Zašto služiš Bogu?

Jedan bogobojazni kralj je jednom dao sledeći savet svom sinu: „Poznaj Boga oca svoga i služi ga odanim srcem, i dušom spremnom“ (1. Letopisa 28:9). Jasno je da Jehova želi da mu njegove sluge služe srcem punim zahvalnosti i cenjenja.

KAO Jehovini svedoci spremni smo da priznamo da nam je srce bilo puno zahvalnosti kada su nam biblijska obećanja bila prvi put objašnjena. Svakoga dana smo učili nešto novo o Božjim namerama. Što smo više učili o Jehovi, to je jača bila naša želja da mu služimo „odanim srcem, i dušom spremnom“.

Mnogi koji postaju Jehovini svedoci i dalje služe Jehovi s neizmernom radošću u svom životu. Međutim, neki hrišćani su dobro započeli, ali su s vremenom izgubili iz vida snažne razloge koji nas motivišu da služimo Bogu. Da li se to i tebi desilo? Ako jeste, nemoj da očajavaš. Izgubljena radost se može povratiti. Kako?

Razmišljaj o svojim blagoslovima

Prvo, svakodnevno meditiraj o blagoslovima koje primaš od Boga. Razmisli o Jehovinim dobrim darovima: o njegovim raznovrsnim delima stvaranja — koja su dostupna svima bez obzira na društveni ili ekonomski status — o prirodnim zalihama hrane i pića, o zdravlju koje imaš, o svom spoznanju biblijske istine i što je najvažnije, o daru njegovog Sina. Njegova smrt je utrla put da bi ti mogao da služiš Bogu čiste savesti (Jovan 3:16; Jakov 1:17). Što više meditiraš o Božjoj dobroti, to će više rasti tvoje cenjenje prema njemu. Zatim će te tvoje srce pokrenuti da mu služiš iz zahvalnosti za sve ono što on čini. Bez sumnje ćeš se osećati kao psalmista koji je napisao: „Mnoga su čudesa tvoja Jehova, Bože moj, i staranja tvoja za nas! Ne mogu se pred tobom nabrojiti!... nema [im] broja“ (Psalam 40:6).

Ove reči je napisao David, čovek koga nevolje nisu mimoišle. Kao mladić, David je proveo mnogo vremena u bekstvu pošto su zli kralj Saul i njegova telesna garda tražili da ga ubiju (1. Samuilova 23:7, 8, 19-23). David je takođe imao ličnih slabosti s kojima je trebalo da se bori. To je priznao u 40. Psalmu: „Nebrojena zla [me] opkoliše, nepravde me moje dostigoše, da ih ne mogu gledati. Ima ih više nego kose na glavi mojoj“ (Psalam 40:13). Da, David je imao brige, ali nije bio skroz obuzet njima. On se usredsredio na to kako ga je Jehova blagosiljao uprkos problemima koje je imao, i otkrio je da su ti blagoslovi daleko nadmašili njegove jade.

Kada te obuzmu problemi ili osećaji nedoraslosti, dobro je da zastaneš i porazmisliš o svojim blagoslovima, kao što je to David činio. Nesumnjivo te je cenjenje za te blagoslove pokrenulo da se predaš Jehovi, a takvo razmišljanje ti takođe može pomoći da ponovo oživiš svoju radost i da Bogu služiš iz zahvalnog srca.

 Mogu pomoći skupštinski sastanci

Pored toga što sami meditiramo o Jehovinoj dobroti, potrebno nam je i da se družimo sa suhrišćanima. Redovno sastajanje s muškarcima, ženama, i mladima koji vole Boga i koji su odlučni da mu služe jeste ohrabrujuće. Njihov primer nas može podstaći da u Jehovinoj službi budemo aktivni celom dušom. Naše prisustvo u Dvorani Kraljevstva može isto tako da ohrabri i njih.

Iskreno govoreći, kada dođemo kući nakon teškog radnog dana ili kada smo obeshrabreni zbog nekog problema ili slabosti, možda nije lako kada još pomislimo da treba ići na sastanak u Dvoranu Kraljevstva. Tada možda treba da budemo nepokolebljivi, da ’bijemo svoje telo‘ da tako kažemo, da bi na taj način poslušali zapovest da se sastajemo sa suhrišćanima (1. Korinćanima 9:26, 27; Jevrejima 10:23-25).

Ako to postane neophodno, da li treba da zaključimo kako Jehovu ne volimo istinski? Ne, nikako. Zreli hrišćani iz prošlosti čija je ljubav prema Bogu bila neosporiva, morali su snažno da se naprežu da bi činili Božju volju (Luka 13:24). Apostol Pavle je bio jedan od njih. Evo kako je on otvoreno opisao svoja osećanja: „Znam da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva ništa dobro; jer sposobnost da želim imam u sebi, ali sposobnost da radim ono što je dobro nemam. Jer dobro koje želim ne radim, nego zlo koje ne želim, to činim“ (Rimljanima 7:18, 19). A Korinćanima je rekao: „A ako objavljujem dobru vest, to za mene nije razlog da se hvalim, jer na meni leži dužnost... Ako to činim drage volje, imam nagradu; a ako to činim protiv svoje volje, ipak mi je povereno nastojništvo“ (1. Korinćanima 9:16, 17).

Kao i mnogi od nas, i Pavle je imao grešna naginjanja koja su stajala na putu njegovoj želji da čini ono što je ispravno. Međutim, on se naporno borio s tim naginjanjima i uglavnom je bio uspešan. Naravno, Pavle to nije postigao svojom snagom. Pisao je: „Za sve imam snage uz pomoć onoga koji mi daje moć“ (Filipljanima 4:13). Jehova, koji je pružio snagu Pavlu, takođe će ojačati i tebe da činiš ono što je ispravno ako ga moliš za pomoć (Filipljanima 4:6, 7). Zato vodi „tešku borbu za veru“ i Jehova će te blagosloviti (Juda 3).

Ovu borbu ne moraš da vodiš sam. U skupštinama Jehovinih svedoka spremne su da ti pomognu zrele hrišćanske starešine koje i same ustrajavaju u ’borbi za veru‘. Ako priđeš nekom starešini za pomoć, on će se truditi da ti ’utešno govori‘ (1. Solunjanima 5:14). Nastojaće da bude „kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave“ (Isaija 32:2).

„Bog je ljubav“ i on želi da mu njegove sluge služe iz ljubavi (1. Jovanova 4:8). Ako tvoja ljubav prema Bogu treba ponovo da se rasplamsa, preduzmi odgovarajuće korake koji su gore navedeni da to i učiniš. Bićeš srećan što si to učinio.