Kako možemo razvijati krepost

SAVREMENI rečnici definišu „krepost“ kao „moralnu odliku; dobrotu“. To je „ispravno postupanje i razmišljanje; dobar karakter“. Leksikograf Marvin R. Vinsent kaže da originalni klasični smisao grčke reči prevedene sa „krepost“ pokazuje da je to „bilo koja pozitivna osobina.“ Onda nije ni čudo što se osobine kao što su razboritost, hrabrost, samodisciplina, pravičnost, saosećanje, ustrajnost, poštenje, poniznost i lojalnost ponekad nazivaju krepošću. Krepost se može definisati i kao „pridržavanje merila o ispravnom“.

Čijih merila o tome šta je vrsno, dobro i ispravno treba da se pridržavamo? „Prema preovladavajućoj filozofskoj školi o moralu“, rekao je časopis Newsweek, „skepticizam kojeg je izazvao pokret Prosvećenosti sveo je sve predstave o tome šta je ispravno a šta pogrešno na stvar ličnog ukusa, emocionalne sklonosti ili kulturnog izbora.“ Ali, da li se samo na osnovu ukusa i sklonosti može odrediti šta je ispravno, a šta pogrešno? Ne, ne može. Da bismo razvijali krepost, potrebno nam je neko pouzdano merilo o tome šta je dobro, a šta loše — merilo po kome će se izvestan postupak, stav ili osobina moći prosuditi kao nešto što je ispravno ili pogrešno.

Jedini pravi izvor moralnih merila

Postoji samo jedan pravi Izvor moralnih merila — Stvoritelj čovečanstva, Jehova Bog. Ubrzo nakon što je stvorio prvog čoveka Adama, Jehova Bog je dao čoveku sledeću zapovest: „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje  2:16, 17). Jehova Bog je drvetu dao to jedinstveno ime da bi označio svoje isključivo pravo da odlučuje šta je dobro, a šta loše za njegova stvorenja. Tako su Božja merila o tome šta je dobro a šta loše postala temelj za prosuđivanje, to jest za procenjivanje čovekovih dela, gledišta i karakternih crta. Bez tih merila ne bismo tačno mogli razlikovati ispravno od pogrešnog.

Zapovest u vezi s drvetom poznanja dobra i zla postavila je pred Adama i Evu jedan izbor — da poslušaju ili da ne poslušaju. U njihovom slučaju krepost je značila poslušnost toj zapovesti. S vremenom je Jehova dalje otkrivao šta mu se dopada, a šta mu se ne dopada, i dao je da se to za nas zapiše u Bibliju. Razvijanje kreposti iziskuje od nas da se povinujemo Jehovinim pravednim merilima koja su izložena u Bibliji.

Dobro se upoznati s Božjim merilima

S obzirom da je Jehova Bog odredio merila za to šta je dobro a šta loše, i otkrio ih u Bibliji, zar onda ne treba da se dobro upoznamo s njima? Apostol Pavle je napisao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17).

Na primer, razmisli o nesporazumu do kojeg je došlo kada je Kunihito, pomenut u prethodnom članku, pokazao skromnost onako kako se ona sagledava u njegovoj kulturi. Kasnije mu je pobliže osmatranje merila iz Pisma pomoglo da stekne uravnoteženiji pristup tome. Biblija svakako podstiče na ispoljavanje skromnosti, i savetuje da ne budemo preterano samopouzdani i oholi (Poslovice 11:2; Mihej 6:8). Pa ipak, kada je dao kratak pregled preduslova za ’službu nadglednika‘, apostol Pavle je govorio o ’težnji‘ za tom prednošću (1. Timoteju 3:1). Ta ’težnja‘ ne treba da podrazumeva hvalisanje ili oholost, ali ne treba ni da podrazumeva bespotrebno potcenjivanje sebe.

Šta Biblija kaže o moralnim odlikama u poslovnom svetu? U današnjem poslovnom svetu sasvim je uobičajeno koristiti sumnjive metode ili zaobilaziti vladine propise i poreske zakone. Međutim, bez obzira na to šta drugi rade, biblijsko merilo nalaže da se ’u svemu pošteno vladamo‘ (Jevrejima 13:18). Dakle, mi razvijamo krepost time što smo pošteni i nepristrani prema poslodavcima, zaposlenima, mušterijama i svetovnim vlastima (Ponovljeni zakoni 25:13-16; Rimljanima 13:1; Titu 2:9, 10). Poštenje takođe pospešuje poverenje i naklonost. A sastavljanje pismenog ugovora često štiti od nesporazuma i komplikacija koji se mogu pojaviti zbog „nepredviđenih događaja“ (Propovednik 9:11; Jakov 4:13, 14).

Još jedno područje na kom treba da razvijamo krepost jeste područje odevanja i doterivanja. Izbor odeće varira zavisno od kulture, i možemo biti pod jakim pritiskom da pratimo najnovije stilove i trendove. Ali, zašto bismo sledili svaki modni trend koji se pojavi? Biblija nas savetuje da se ’ne oblikujemo više prema ovom sistemu stvari‘ (Rimljanima 12:2). Apostol Pavle nije stvorio pravila, nego je pod nadahnućem zapisao: „Želim da se žene ukrašavaju urednom odećom, sa skromnošću i zdravim mislima, a ne posebnim pletenjem kose i zlatom ili biserima ili vrlo skupom odećom, nego onako kako dolikuje ženama koje izjavljuju da poštuju Boga, naime, dobrim delima“ (1. Timoteju 2:9, 10). Ovo temeljno načelo se podjednako primenjuje i na muškarce i na žene. Naravno, ima mesta za divnu raznolikost u stilu koja je rezultat kulturnih naginjanja i ličnog ukusa.

Biblija takođe označava koje nemoralne postupke Bog izričito osuđuje. U 1. Korinćanima 6:9, 10 čitamo upozorenje: „Zar ne znate da nepravednici neće naslediti Božje kraljevstvo? Ne zavaravajte se. Ni  bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se drže za neprirodne svrhe, ni muškarci koji ležu s muškarcima, ni lopovi, ni pohlepne osobe, ni pijanice, ni oni koji govore pogrdno, ni iznuđivači neće naslediti Božje kraljevstvo.“ Ovaj stih je pomogao ranije pomenutoj Mariji da shvati da je, prema merilu koje je dao Stvoritelj u vezi s moralnim odlikama, njen odnos s Huanom neispravan i da mora da ga prekine ukoliko želi Božje odobravanje. Sasvim je jasno da je potrebno da se dobro upoznamo s Jehovinim merilima da bismo razvijali krepost.

Učiti srcem

Krepost nije samo pasivno izbegavanje onoga što je loše. Ona ima moralnu snagu. Kreposna osoba je dobra osoba. „Krepost“, kaže jedan profesor, „treba da se uči i srcem i umom.“ Razvijanje kreposti iziskuje više od temeljnog upoznavanja Božje Reči. To zahteva meditiranje o onome što je tamo napisano, tako da se naše srce ispuni zahvalnošću prema Jehovi i da zatim budemo pokrenuti da načela iz Pisma primenimo u našem životu.

„Kako ljubim zakon tvoj!“, uskliknuo je psalmista. „Vas dan mislim o njemu“ (Psalam 119:97, DK). A kralj David je napisao: „Pominjem dane stare, prebrajam sva dela tvoja, razmišljam o delima ruku tvojih“ (Psalam 143:5). Razmišljanje uz molitvu treba i nama da bude sastavni deo ličnog proučavanja Biblije i publikacija temeljenih na njoj.

Istina je da je ponekad izazov naći vremena za marljivo proučavanje i razmišljanje. Ali težnja za krepošću zahteva da iskupljujemo vreme od drugih aktivnosti (Efešanima 5:15, 16). Aron, koji ima 24 godine, svaki dan iskupljuje vreme tako što ustaje 30 minuta ranije. On priča: „U početku sam samo čitao Bibliju celih pola sata. Tek nedavno sam shvatio koliko je važno razmišljati o tome. Zato sada oko polovinu tog vremena koristim za razmišljanje o onome što sam pročitao. To je zaista korisno.“ Razmišljati se može i u neko drugo vreme. David je u jednoj pesmi Jehovi pevao: „U nesanim noćima razmišljam o tebi“ (Psalam 63:7). A Biblija izveštava da je Isak ’jedno veče izašao u polje da se moli Bogu [’da meditira‘, NW]‘ (Postanje 24:63)

Meditiranje je od neprocenjive vrednosti u razvijanju kreposti, jer nam pomaže da osećamo ono što Jehova oseća i da usvajamo njegovo gledište. Na primer, Marija je znala da Bog zabranjuje blud. Ali da bi se ’gnušala zla i čvrsto se držala dobra‘ bilo je potrebno da razmišlja o ključnim biblijskim stihovima (Rimljanima 12:9). Kada je pročitala Kološanima 3:5 gde smo podstaknuti da ’svoje telesne udove usmrtimo s obzirom na blud, nečistoću, polnu pohotu, štetnu želju i lakomstvo‘ to joj je pomoglo da shvati da je potrebno da izvrši promene. Marija je morala da se pita: ’Koju vrstu polne pohote ja moram da usmrtim? Šta treba da izbegavam što izaziva nečiste želje? Da li bi trebalo da se promenim što se tiče načina na koji se ophodim prema suprotnom polu?‘

 Meditiranje uključuje i razmišljanje o posledicama nekog postupka. Pavle je podsticao hrišćane da se uzdržavaju od bluda i da ispoljavaju samokontrolu kako ’niko ne bi otišao tako daleko da u tome povređuje prava svog brata i zadire u njih‘ (1. Solunjanima 4:3-7). Dobro je razmišljati o sledećim pitanjima: ’Kakvu bih štetu naneo sebi, svojoj porodici ili drugima kada bih uradio tako nešto? Kako bi to uticalo na mene u duhovnom, emocionalnom i fizičkom smislu? Kakve su posledice doživeli oni koji su u prošlosti kršili Božji zakon?‘ Takvo razmatranje je ojačalo Marijino srce, a može ojačati i naše.

Učiti iz primera

Da li se krepost jednostavno može naučiti? Ovo pitanje zbunjuje mislioce već hiljadama godina. Grčki filozof Platon mislio je da može. Aristotel je, s druge strane, mislio da se krepost stiče kroz praksu. Jedan novinar je ovako rezimirao raspravu o tom pitanju: „Kratko rečeno, etiku kreposti čovek ne može naučiti sam. Niti je može naučiti iz udžbenika. Dobar karakter dolazi kroz življenje u društvu... gde se podstiče na razvijanje kreposti i gde se ona nagrađuje.“ Ali, gde možemo pronaći zaista kreposne osobe? Premda većina kultura navodi neke primere kreposti, barem u pričama i među svojim mitološkim junacima, Biblija sadrži obilje istinitih primera.

Najistaknutiji primer u ispoljavanju kreposti jeste Jehova. On uvek postupa na krepostan način i čini ono što je pravedno i dobro. Mi možemo razvijati krepost tako što ćemo se ’ugledati na Boga‘ (Efešanima 5:1). I Božji Sin, Isus Hrist, nam je ’ostavio uzor da tačno sledimo njegove stope‘ (1. Petrova 2:21). Osim toga, u Bibliji se nalaze izveštaji o mnogim vernim osobama, kao što su Avraham, Sara, Josif, Ruta, Jov i Danilo i trojica njegovih drugova Jevreja. Ne treba prevideti ni primere u ispoljavanju kreposti među današnjim Jehovinim slugama.

Možemo uspeti

Možemo li stvarno uspeti u tome da činimo ono što je kreposno u Božjim očima? Pošto smo nasledili nesavršenost, ponekad u nama može doći do jake borbe između uma i tela — između želje da činimo ono što je kreposno i nagona da sledimo naše grešne sklonosti (Rimljanima 5:12; 7:13-23). Ali uz Božju pomoć možemo dobiti tu bitku (Rimljanima 7:24, 25). Jehova nam je dao njegovu Reč i publikacije temeljene na Bibliji. Marljivim proučavanjem Pisma i razmišljanjem o tome uz molitvu možemo steći čisto srce. Iz tako čistog srca mogu izlaziti kreposne misli, reči i dela (Luka 6:45). Na osnovu primera Jehove Boga i Isusa Hrista možemo izgraditi ličnost koja je u skladu s Božjom voljom. I svakako možemo mnogo naučiti od osoba koje danas verno služe Bogu.

Apostol Pavle je podstakao svoje čitaoce da stalno ’razmišljaju‘ o kreposti i o drugom čemu što je vredno hvale. Ukoliko tako činimo sigurno ćemo imati Božji blagoslov (Filipljanima 4:8, 9). Uz Jehovinu pomoć možemo uspešno da razvijamo krepost.

[Slika na 6. strani]

Neka ti meditiranje bude sastavni deo proučavanja Biblije

[Slika na 7. strani]

Izgradi ličnost koja je u skladu s Božjom voljom oponašajući Isusa Hrista