Pitanja čitalaca

Kako bi trebalo da pravi hrišćani gledaju na uobičajenu praksu da se drugima daju kopije komercijalnih kompjuterskih programa?

Neki pogrešno pokušavaju da nađu izgovor za ovakav običaj tako što se pozivaju na Isusove reči: „Badava ste dobili, badava i dajte.“ Naravno, Isus nije mislio na besplatno deljenje kopija literature ili kompjuterskih programa (softvera) koji su zaštićeni autorskim pravom, čije je korišćenje zakonski regulisano. On je mislio na davanje kao na deo službe. Apostolima koji su odlazili u razne gradove i sela, Isus je rekao da treba da propovedaju o Kraljevstvu, leče bolesne i isteruju demone. Umesto da naplaćuju, trebalo je to ’badava da daju‘ (Matej 10:7, 8).

Zbog sve većeg broja personalnih i poslovnih računara, mnogim ljudima treba softver. On se obično mora kupiti. Doduše, pojedinci pišu programe koje besplatno stavljaju na raspolaganje drugima, uz napomenu da se ti programi mogu kopirati i davati opet drugima. Međutim, većina kompjuterskog softvera se komercijalno prodaje. Bilo da ga koriste za ličnu upotrebu kod kuće ili za posao, od korisnika softvera se očekuje da ga kupe, da plate za njega. Ako neko uzme ili kopira softverski paket a pri tome ne plati za njega, to  bi bilo nezakonito kao i fotokopiranje knjiga s namerom da se naveliko prodaju, pa čak i ako se kopije besplatno dele.

Većina kompjuterskih programa (uključujući i igre) poseduje licencu, od vlasnika odnosno korisnika zahteva se da udovolji specifičnim odredbama i ograničenjima. Na mnogim takvim licencama navodi se da samo jedna osoba može instalirati i koristiti program — obično ga instalirajući samo na jedan kompjuter, bilo da je reč o kompjuteru kod kuće, na poslu ili u školi. Neke licence kažu da vlasnik može posedovati rezervnu kopiju za sebe, ali da ne sme praviti kopije za druge. Ako vlasnik želi nekome da pokloni ceo program (uključujući i licencu i dokumentaciju), on to može učiniti. Međutim, on time gubi svoja prava na korišćenje tog programa. Licence nisu iste, tako da kupac programa ili onaj kome se nudi program treba da ispita šta ta određena licenca predviđa.

Mnoge zemlje su potpisnice sporazuma o autorskom pravu kojima se štiti „intelektualno vlasništvo“ kao što su kompjuterski programi, i one nastoje da zakoni o autorskom pravu budu pravosnažni. Na primer The New York Times od 14. januara 2000. izvestio je da su „nemački i danski policajci uhapsili članove, kako oni kažu, jedne od krupnijih bandi koja se bavi softverskim piraterstvom“, koja je umnožavala i distribuisala kompjuterske programe i igre, a neke čak prodavala i na Internetu.

Kakav je stav hrišćanske skupštine prema tome? Pa, Isus je rekao: „Dajte cezarevo cezaru, a Božje Bogu“ (Marko 12:17). To zahteva od hrišćana da poštuju državne zakone koji se ne kose s Božjim zakonom. Što se tiče vlasti apostol Pavle je napisao: „Neka svaka duša bude podložna višim vlastima... Onaj ko se suprotstavlja vlasti zauzeo [je] stav protiv Božjeg uređenja; a oni koji su zauzeli stav protiv njega primiće osudu na sebe“ (Rimljanima 13:1, 2).

Starešine u hrišćanskoj skupštini nisu odgovorne da proveravaju tuđe kompjutere, kao da su osobe koje su ovlašćene da tumače i sprovode zakone o autorskom pravu. Ali oni veruju i poučavaju tome da hrišćani treba da izbegavaju uzimanje stvari koje njima ne pripadaju i da treba da teže za tim da poštuju zakon. To štiti hrišćane od toga da budu kažnjeni kao prekršioci zakona i omogućuje im da imaju dobru savest pred Bogom. Pavle je napisao: „Zato postoji snažan razlog da budete podložni, ne samo zbog tog gneva nego i zbog svoje savesti“ (Rimljanima 13:5). Slično tome, Pavle je izrazio želju pravih hrišćana sledećim rečima: „Uvereni [smo] da imamo poštenu savest, jer u svemu želimo da se pošteno vladamo“ (Jevrejima 13:18).

[Okvir na 29. strani]

Neke firme i škole kupuju višestruke korisničke licence koje predviđaju maksimalan broj korisnika koji mogu da koriste izvesni program. Godine 1995, skupštine Jehovinih svedoka osmatrale su jedan članak koji je uključivao ovaj savet:

„Mnoge kompanije koje pripremaju i prodaju kompjuterske programe, zaštićuju ih autorskim pravom, i pružaju licencu koja pokazuje kako se ti programi mogu zakonski koristiti. Licenca obično kaže da vlasnik ne može drugima dati kopije programa; u stvari, međunarodni zakon o autorskom pravu čini nezakonitim da se tako radi... Neke velike firme prodaju kompjutere koji sadrže unapred ugrađene i licencirane programe. Međutim, izvesne prodavnice kompjutera ne pružaju licence zato što su programi koje oni unapred ugrađuju nezakonite kopije, što znači da kupac krši zakon pri upotrebljavanju tih programa. U povezanosti s ovim, hrišćani treba da izbegavaju stavljanje na elektronsku oglasnu tablu, ili skidanje s nje, materijala koji je zaštićen autorskim pravom (kao što su publikacije Zajednice) i koji se kopira bez zakonske dozvole od vlasnika.“