskom službom. Kada razmišljamo o onome što se dogodilo, vidimo da iako nam nije bilo lako da istrajemo, Jehova nas je jačao.“

Plodovi dela propovedanja

Svedoci iz Čiapasa nisu dozvolili da ih nevolja i opasnosti odvrate od toga da imaju udela u posebnom naporu da se dobra vest donese ljudima na tom području. Na primer, u aprilu i maju 1995. pridružili su se svojim suhrišćanima širom sveta u akciji distribuisanja Vesti Kraljevstva br. 34, s najprikladnijim naslovom Zašto je život tako pun problema?

Tokom te akcije, na hacijendi opšti pionir Pueblo Nuevo, Siro, pronašao je porodicu koja je pokazala interesovanje. Vrativši se posle tri dana uspeo je da s njima započne biblijski studij. Ali kada su Siro i njegov partner ponovo došli da nastave studij s porodicom, vlasnik kuće nije bio tu. Umesto njega, tu je bila grupa maskiranih ljudi koji su ga čekali da mu naude. Pitali su Sira i njegovog partnera šta traže i pretili im da će ih ubiti. Nakon što su se u sebi pomolili Jehovi, ova dva hrišćanina su hrabro objasnili da su došli da porodicu pouče Bibliji. Zbog toga su ih maskirani ljudi pustili. Iz nekog razloga, domaćin se toga dana uopšte nije vratio kući.

Jednog dana skoro tri godine kasnije, Siro se iznenadio kada se ovaj čovek pojavio na njegovim vratima. Kako je Siro bio ushićen kada je saznao da se cela porodica krstila i da su sada povezani sa skupštinom u Gvatemali! Jedna ćerka je čak služila kao opšti pionir.

Cenjenje za duhovnu hranu

Uprkos neprekidnim nevoljama u Čiapasu, jedan oblasni nadglednik izveštava da Svedoci na tom području zaista cene važnost sastajanja (Jevrejima 10:24, 25). On priča šta se dogodilo na nedavnom  danu posebnog sastanka za koji je bilo predviđeno da počne rano ujutru tako da bi oni koji prisustvuju mogli da se vrate kući dok je još dan i dok postoji relativna bezbednost. Iako su mnogi od njih morali da pešače više od tri sata kroz džunglu da bi stigli na mesto održavanja, svako je bio na svom mestu u 7.00 ujutru. U publici je bilo šest članova EZLN-a koji su slušali i aplaudirali očigledno uživajući u programu. I oni su pešačili tri sata da bi prisustvovali kongresu. Dvadesetoro njih je takođe došlo na Memorijal Hristove smrti koji je održan u lokalnoj Dvorani Kraljevstva.

Jednog drugog mladića iz tog gerilskog pokreta njegovi pretpostavljeni su postavili da patrolira jednim područjem džungle. Nakon što je tamo stigao otkrio je da su svi stanovnici, uglavnom Jehovini svedoci, pobegli. Zato se smestio u jednu od napuštenih kuća. Pošto nije imao šta da radi, izabrao je neke knjige koje je našao u kući i počeo da čita. To su bile publikacije Watch Towera koje su Svedoci ostavili. Dok je tako bio sam, ovaj mladić je imao vremena da meditira o onome što je čitao. Uvideo je da mora da promeni svoj život i položi oružje. Čim je mogao, pronašao je Svedoke i započeo biblijski studij. Za šest meseci počeo je drugima da govori o dobroj vesti. On i još tri člana njegove porodice koji su nekada bili simpatizeri gerilskog pokreta sada su kršteni hrišćani.

Pogled na pozitivnu stranu

Iako je stvorio prilično nevolja, konflikt je u stvari imao pozitivan uticaj na stav ljudi prema delu propovedanja. Jedan starešina iz samog grada gde je sukob počeo, priča: „Oko pet dana po izbijanju sukoba, organizovali smo propovedanje u gradu i okolini. Ljudi su bili željni da nas slušaju. Uručili smo dosta biblijske literature i započeli nekoliko biblijskih studija. Na jednom području mnogi su se protivili istini, ali sada zbog razdora slušaju, proučavaju Bibliju i prisustvuju sastancima i kongresima.“

Braća su srećna što su uspela da održe svoje teokratske aktivnosti uprkos ovim jako nestabilnim uslovima. Uz znanje i vladinih snaga i EZLN-a, oni nastavljaju da održavaju svoje skupove koji ih duhovno jačaju. Posete putujućih nadglednika su takođe snažni podstreci da se nastavi s delom propovedanja. Zanimljivo je što ohrabrenje čak dolazi od onih koji su bili uključeni u sukob i koji često podstiču Svedoke da ustraju u svom delu propovedanja.

Iako su se s vremenom malo smanjile kušnje i nevolje koje ljudi u Čiapasu moraju da izdrže, one nisu nestale. Bez obzira na to, jedno je sigurno — Jehovini svedoci su odlučni da se bez prestanka i dalje naprežu da ljudima donesu dobru vest mira iz Božje Reči Biblije (Dela apostolska 10:34-36; Efešanima 6:15). Oni shvataju, kao što je i prorok Jeremija rekao, da „put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Samo Božje Kraljevstvo u rukama njegovog Sina Isusa Hrista može da donese rešenje za nepravde i bedu u svetu (Matej 6:10).

[Mapa na 9. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Meksički zaliv

ČIAPAS

GVATEMALA

Tihi okean

[Izvor]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na 9. strani]

Svedoci idu u službu na visoravni Čiapasa