Mir u novom milenijumu?

GENERALNA skupština Ujedinjenih nacija je 14. septembra 1999. u Parizu i Njujorku svečano proglasila 2000. godinu međunarodnom godinom za kulturu mira. Federiko Major, bivši generalni direktor Uneska, uputio je jedan svečani apel „za osnivanje jednog globalnog pokreta za kulturu mira i uzdržavanje od nasilja“.

Unesko ima jednu maksimu koja kaže da „pošto ratovi počinju u mislima ljudi, onda se i odbrana mira mora uspostaviti baš tu, u mislima ljudi“. U skladu s tim, ova organizacija namerava da kulturu mira unapređuje putem „obrazovanja, dijaloga i saradnje“. G. Major je prokomentarisao da nije dovoljno biti „miran, čak ni pacifista, već treba biti mirotvorac“.

Nažalost, 2000. nikako nije bila mirnodopska. Savremena istorija, uključujući i događaje iz 2000, istakla je čovekovu nesposobnost da spreči rat i nasilje uprkos iskrenim naporima baš u tom pravcu.

Međutim, važno je zapaziti da mir jeste povezan s obrazovanjem. Prorok Isaija je pre oko 2 700 godina prorekao sledeće: „Sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda [’Jehove‘, Ba], i obilan mir imaće sinovi tvoji “ (Isaija 54:13, DK kurziv naš). Ovaj prorok je prorekao i vreme kada će ljudi iz svih nacija hrliti ka čistom obožavanju Jehove Boga da bi učili o Njegovim putevima. S kojim ishodom? „Od mačeva svojih kovaće raonike i srpove od kopalja svojih; neće više narod mač na narod vaditi niti će se više boju učiti“ (Isaija 2:2-4, kurziv naš). U skladu s ovim proročanstvom, Jehovini svedoci učestvuju u jednom obrazovnom programu koji se sprovodi širom sveta i koji je već milionima pomogao da prevaziđu nacionalnu i rasnu mržnju koja je koren većine ratova.

Pod Božjim Kraljevstvom, koje će na zemlju doneti trajan mir i sigurnost, konačno više neće biti ratova (Psalam 72:7; Danilo 2:44). Tada će se ispuniti reči psalmiste: „Vidite dela Jehovina, čudesa što učini na zemlji! Do kraja zemlje ratove prekide“ (Psalam 46:9, 10).