Šta Biblija kaže o klanjanju

ČIN poklanjanja, klečanja, padanja ničice ili činjenja nekog drugog gesta da bi se naznačila potčinjenost; ili jednostavno odavanje poštovanja. U mnogim slučajevima to adekvatno prenosi hebrejsku reč hištahava i grčku reč proskineo.

Hištahava u osnovi znači „pokloniti se“ (Postanje 18:2). Takvo poklanjanje se može učiniti kao čin poštovanja prema drugom čoveku (Postanje 19:1, 2; 1. Samuilova 2:36; 24:9; 2. Kraljevima 2:15; Psalam 45:12; Ruta 2:8-10). Isakov blagoslov Jakovu predvideo je da će se plemena i sama Jakovljeva ’braća‘ klanjati pred njim (Postanje 27:29; uporedi sa 49:8). Mardohej je odbio da padne ničice pred Amanom, ne zato što je u tome video nešto loše, već nesumnjivo zato što je ovaj visoki persijski službenik bio po poreklu prokleti Amaličanin (Jestira 3:1-6, NW).

Iz gornjih primera je jasno da ovaj hebrejski izraz ne nosi obavezno u sebi neki religiozni smisao niti označava obožavanje. Ipak, u brojnim slučajevima on se koristi u povezanosti sa obožavanjem, bilo pravog Boga bilo lažnih bogova (Izlazak 24:1; Psalam 95:6; Isaija 27:13; 66:23).

Poklanjanje pred ljudima bilo je prihvatljivo kao čin poštovanja, ali Bog je zabranio da se bilo kom drugom osim njemu poklonimo kao božanstvu (Izlazak 23:24; 34:14). Slično tome, klanjanje religioznim likovima ili bilo kojoj napravljenoj stvari prilikom obožavanja bilo je izričito zabranjeno (Izlazak 20:4, 5; Levitska 26:1; Ponovljeni zakoni 4:15-19; Isaija 2:8, 9, 20, 21). Tako kada su, prema Hebrejskim spisima, neke Jehovine sluge pale ničice pred anđelima, to su uradile samo zato što su shvatile da su oni Božji predstavnici, a ne da bi im se poklonili kao božanstvima (Isus Navin 5:13-15; Postanje 18:1-3).

Kao što je to slučaj s hebrejskim izrazom, mora se razmotriti kontekst da bi se utvrdilo da li se proskineo odnosi na klanjanje iz čisto dubokog poštovanja ili na klanjanje kao oblik religioznog obožavanja. Iako neki prevodioci koriste reč „obožavanje“ u većini slučajeva gde proskineo opisuje postupke osoba prema Isusu, dokazi ne opravdavaju da se iz takvog prevoda čita i ono što ne piše. U stvari, okolnosti koje su navodile na klanjanje veoma tesno odgovaraju onim okolnostima koje su dovodile do klanjanja ranijim prorocima i kraljevima. (Uporedi Mateja 8:2; 9:18; 15:25; 20:20 sa 1. Samuilovom 25:23, 24; 2. Samuilovom 14:4-7; 1. Kraljevima 1:16; 2. Kraljevima 4:36, 37.) Sami izrazi onih koji su u ovo uključeni često otkrivaju da su jasno shvatali da je Isus Božji predstavnik, ali da mu se nisu klanjali kao Bogu ili božanstvu, već kao „Božjem sinu“, prorečenom „Sinu čovečjem“, Mesiji s božanskim autoritetom.

Dok su raniji proroci i anđeli prihvatali klanjanje, Petar je zadržao Kornelija da ne učini tako nešto, i anđeo, ili anđeli, iz Jovanove vizije dva puta je(su) zadržao(li) Jovana da to ne uradi, osvrćući se na sebe kao na ’roba(ove)‘ i zaključujući s podsticajem da ’Boga obožava‘ [ti Tei proskineson]‘ (Dela apostolska 10:25, 26; Otkrivenje 19:10; 22:8, 9). Očigledno je Isusov dolazak uveo nove odnose koji utiču na norme ponašanja prema drugim Božjim slugama. On je učio svoje učenike da je „jedan... vaš učitelj, a vi ste svi braća... jedan [je] vaš Vođa, Hrist“ jer su se proročanske slike i uzori ispunili u njemu, baš kao što je anđeo rekao Jovanu da je „svedočenje za Isusa ono što nadahnjuje na proricanje“ (Matej 23:8-12; Otkrivenje 19:10). Isus je bio Davidov Gospod, veći od Solomona, prorok veći od Mojsija (Luka 20:41-43; Matej 12:42; Dela apostolska 3:19-24). Klanjanje ovim ljudima predočavalo je klanjanje Hristu. Zato je Petar s pravom  odbio da mu Kornelije prida previše važnosti.

Tako je i Jovan, zbog toga što je imao prednost da bude proglašen pravednim i bude opravdan od strane Boga kao pomazani hrišćanin, kao i da bude pozvan da postane nebeski sin Božji i član Kraljevstva, bio u drugačijem odnosu prema anđelu(ima) iz Otkrivenja nego što su bili Izraelci prema anđelima koji su im se ranije pojavljivali. Anđeo (li) je(su) očigledno prepoznao(li) ovu promenu odnosa kada je(su) odbio(li) Jovanovo klanjanje (1. Korinćanima 6:3).

S druge strane, Isusa Hrista je njegov Otac uzvisio na položaj odmah do sebe (Filipljanima 2:9-11; Danilo 7:13, 14, 27). Jevrejima 1:6 takođe pokazuje da se čak i anđeli klanjaju uskrsnulom Isusu Hristu. Mnogi prevodi ovog stiha prevode proskineo koji se tu pojavljuje sa „obožavanje“, dok ga neki prevode izrazima kao što je „pokloniti se pred“ (The Complete Bible — An American Translation; The Holy Bible) i ’odati poštovanje‘ (The New English Bible). Bez obzira koji se izraz koristi, originalni grčki ostaje isti i razumevanje toga šta je to što anđeli čine pred Hristom mora biti usklađeno sa ostalim delom Pisma. Sam Isus je s naglašavanjem izjavio Satani: „Jehovu svog Boga obožavaj [oblik od proskineo], i njemu jedinome vrši svetu službu“ (Matej 4:8-10; Luka 4:7, 8). Slično je(su) i anđeo(li) rekao(li) Jovanu da ’obožava Boga‘ i ovaj nalog je došao nakon Isusovog uskrsenja i uzvisivanja, što pokazuje da se stvari u ovom pogledu nisu promenile (Otkrivenje 19:10; 22:9).