Da li živiš po svom predanju?
Da li živiš po svom predanju?
„Što god činite, radite na tome celom dušom kao Jehovi, a ne ljudima“ (KOLOŠANIMA 3:23).
1. Šta se u svetovnom kontekstu podrazumeva pod ’predanošću‘?
KAKO sportisti uspevaju da postignu najbolje rezultate? U tenisu, fudbalu, košarci, rukometu, odbojci, atletici i u bilo kom drugom sportu, najbolji stižu na vrh samo zahvaljujući nepokolebljivoj predanosti. Fizička i mentalna kondicija jesu prioriteti. To se dobro uklapa u jednu definiciju reči „predanost“, naime „biti potpuno posvećen nekom određenom pravcu razmišljanja ili postupanja“.
2. Šta u Bibliji znači reč „predanje“? Prikaži.
2 Međutim, šta je „predanost“ to jest „predanje“ u biblijskom smislu? „Predati se“ jeste prevod jednog hebrejskog glagola koji znači „odvojiti; biti odvojen; izvaditi“. a U drevnom Izraelu je prvosveštenik Aron na svom turbanu nosio „sveti znak predanja“, to jest jednu blistavu pločicu od čistog zlata na kojoj su bile urezane hebrejske reči koje znače „svetost pripada Jehovi“. To je prvosvešteniku služilo kao podsetnik da mora paziti da ne uradi nešto čime bi oskvrnio svetilište, „jer je znak predanja, ulje pomazanja njegovog Boga, [bilo] na njemu“ (Izlazak 29:6; 39:30; Levitska 21:12, sve NW).
3. Kako naše predanje treba da utiče na naše ponašanje?
3 Iz ovog konteksta možemo videti da je predanje ozbiljna stvar. Ono podrazumeva da se neko dobrovoljno identifikuje kao Božji sluga, što iziskuje čisto ponašanje. Zato možemo razumeti zašto je apostol Petar citirao Jehovine reči: „Budite sveti, jer sam ja svet“ (1. Petrova 1:15, 16). Kao predani hrišćani, imamo veliku odgovornost da živimo po svom predanju, tako što ćemo biti verni do kraja. Ali šta je sve uključeno u hrišćansko predanje? (Levitska 19:2; Matej 24:13).
4. Kako preduzimamo korak predanja, i s čime se to može uporediti?
4 Kad smo stekli tačno spoznanje o Jehovi Bogu i njegovim namerama, i o Isusu Hristu i njegovoj ulozi u tim namerama, doneli smo ličnu odluku da služimo Bogu svim svojim srcem, umom, dušom i snagom (Marko 8:34; 12:30; Jovan 17:3). To možemo čak smatrati ličnim zavetom, bezrezervnim predanjem Bogu. Mi se nismo predali Bogu iz nekog emocionalnog hira. Razmislili smo o tome pažljivo i uz molitvu, koristeći snagu svog razuma. Zato to nije bila neka privremena odluka. Mi ne možemo biti poput nekog ko počne da ore njivu, a zatim odustane na pola njive zato što je posao pretežak ili zato što mu se čini da je žetva predaleko ili zato što nije siguran da li će uopšte biti uroda. Osmotri primere onih koji su držali ’ruke na plugu‘ teokratskih odgovornosti i prošli kroz sito i rešeto (Luka 9:62; Rimljanima 12:1, 2).
Oni se nisu odrekli svog predanja
5. Na koji je način Jeremija bio izvanredan primer predanog Božjeg sluge?
5 Jeremija je služio kao prorok u Jerusalimu više od 40 godina (647- -607. pre n. e.), i to nije bio lak zadatak. On je dobro znao svoje granice (Jeremija 1:2-6). Bila mu je potrebna hrabrost i izdržljivost da bi se svakodnevno suočavao s tvrdoglavim Judejima (Jeremija 18:18; 38:4-6). Međutim, Jeremija se uzdao u Jehovu Boga koji ga je ojačao tako da je mogao da dokaže da je stvarno predani Božji sluga (Jeremija 1:18, 19).
6. Kakav nam je primer pružio apostol Jovan?
6 Šta možemo reći o vernom apostolu Jovanu, koji je pod stare dane izgnan na pusto ostrvo Patmos zbog toga što je „govorio o Bogu i svedočio za Isusa“? (Otkrivenje 1:9). On je istrajao i oko 60 godina živeo u skladu sa svojim statusom predanog hrišćanina. Živeo je i posle uništenja Jerusalima od strane rimske vojske. Imao je prednost da napiše jedno Jevanđelje, tri nadahnuta pisma i knjigu Otkrivenja, u kojoj je predvideo rat od Armagedona. Da li je prestao da služi kad je saznao da Armagedon neće doći za njegovog života? Da li je upao u apatiju? Ne, Jovan je ostao veran sve do svoje smrti, znajući da premda je ’određeno vreme blizu‘, ispunjenje njegovih vizija tek treba da usledi (Otkrivenje 1:3; Danilo 12:4).
Primeri predanja u savremeno doba
7. Kako je jedan brat bio divan primer hrišćanskog predanja?
7 U novije vreme, hiljade vernih hrišćana revno se držalo svog predanja uprkos tome što nisu doživeli Armagedon. Jedan od njih je Ernest E. Bivor iz Engleske. On je postao Svedok kad je počeo Drugi svetski rat 1939. godine, i ostavio je perspektivan posao izrade fotografija kako bi započeo punovremenu službu. Zbog toga što se držao svoje hrišćanske neutralnosti dve godine je bio u zatvoru. Njegova porodica je bila uz njega, a 1950. godine njegovo troje dece pohađalo je Biblijsku školu Gilead Watchtowera u Njujorku, gde su se obučavali za misionare. Brat Bivor je bio toliko revan u propovedanju da su ga prijatelji zvali Armagedon Erni. On je lojalno živeo po svom predanju i sve do svoje smrti 1986. objavljivao je kako je Božji rat Armagedon blizu. Za njega predanje nije bilo neki privremeni ugovor s Bogom! b (1. Korinćanima 15:58).
8, 9. (a) Kakav su primer pružili mnogi mladi muškarci u Španiji za vreme Frankovog režima? (b) Koja su pitanja na mestu?
8 Još jedan primer nesmanjene revnosti dolazi iz Španije. Tokom Frankovog režima (1939-75), stotine predanih mladih Svedoka zauzelo je stav hrišćanske neutralnosti. Mnogi od njih su bili deset ili više godina u vojnim zatvorima. Jedan Svedok, Hesus Martin, ukupno je proveo u zatvoru čak 22 godine. Dok je bio u vojnom zatvoru u severnoj Africi, žestoko su ga tukli. Ništa od svega toga što je prošao nije bilo lako, ali on nije želeo da napravi kompromis.
9 Ti mladi ljudi većinu tog vremena nisu znali kada će i da li će uopšte biti pušteni na slobodu, jer su dobijali više kazni u isto vreme, koje je trebalo da odsluže jednu za drugom. Ipak, oni su i u zatvoru sačuvali svoju besprekornost i revnost za službu. Kad je 1973. situacija konačno počela da se popravlja, mnogi od tih Svedoka koji su tada imali 30 i nešto godina, pušteni su iz zatvora i odmah su počeli s punovremenom službom, a neki su postali specijalni pioniri i putujući nadglednici. Oni su i u zatvoru živeli po svom predanju, a većina je tako živela i posle puštanja iz zatvora. c Šta je s nama danas? Da li smo verni svom predanju baš kao i ta lojalna braća? (Jevrejima 10:32-34; 13:3).
Ispravno gledište o našem predanju
10. (a) Kako treba da gledamo na svoje predanje? (b) Kako Jehova gleda na našu službu njemu?
10 Kako gledamo na svoje predanje Bogu da vršimo njegovu volju? Da li je to na prvom mestu u našem životu? Bez obzira na naše okolnosti, bilo da smo mladi ili stari, u braku ili sami, zdravi ili bolesni, treba da se trudimo da živimo po svom predanju, u skladu sa svojim okolnostima. Nekome situacija u životu omogućuje da služi u punovremenoj službi kao pionir, kao dobrovoljac u nekoj podružnici Zajednice, kao misionar ili u putujućoj službi. S druge strane, neki roditelji možda imaju pune ruke posla da zbrinu telesne i duhovne potrebe porodice. Da li relativno malo sati koje oni svakog meseca provedu u službi vrede manje u Jehovinim očima nego mnogi sati koje neko provede u punovremenoj službi? Ne. Bog nikada ne očekuje od nas ono što nemamo. Apostol Pavle je izneo sledeće načelo: „Ako najpre postoji spremnost, ona je naročito prihvatljiva po onome što neko ima, a ne po onome što nema“ (2. Korinćanima 8:12).
11. Od čega zavisi naše spasenje?
11 U svakom slučaju, naše spasenje ne zavisi od bilo čega što bismo mogli da uradimo već od Jehovine nezaslužene dobrote posredstvom našeg Gospoda Hrista Isusa. Pavle je jasno objasnio: „Svi su sagrešili i ne dostižu Božju slavu, i besplatan dar je to što su proglašeni pravednima po njegovoj nezasluženoj dobroti posredstvom oslobođenja otkupninom koju je platio Hrist Isus.“ Međutim, naša dela su dokaz da imamo aktivnu veru u Božja obećanja (Rimljanima 3:23, 24; Jakov 2:17, 18, 24).
12. Zašto ne treba da se upoređujemo?
12 Nema potrebe da se upoređujemo s drugima što se tiče toga koliko vremena provedemo u Božjoj službi, koliko uručimo biblijske literature ili koliko biblijskih studija vodimo (Galatima 6:3, 4). Bez obzira na rezultate koje imamo u hrišćanskoj službi, svi mi treba da upamtimo Isusove ponizne reči: „Tako i vi, kad izvršite sve za šta ste zaduženi, recite: ’Mi smo beskorisni robovi. Uradili smo ono što smo bili dužni da uradimo‘“ (Luka 17:10). Koliko često stvarno možemo reći da smo uradili ’sve za šta smo zaduženi‘? Zato se postavlja pitanje: kakav treba da bude kvalitet naše službe Bogu? (2. Korinćanima 10:17, 18).
Neka nam svaki dan bude važan
13. Kakav stav treba da imamo dok ispunjavamo svoje predanje?
13 Nakon što iznosi savet ženama, muževima, deci, roditeljima i robovima, Pavle piše: „Što god činite, radite na tome celom dušom kao Jehovi, a ne ljudima, jer znate da ćete od Jehove primiti odgovarajuću nagradu nasledstva. Robujte Gospodaru, Hristu“ (Kološanima 3:23, 24). Mi ne služimo Jehovi zato da bismo impresionirali ljude svojim rezultatima u službi za njega. Mi se trudimo da u službi Bogu sledimo primer Isusa Hrista. On je svoju relativno kratku službu obavljao s osećajem hitnosti (1. Petrova 2:21).
14. Kakvo je upozorenje Petar dao u pogledu poslednjih dana?
14 I apostol Petar je pokazao da ima osećaj hitnosti. U svom drugom pismu, on je upozorio da će u poslednjim danima biti rugača — otpadnika i sumnjičavaca — koji će, u skladu sa svojim željama, postavljati pitanja o Hristovoj prisutnosti. Međutim, Petar je rekao: „Jehova nije spor što se tiče svog obećanja, što neki smatraju sporošću, nego je strpljiv s vama jer ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja. A Jehovin dan će doći kao lopov.“ Da, Jehovin dan će sigurno doći. Prema tome, svakog dana treba da razmišljamo koliko je u stvari sigurna i jaka naša vera u Božja obećanja (2. Petrova 3:3, 4, 9, 10).
15. Kako treba da gledamo na svaki dan u svom životu?
15 Da bismo na savestan način živeli u skladu sa svojim predanjem, treba svaki dan da koristimo na Jehovinu hvalu. Da li se na kraju svakog dana možemo osvrnuti i videti kako smo na neki način doprineli posvećenju Božjeg imena i objavljivanju dobre vesti o Kraljevstvu? Možda smo to uradili svojim čistim ponašanjem, izgrađujućim razgovorima ili brigom punom ljubavi za porodicu i prijatelje. Da li smo iskoristili prilike da drugima govorimo o našoj hrišćanskoj nadi? Da li smo nekome pomogli da ozbiljno razmisli o Božjim obećanjima? Dodajmo svakom danu nešto vredno u duhovnom smislu, i na taj način povećajmo da tako kažemo zamašan duhovni bankovni račun (Matej 6:20; 1. Petrova 2:12; 3:15; Jakov 3:13).
Neka tvoja vizija bude jasna
16. Na koje načine Satana pokušava da oslabi naše predanje Bogu?
16 Danas živimo u vremenima koja su za hrišćane sve teža. Satana i njegovi zastupnici pokušavaju da zamagle razliku između dobra i zla, čistog i nečistog, moralnog i nemoralnog, etičkog i neetičkog (Rimljanima 1:24-28; 16:17-19). Učinio je da pomoću daljinskog upravljača za televizor ili kompjuterske tastature tako lako možemo uprljati svoje srce i misli. Naša duhovna vizija može postati mutna, to jest nejasna, tako da ne uspevamo da prepoznamo njegova prepredena dela. Ako kompromitujemo svoje duhovne vrednosti, to može oslabiti našu odlučnost da živimo po svom predanju i tada više nećemo čvrsto držati „plug“ (Luka 9:62; Filipljanima 4:8).
17. Kako nam Pavlov savet može pomoći da čuvamo svoj odnos s Bogom?
17 Zato su izuzetno pravovremene sledeće reči koje je apostol Pavle uputio skupštini u Solunu: „Ovo je Božja volja: vaše posvećenje, da se uzdržavate od bluda; da bi svako od vas znao kako da ovlada svojim sopstvenim sudom u posvećenosti i časti, ne u lakomoj polnoj pohoti kakvu imaju nacije koje ne poznaju Boga“ (1. Solunjanima 4:3-5). Neki su zbog nemorala morali da budu isključeni iz hrišćanske skupštine, budući da su zanemarili svoje predanje Bogu. Dozvolili su da njihov odnos s Bogom oslabi, tako da im on nije više značio u životu. Međutim, Pavle je rekao: „Bog [nas] nije pozvao uz dopuštanje nečistoće, nego na posvećenost. Tako, dakle, onaj ko pokazuje nepoštovanje, ne pokazuje nepoštovanje prema čoveku, nego prema Bogu, koji stavlja svoj sveti duh u vas“ (1. Solunjanima 4:7, 8).
Za šta si se odlučio?
18. Na šta treba da budemo odlučni?
18 Ukoliko smo svesni koliko je naše predanje Jehovi Bogu ozbiljna stvar, šta treba odlučno da činimo? Treba da budemo čvrsto odlučni da sačuvamo čistu savest što se tiče i našeg ponašanja i naše službe. Petar nas je podstakao: „Zadržite čistu savest, kako bi se posebno u onome u čemu se govori protiv vas postideli oni koji omalovažavajuće govore o vašem dobrom ponašanju u Hristu“ (1. Petrova 3:16). Možda moramo da patimo i podnosimo ruženje zbog svog hrišćanskog ponašanja, ali tako je bilo i s Hristom zbog njegove vere i lojalnosti Bogu. „Dakle“, rekao je Petar, „budući da je Hrist stradao u telu, i vi se naoružajte tim istim misaonim stavom; jer ko je stradao u telu prekinuo je s gresima“ (1. Petrova 4:1).
19. Šta želimo da se kaže o nama?
19 Zaista, naša čvrsta odluka da živimo po svom predanju zaštitiće nas od zamki Sataninog sveta koji je duhovno, moralno i fizički bolestan. Ali ne samo to, bićemo sigurni u Božje priznanje, što je daleko bolje od bilo čega što Satana i njegovi zastupnici mogu da ponude. Zato nemojmo nikada dozvoliti da se za nas kaže da smo ostavili ljubav koju smo imali kad smo upoznali istinu. Umesto toga, neka se za nas kaže ono isto što se govorilo za članove skupštine u Tijatiri iz prvog veka, naime: „Znam tvoja dela, i tvoju ljubav i veru i službu i istrajnost, i da je tvojih poslednjih dela više nego onih pređašnjih“ (Otkrivenje 2:4, 18, 19). Da, nemojmo biti mlaki što se tiče našeg predanja, već budimo „gorljivi duhom“, revni do samog kraja — a kraj je blizu (Rimljanima 12:11; Otkrivenje 3:15, 16).
[Fusnote]
a Vidi Kulu stražaru od 15. aprila 1987, strana 31 (engl.).
b Detaljan izveštaj o životu Ernesta Bivora možeš naći u Kuli stražari od 15. marta 1980, strane 8-11 (engl.).
c Vidi Godišnjak Jehovinih svedoka za 1978, strane 156-8, 201-18 (engl.), koji su objavili Jehovini svedoci — Hrišćanska verska zajednica.
Da li se sećaš?
• Šta sve uključuje predanje?
• Koji su drevni i savremeni primeri predanih Božjih slugu dostojni oponašanja?
• Kako treba da gledamo na svoju službu Bogu?
• Kakva treba da bude naša odluka što se tiče predanja Bogu?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 15. strani]
Jeremija je ostao veran uprkos okrutnostima
[Slika na 16. strani]
Ernest Bivor je za svoju decu bio primer revnog hrišćanina
[Slika na 17. strani]
Stotine mladih Svedoka u španskim zatvorima sačuvalo je svoju besprekornost
[Slike na 18. strani]
Svakom danu u duhovnom smislu dodajmo nešto pozitivno