Kako lečiti rane iz rata

AVRAHAM je 20 godina bio pripadnik gerilskih jedinica. a Međutim, prestao je da učestvuje u sukobima i nikada više neće ići u rat. U stvari, neki njegovi bivši neprijatelji sada su njegovi najbliskiji prijatelji. Šta ga je navelo da se promeni? Biblija. Ona je Avrahamu dala nadu i uvid, pomogla mu da na svetska zbivanja gleda s Božjeg stanovišta. Biblija je ugasila njegovu želju za borbom, i on je počeo da leči svoju tugu, jad, mržnju i ogorčenost. Otkrio je da Biblija sadrži moćan lek za srce.

Kako Biblija pomaže osobi da izleči emocionalne rane? Biblija nije mogla da izmeni ono što se ranije desilo Avrahamu. Ali, čitanjem i meditiranjem o Božjoj Reči on je uskladio svoje razmišljanje sa Stvoriteljevim. Sada ima nadu za budućnost i ima nove prioritete. Stvari važne za Boga postale su važne i za njega. Kada je to počelo da se događa, njegove rane u srcu počele su da zaceljuju. Eto kako je Avrahamu pomognuto da se promeni.

Gurnut u građanski rat

Avraham se rodio 1930-ih godina u Africi. Nakon Drugog svetskog rata, njegovom zemljom je vladala jedna moćna susedna zemlja, dok su mnogi Avrahamovi zemljaci želeli nezavisnost. On se 1961. pridružio jednom oslobodilačkom pokretu koji je vodio gerilski rat protiv ovog moćnog suseda.

„Oni su bili naši neprijatelji. Planirali su da nas pobiju, zato smo mi krenuli da pobijemo njih“, objašnjava Avraham.

Njegov život je često bio u opasnosti i stoga je 1982, nakon 20 godina oružanih borbi, Avraham pobegao u Evropu. Tada je već bio prilično zašao u četrdesete i budući da je imao dosta slobodnog vremena, natenane je razmišljao o svom životu. Šta se desilo s njegovim snovima? Šta će biti u budućnosti? Avraham je upoznao Jehovine svedoke i počeo da posećuje njihove sastanke. Setio se da je nekoliko godina ranije u Africi pročitao jedan traktat  koji mu je dao jedan Svedok. Taj traktat je opisivao predstojeći raj na Zemlji i nebesku vladavinu koja će upravljati čovečanstvom. Je li moguće da je to zaista istina?

Avraham kaže: „Iz Biblije sam naučio da su sve ove godine koje sam proveo boreći se bile protraćene. Božje Kraljevstvo je jedina vladavina koja će se sa svima pravedno ophoditi.“

Ubrzo nakon što se Avraham krstio kao Jehovin svedok, jedan čovek po imenu Robert pobegao je iz Afrike u Evropu, u grad u kojem je živeo i Avraham. Robert i Avraham su se borili u istom ratu, ali na suprotnim stranama. Robert se često pitao koji je pravi smisao života. On je bio religiozan čovek i pošto je čitao Bibliju, znao je da je Božje ime Jehova. Kada su Svedoci iz Avrahamove skupštine ponudili Robertu pomoć da bolje razume Bibliju, on je rado prihvatio.

Robert objašnjava: „Od samog početka bio sam impresioniran što Svedoci koriste Jehovino i Isusovo ime, priznajući tako da su oni odvojene osobe. To je bilo u skladu sa onim što sam već znao iz Biblije. Svedoci se pristojno odevaju i, bez obzira na nacionalnost, ljubazni su jedni s drugima. Takve stvari su duboko uticale na mene.“

Neprijatelji postaju prijatelji

Robert i Avraham, nekadašnji neprijatelji, sada su bliski prijatelji. Oni služe kao punovremeni jevanđelizatori u istoj skupštini Jehovinih svedoka. „Tokom rata, često sam se pitao kako je moguće da ljudi koji žive u susednim zemljama — od kojih mnogi pripadaju istoj religiji — mrze jedni druge“, objašnjava Avraham. „Robert i ja smo pripadali istoj crkvi, pa ipak smo išli u rat jedan protiv drugoga. Sada smo obojica Jehovini svedoci i naša vera nas je ujedinila.“

„U tome je razlika“, dodaje Robert. „Sada pripadamo veri koja nas čini delom jednog istinskog bratstva. Nikada ponovo ne bismo pošli u rat.“ Biblija je imala i ima i dalje snažan uticaj na srca ovih nekadašnjih neprijatelja. Mržnja i ogorčenost su se postepeno povukli pred poverenjem i prijateljstvom.

U isto vreme kada su Avraham i Robert bili u ratu, druga dva mlada čoveka stajala su na suprotnim stranama takođe jednog sukoba dve susedne zemlje. Uskoro je Biblija i kod njih delovala kao veoma moćan lek koji će izlečiti njihova srca. Kako?

Ubij — a onda skončaj mučeničkom smrću

Gabrijel, koji je odrastao u jednoj religioznoj porodici, bio je poučen da je njegova otadžbina u teškoj situaciji zbog jednog svetog rata. Zato se sa svojih 19 godina prijavio u vojsku i zatražio da ga pošalju na front. Trinaest meseci je bio u najžešćim bitkama, katkad samo kilometar i po od neprijatelja. „Posebno se sećam jedne situacije“, kaže on. „Naš komandant nam je rekao da će te noći neprijatelj napasti.  Bili smo tako napeti da smo celu noć pucali iz svojih minobacača.“ Ljude iz te susedne zemlje smatrao je neprijateljima koji zaslužuju smrt. „Hteo sam da ubijem što više njih. A onda, poput mnogih mojih prijatelja, želeo sam da i ja skončam mučeničkom smrću.“

Ali, s vremenom su Gabrijelove iluzije pale u vodu. Pobegao je u planine, prepuzao preko granice u jednu neutralnu zemlju i otputovao u Evropu. Stalno je pitao Boga zašto je život tako težak, da li su problemi kazna od Boga. Stupio je u vezu s Jehovinim svedocima koji su mu iz Biblije pokazali zašto je danas život tako pun problema (Matej 24:3-14; 2. Timoteju 3:1-5).

Što je više učio iz Biblije, to je sve više uviđao da ona sadrži istinu. „Saznao sam da možemo večno živeti na rajskoj zemlji. I što je stvarno neobično, baš za tim sam još od malih nogu čeznuo.“ Biblija je utešila Gabrijela i umirila njegovo dotad uznemireno srce. Njegove najdublje emocionalne rane počele su da zaceljuju. Kada je upoznao svog bivšeg neprijatelja Danijela više nije osećao nikakvu mržnju. Ali, šta je Danijela navelo da dođe u Evropu?

„Ako stvarno postojiš, molim te pomozi mi!“

Danijel je odgajan kao katolik i sa 18 godina pozvan u vojsku. Poslat je da se bori u istom ratu u kom i Gabrijel, samo na suprotnoj strani. Danijel se blizu bojnog polja vozio u tenku kada je tenk direktno pogođen. Njegovi prijatelji su poginuli, a on je bio ozbiljno ranjen i zarobljen. U bolnici u jednom logoru proveo je mesece i mesece, pre nego što je bio deportovan u jednu neutralnu zemlju. Sam i bedan, razmišljao je o samoubistvu. Danijel se molio Bogu: „Ako stvarno postojiš, molim te pomozi mi!“ Već narednog dana, Jehovini svedoci su došli do njega i odgovorili mu na mnoga pitanja. Na kraju je kao izbeglica otputovao u Evropu. Ponovo se povezao sa Svedocima i proučavao Bibliju. Ono što je naučio oslobodilo ga je njegove teskobe i ogorčenosti.

Gabrijel i Danijel su sada dobri prijatelji, ujedinjeni u duhovnom bratstvu kao kršteni Jehovini svedoci. „Ljubav prema Jehovi i spoznanje iz Biblije pomogli su mi da stvari vidim onako kako ih Jehova vidi. Danijel više nije moj neprijatelj. Pre mnogo godina ja bih ga drage volje ubio. Biblija me je poučila nečem sasvim suprotnom — da budem spreman da umrem za njega“, kaže Gabrijel.

„Video sam kako se ljudi različitih religija i nacionalnosti međusobno ubijaju“, kaže Danijel. „A bilo je i pripadnika iste religije koji su se na suprotnim stranama u ratu međusobno ubijali. Videvši to mislio sam da  treba kriviti Boga. Sada znam da Satana stoji iza svih tih ratova. Gabrijel i ja smo sada suvernici. Nikada više nećemo ratovati!“

„Božja reč je živa i ima moć“

Zašto su se Avraham, Robert, Gabrijel i Danijel tako drastično promenili? Kako su iz svog srca mogli izbrisati duboko ukorenjenu mržnju i jad?

Svaki od njih je saznao istinu iz Biblije koja je „živa i ima moć“, čitao je i meditirao o njoj (Jevrejima 4:12). Autor Biblije je Stvoritelj ljudi, koji zna kako da pokrene na dobro srce nekog ko je spreman da sluša i uči. „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti.“ Kada čitalac dozvoli da ga vodi Biblija, onda on prihvata jedan novi skup vrednosti i merila. On počinje da uči kako Jehova gleda na stvari. Taj proces donosi mnoge koristi, kao na primer to što leči rane iz rata (2. Timoteju 3:16).

Božja Reč objašnjava da nijedna nacionalna, rasna ili etnička grupa nije bolja, odnosno gora od druge. „Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno.“ Čitalac koji to prihvati dobija pomoć da postepeno prevaziđe osećanja rasne ili nacionalne mržnje (Dela apostolska 10:34, 35).

Biblijska proročanstva ukazuju da će Bog uskoro zameniti sadašnji sistem ljudskog vladanja svojim Mesijanskim Kraljevstvom. Putem te vladavine, Bog ’do kraja zemlje ratove prekida‘. Institucije koje unapređuju ratove i koje nagone ljude u sukobe biće zbrisane. Oni koji su nastradali u ratu biće uskrsnuti i pružiće im se prilika da žive na rajskoj zemlji. Niko neće morati da beži pred agresorom ili nekim tlačiteljem (Psalam 46:10; Danilo 2:44; Dela apostolska 24:15).

Za ljude tog doba Biblija kaže: „Oni će kuće graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti. Neće oni drugima kuće za naselje graditi... Neće oni uzaludno raditi niti će decu propalu gledati.“ Ne postoji oštećenje niti povreda koja se neće izlečiti. Polaganje vere u tu nadu postepeno uklanja jad i tugu iz srca (Isaija 65:21-23).

Biblija je zaista moćan lek za srce. Njena učenja već sada leče rane iz rata. Nekadašnji neprijatelji ujedinjuju se u jedno međunarodno bratstvo. Ovaj proces izlečenja nastaviće se i u Božjem novom sistemu sve dok više ne bude mržnje i ogorčenosti, tuge i jada u ljudskim srcima. Stvoritelj obećava da „što je pre bilo, to se neće pominjati, niti će na um dolaziti“ (Isaija 65:17).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 4. strani]

„Iz Biblije sam naučio da su sve ove godine koje sam proveo boreći se bile protraćene“

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Biblija može imati snažan uticaj na srca nekadašnjih neprijatelja

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Mržnja i ogorčenost postepeno su se povukle pred poverenjem i prijateljstvom

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Kada čitalac dozvoli da ga vodi Biblija, onda on prihvata jedan novi skup vrednosti i merila

[Slika na 7. strani]

Bivši neprijatelji se sada ujedinjuju u jedno međunarodno duhovno bratsvo

[Izvor slike na 4. strani]

Izbeglički logor: UN PHOTO 186811/J. Isaac