Da li si usvojio istinu?
Da li si usvojio istinu?
„Preobrazite [se] obnavljanjem svog uma, da biste sami ispitali šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja“ (RIMLJANIMA 12:2).
1, 2. Zašto danas nije lako biti pravi hrišćanin?
NIJE lako biti pravi hrišćanin u ovim poslednjim danima, to jest ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1). Činjenica je da neko mora pobediti svet da bi sledio Hristov primer (1. Jovanova 5:4). Seti se šta je Isus rekao o hrišćanskom putu: „Uđite na uska vrata; jer širok je i prostran put koji vodi u uništenje, i mnogo je onih koji njime idu; dok su uska vrata i tesan put koji vodi u život, i malo je onih koji ga nalaze.“ Takođe je rekao i ovo: „Ako neko hoće da pođe za mnom, neka se odrekne sebe i svaki dan uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi“ (Matej 7:13, 14; Luka 9:23).
2 Kad pronađe taj tesan put koji vodi u život, sledeći izazov za hrišćanina jeste da ostane na njemu. Zašto je to izazov? Zato što zbog svog predanja i krštenja postajemo meta Sataninih lukavih spletki (Efešanima 6:11). On zapaža naše slabosti i nastoji da ih iskoristi u nastojanju da potkopa našu duhovnost. Na kraju krajeva, pokušao je da slomi Isusa, pa zašto bi onda nas ostavio na miru? (Matej 4:1-11).
Satanine lukave taktike
3. Kako je Satana u Evine misli posejao sumnju?
3 Jedna varka koju Satana koristi jeste da u naše misli poseje sumnje. On traži slabe tačke u našoj duhovnoj bojnoj opremi. Tu taktiku je upotrebio na samom početku, kad je Evu upitao: „Je li baš kazao Bog: nećete jesti sa svakoga drveta u vrtu?“ (Postanje 3:1). Drugim rečima, Satana je rekao: ’Da li je stvarno moguće da bi vam Bog zabranio tako nešto? Da li bi vam on uskratio nešto što je tako dobro? Pa, Bog zna da će vam se onog dana kad okusite s drveta otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo!‘ Satana je posejao seme sumnje i čekao da ono nikne (Postanje 3:5).
4. Koje sumnje mogu danas uticati na neke?
4 Kako Satana danas koristi tu taktiku? Ako zanemarimo čitanje Biblije, lični studij, molitvu, hrišćansku službu i sastanke, mogli bismo biti podložni sumnjama koje se javljaju kod drugih. Na primer: „Kako znamo da je ovo istina koju je naučavao Isus?“ „Da li su ovo zaista poslednji dani? Na kraju krajeva, već smo u 21. veku.“ „Da li smo na pragu Armagedona ili ima još dosta vremena do njega?“ Ako se pojave takve sumnje, šta možemo uraditi da bismo ih odagnali?
5, 6. Šta moramo uraditi ako se pojave sumnje?
5 Jakov je dao praktičan savet kada je napisao: „Ako nekome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima i bez prekoravanja; i daće mu se. Ali neka traži s verom, ne sumnjajući nimalo, jer je onaj koji sumnja kao morski talas nošen vetrom i teran tamo-amo. I neka taj čovek ne misli da će išta dobiti od Jehove; to je neodlučan čovek, nepostojan na svim svojim putevima“ (Jakov 1:5-8).
6 Šta dakle moramo uraditi? Treba da u molitvi ’tražimo od Boga‘ da nam da vere i razumevanja, i da se potrudimo da više proučavamo u vezi s pitanjima ili sumnjama koje imamo. Takođe možemo zamoliti one koji su jaki u veri da nam pomognu, nikada ne sumnjajući u to da će nam Jehova pružiti potrebnu podršku. Jakov je takođe rekao: „Podložite se, dakle, Bogu; a suprotstavite se Đavolu, i pobeći će od vas. Približite se Bogu, i on će se približiti vama.“ Da, naše sumnje će nestati kad se približimo Bogu putem studija i molitve (Jakov 4:7, 8).
7, 8. Koja su neka osnovna merila koja određuju oblik obožavanja koji je naučavao Isus, i ko udovoljava tim merilima?
7 Osmotrimo na primer sledeće pitanje: kako znamo da praktikujemo oblik obožavanja koji je naučavao Isus? koja merila moramo uzeti u obzir kako bismo odgovorili na ovo pitanje? Biblija ističe da istinski hrišćani moraju među sobom imati pravu ljubav (Jovan 13:34, 35). Oni moraju svetiti Božje ime Jehova (Isaija 12:4, 5; Matej 6:9). I moraju obznanjivati to ime (Izlazak 3:15; Jovan 17:26).
8 Još jedno obeležje po kome se može prepoznati pravo obožavanje jeste poštovanje Božje Reči Biblije. To je jedinstvena knjiga koja otkriva Božju ličnost i njegove namere (Jovan 17:17; 2. Timoteju 3:16, 17). Pored toga, pravi hrišćani objavljuju Božje Kraljevstvo kao čovekovu jedinu nadu za večni život na rajskoj zemlji (Marko 13:10; Otkrivenje 21:1-4). Oni su odvojeni od korumpirane politike ovog sveta i od njegovog prljavog načina života (Jovan 15:19; Jakov 1:27; 4:4). Ko danas stvarno udovoljava ovim merilima? Činjenice kažu da postoji samo jedan odgovor — Jehovini svedoci.
Šta ako se ne možemo osloboditi sumnji?
9, 10. Šta možemo uraditi da bismo se oslobodili sumnji?
9 Šta ako nas obuzmu sumnje? Šta tada da uradimo? Mudri kralj Solomon pruža sledeći odgovor: „Ako primiš, sine, reči moje, poučenja moja ako čuvaš, i naučiš uho svoje da na mudrost pazi, i k razumu srce svoje prigneš, da, ako prizoveš mudrost i k razumu glas obratiš; ako ih kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ osetićeš tada strah od Jehove, i poznanje naći ćeš ti Boga“ (Poslovice 2:1-5, kurziv naš).
10 Zar ovo nije izvanredna misao? Ako smo voljni da ozbiljno pazimo na Božju mudrost, ’naći ćemo poznanje Boga‘. Da, spoznanje o Suverenom Gospodu svemira stoji nam na dohvat ruke samo ako smo voljni da primimo i čuvamo njegove reči. To znači da se obratimo Jehovi u molitvi i putem ličnog studija. Skriveno blago njegove Reči može rasterati bilo koje sumnje i pomoći nam da vidimo svetlo istine.
11. Kako je na Jelisejevog slugu uticala sumnja?
11 Jasan primer toga kako je molitva pomogla jednom preplašenom i nesigurnom Božjem slugi, nalazi se u 2. Kraljevima 6:11-18. Jelisejev sluga nije imao sposobnost duhovnog zapažanja. Nije mogao da vidi da je tu nebeska vojska da bi pomogla Božjem proroku, koga je opkolila sirijska vojska. Taj sluga je u strahu povikao: „Ah, gospodaru moj, šta ćemo sad?“ Kako je Jelisej odgovorio? „Ne boj se, jer onih koji su s nama ima više nego onih koji su s njima.“ Ali kako uveriti slugu? On nije mogao da vidi nebeske vojske.
12. (a) Kako su bile otklonjene sumnje koje je imao sluga? (b) Kako možemo otkloniti bilo kakve sumnje koje možda mi imamo?
12 „Jelisej se pomoli i reče: Jehova, otvori mu oči da vidi! I Jehova otvori oči sluzi koji vide goru punu konja i kola ognjenih oko Jeliseja.“ U ovom slučaju Jehova je učinio da sluga vidi nebesku vojsku koja je štitila Jeliseja. Međutim, ne treba da očekujemo da će nam Bog danas pomoći na isti način. Uzmi u obzir da taj prorokov sluga nije imao celu Bibliju, koju bi mogao da proučava kako bi ojačao svoju veru. Mi pak imamo Bibliju. Ako je dobro upotrebimo, i mi možemo ojačati svoju veru. Na primer, možemo razmišljati o nekoliko izveštaja koji opisuju Jehovu na njegovom nebeskom sudu. Ti izveštaji ne ostavljaju mesta sumnji u pogledu toga da Jehova zaista ima jednu nebesku organizaciju koja podupire njegove sluge u današnjem svetskom obrazovnom delu (Isaija 6:1-4; Jezekilj 1:4-28; Danilo 7:9, 10; Otkrivenje 4:1-11; 14:6, 7).
Čuvaj se Sataninih spletki!
13. Kojim sredstvima Satana pokušava da oslabi naše držanje uz istinu?
13 Na koje još načine Satana pokušava da oslabi našu duhovnost i naše držanje uz istinu? Jedan od njih je nemoral, u svim svojim raznovrsnim oblicima. U današnjem svetu koji je opsednut seksom, ono što se naziva afera (blaži izraz za brakolomstvo) ili veza za jednu noć (usputni blud), postalo je svakodnevna pojava za hedonističku generaciju koja je rešena da se provede po svaku cenu. Takav stil života se propagira putem filmova, televizije i video-kaseta. Pornografija prožima medije, naročito Internet. Znatiželjne čeka mamac (1. Solunjanima 4:3-5; Jakov 1:13-15).
14. Zašto su neki hrišćani postali žrtva Sataninih spletki?
14 Neki hrišćani su dozvolili da ih savlada znatiželja i uprljali su svoje misli i srce time što su gledali meku ili čak tvrdu pornografiju. Dozvolili su da ih Satana namami u svoju zamku. To je često vodilo do duhovnog brodoloma. Takvi nisu ostali „mala deca što se tiče zla“. Nisu bili „odrasli u sposobnostima razumevanja“ (1. Korinćanima 14:20). Svake godine hiljade njih plaća ceh zato što se ne drži načela i merila Božje Reči. Oni su zapostavili nošenje i održavanje ’potpune ratne opreme od Boga‘ (Efešanima 6:10-13; Kološanima 3:5-10; 1. Timoteju 1:18, 19).
Cenimo blago koje imamo
15. Zašto je nekima teško da cene svoje duhovno nasleđe?
15 „Upoznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“, rekao je Isus (Jovan 8:32). Većina Svedoka je morala da raskine s ranijim načinom života i religioznim zajednicama. Zato oni možda s više oduševljenja cene slobodu koju im donosi istina. S druge strane, možda je nekim mladima koje su odgajili roditelji koji su u istini, teško da cene svoje duhovno nasleđe. Oni nikada nisu bili deo krive religije niti deo ovog sveta, koji naglašava zadovoljstva, zavisnost od droge i nemoral. Zbog toga ne vide jasnu razliku koja postoji između našeg duhovnog raja i Sataninog iskvarenog sveta. Neki čak mogu popustiti iskušenju da okuse otrov ovog sveta kako bi videli šta je to što propuštaju! (1. Jovanova 2:15-17; Otkrivenje 18:1-5).
16. (a) Koja pitanja možemo sebi postaviti? (b) Čemu se poučavamo i na šta se ohrabrujemo?
16 Da li zaista treba da opečemo prste da bismo saznali kako izgleda kad boli? Zar ne možemo naučiti nešto iz negativnih iskustava drugih? Da li moramo otići u ’blato‘ ovog sveta da bismo videli da li nešto propuštamo? (2. Petrova 2:20-22). Petar je podsetio hrišćane iz prvog veka koji su ranije bili deo Sataninog sveta: „Dosta [je] što ste u prošlosti vršili volju nacija kad ste hodili u raspuštenom ponašanju, u požudama, preterivanjima u vinu, terevenkama, nadmetanjima u pijenju i nezakonitim idolopoklonstvima.“ Sigurno je da ne moramo iskusiti „vrtlog razvrata“ ovog sveta da bismo videli koliko nisko život može da se sroza (1. Petrova 4:3, 4). Nasuprot tome, u našim Dvoranama Kraljevstva, koje su centri biblijskog obrazovanja, mi se učimo Jehovinim visokim moralnim merilima. Takođe se ohrabrujemo da koristimo snagu svog razuma da bi sebi dokazali da posedujemo istinu i da tako i usvojimo istinu (Isus Navin 1:8; Rimljanima 12:1, 2; 2. Timoteju 3:14-17).
Naše ime nije samo etiketa
17. Kako možemo biti delotvorni Jehovini svedoci?
17 Ako usvojimo istinu, gledaćemo da je prenesemo drugima u svakoj podesnoj prilici. To ne znači da ćemo pokušavati da je nametnemo onima koji ne pokazuju interesovanje (Matej 7:6). Ali, nećemo se ni stideti da se identifikujemo kao Jehovini svedoci. Ako neko pokazuje barem malo interesovanja tako što postavi neko iskreno pitanje ili uzme neku biblijsku publikaciju, mi ćemo biti spremni da popričamo s njim o našoj nadi. Naravno, zbog toga bi bilo dobro da kod sebe uvek imamo neku biblijsku literaturu, bez obzira gde smo — kod kuće, na poslu, u školi, u prodavnici ili na rekreaciji (1. Petrova 3:15).
18. Kako to što se jasno identifikujemo kao hrišćani može predstavljati pozitivnu silu u životu?
18 Kad se jasno identifikujemo kao hrišćani, tad jačamo svoju odbranu od Sataninih podmuklih napada. Kada je neki rođendan, božićna proslava ili nuđenje lutrije na radnom mestu, naši saradnici će često reći: „Nemoj da je gnjaviš. Ona je Jehovin svedok.“ Iz istog tog razloga ljudi neće baš biti voljni da u našem prisustvu pričaju nepristojne šale. Dakle, kad jasno kažemo svoj hrišćanski stav, to predstavlja pozitivnu silu u našem životu, kao što je istakao i apostol Petar: „Zaista, ko je taj koji vam može nauditi ako budete revni za ono što je dobro? Ali čak i ako biste stradali zbog pravednosti, srećni ste“ (1. Petrova 3:13, 14).
19. Kako znamo da smo duboko u poslednjim danima?
19 Još jedna korist od usvajanja istine jeste da ćemo biti uvereni da su ovo zaista poslednji dani ovog sistema stvari. Znaćemo da mnoga biblijska proročanstva dostižu svoju kulminaciju u naše vreme. a Pavlovo upozorenje da će ’u poslednje dane nastati kritična vremena‘, obimno potvrđuju užasna događanja u prošlom veku (2. Timoteju 3:1-5; Marko 13:3-37). Jedan nedavni novinski članak o 20. veku nosio je naslov „Pamtiće se kao vek varvarstva“. U tom članku je stajalo: „Ispostavilo se da je 1999. godina najsmrtonosnija godina u drugoj polovini najsmrtonosnijeg veka.“
20. Za šta je sada vreme?
20 Sada nije vreme da se dvoumimo. Jasno se može videti da Jehova blagosilja najveće biblijsko obrazovno delo u istoriji sveta, koje služi kao svedočanstvo nacijama (Matej 24:14). Usvoji istinu i prenosi je drugima. Tvoja večna budućnost zavisi od toga šta sada radiš. Ako se ulenjimo, nećemo zaslužiti Jehovin blagoslov (Luka 9:62). Umesto toga, ovo je vreme da ’budemo postojani, nepokolebljivi, uvek bogato zaposleni u Gospodovom delu, znajući da naš trud u Gospodu nije uzaludan‘ (1. Korinćanima 15:58).
[Fusnota]
a Vidi Kulu stražaru od 15. januara 2000, strane 12-14. U odlomcima 13-18 pruža se šest snažnih dokaza da od 1914. godine živimo u poslednjim danima.
Da li se sećaš?
• Kako možemo odagnati sumnje?
• Šta možemo naučiti iz primera Jelisejevog sluge?
• Kojih se moralnih iskušenja stalno moramo čuvati?
• Zašto treba jasno da se identifikujemo kao Jehovini svedoci?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 10. strani]
Redovan biblijski studij i molitva mogu nam pomoći da odagnamo sumnje
[Slika na 11. strani]
Jedna vizija je otklonila sumnje Jelisejevog sluge
[Slika na 12. strani]
U Dvoranama Kraljevstva, kao što je ova dvorana u Beninu, mi se poučavamo Jehovinim visokim moralnim merilima