Ćirilo i Metodije — prevodioci Biblije koji su sastavili azbuku

„Mi smo kršten narod a još uvek nemamo učitelja. Ne razumemo ni grčki ni latinski... Ne razumemo pisana slova niti njihovo značenje; zato nam pošaljite učitelje koji će nas upoznati s rečima Pisma i njihovim značenjem“ (Rastislav, moravski knez, 862. n. e.)

DANAS preko 435 miliona ljudi koji govore jednim od slovenskih jezika imaju neki prevod Biblije na svom maternjem jeziku. a Od toga 360 miliona koristi ćirilično pismo. Međutim, pre 12 vekova nije postojao ni pisani jezik niti azbuka na dijalektima predaka ovih ljudi. Oni koji su pomogli da se ova situacija popravi bili su Ćirilo i Metodije, dva rođena brata. Oni koji vole Božju Reč ustanoviće da neustrašivi i novotarski napori ova dva brata predstavljaju interesantno poglavlje u istoriji očuvanja i podupiranja Biblije. Ko su bili ovi ljudi, i s kojim su se preprekama suočili?

„Filozof“ i poglavar

Ćirilo (827-869. n. e., prvobitno zvan Konstantin) i Metodije (825-885. n. e.) rodili su se u jednoj aristokratskoj porodici u Solunu (Grčka). Solun je tada bio dvojezičan grad; tamošnji stanovnici su govorili grčki i jedan oblik slovenskog jezika. Prisustvo brojnih Slovena, i bliska veza između solunskog stanovništva i okolnih slovenskih zajednica pružili su Ćirilu i Metodiju priliku da se blisko upoznaju s ovim jezikom Južnih Slovena. Jedan pisac Metodijeve biografije pominje čak i to da je njihova majka bila slovenskog porekla.

Nakon očeve smrti, Ćirilo se preselio u prestonicu Vizantijskog carstva, Konstantinopolj. Tamo je studirao na carskom univerzitetu i družio se sa istaknutim profesorima. Bio je bibliotekar u čuvenoj Aja Sofiji, najistaknutijem crkvenom zdanju na Istoku, a kasnije je bio profesor filozofije. U stvari, zbog svojih akademskih dostignuća, Ćirilo je dobio nadimak Filozof.

Metodije je u međuvremenu gradio karijeru u istoj branši kao i njegov otac — u političkoj administraciji. Došao je do zvanja arhonta (poglavara) jedne pogranične  vizantijske oblasti gde su živeli mnogi Sloveni. Međutim, povukao se u jedan manastir u Bitiniji (Mala Azija). Tamo mu se 855. n. e. pridružio i Ćirilo.

Godine 860. n. e., patrijarh konstantinopoljski je poslao ovu dvojicu braće u jednu stranu misiju. Poslani su kod Hazara, jednog naroda koji je živeo severoistočno od Crnog mora i koji se još nije opredelio između islama, judaizma i hrišćanstva. Na putu do tamo, Ćirilo se neko vreme zaustavio u Kersonesu na Krimu. Neki izučavaoci veruju da je tamo naučio hebrejski i samarićanski i da je preveo hebrejsku gramatiku na hazarski jezik.

Poziv iz Moravske

Godine 862. n. e., Rastislav, knez Moravske (područje današnje istočne Češke, zapadne Slovačke i zapadne Mađarske), poslao je vizantijskom caru Mihailu III molbu koja je citirana na početku ovog članka — da pošalje učitelje Pisma. Misionari istočnog franačkog kraljevstva (sada Nemačka i Austrija) već su ranije upoznali stanovnike Moravske koji su govorili slovenski s crkvenim učenjima. Međutim, Rastislav je bio zabrinut zbog političkog i crkvenog uticaja nemačkih plemena. On se nadao da će verske veze s Konstantinopoljem doprineti održavanju političke i verske autonomije njegove države.

Car je rešio da u Moravsku pošalje Ćirila i Metodija. Gledano s akademske, obrazovne i lingvističke strane, ova dva brata su bila dobro osposobljena da predvode takvu misiju. Jedan biograf iz devetog veka kaže nam da je car podstičući ih da idu u Moravsku, rezonovao: „Vi ste obojica Solunci, a svi Solunci pričaju čist slovenski.“

Rođena je azbuka i biblijski prevod

Tokom meseci pre odlaska, Ćirilo se pripremao za misiju tako što je sastavljao pismo za Slovene. Kaže se da je imao istančano uho za fonetiku. Tako je koristeći grčka i hebrejska slova pokušao da stvori slovo za svaki glasovni zvuk na slovenskom. b Neki izučavaoci veruju da je godinama ranije već radio na postavljanju temelja za takav jedan alfabet. Pored toga, još uvek se ne zna koji je tačan oblik  azbuke Ćirilo smislio. (Vidi okvir „Ćirilica ili glagoljica?“.)

Ćirilo je istovremeno pokrenuo i jedan brzi program prevođenja Biblije. Jedno predanje kaže da je rad započeo prevođenjem s grčkog na slovenski prve fraze Jovanovog jevanđelja: „U početku beše Reč...“ Zatim je nastavio s prevođenjem četiri Jevanđelja, Pavlovih pisama i Psalama.

Da li je radio sam? Najverovatnije mu je pomagao Metodije. Štaviše, knjiga The Cambridge Medieval History navodi: „Lako je sebi predstaviti da su [Ćirilu] pomagali i drugi, koji su pre svega bili slovenskog porekla s grčkim obrazovanjem. Ukoliko ispitamo najstarije prevode... kao najbolji dokaz imamo veoma razvijen osećaj za slovenske jezike, što se mora pripisati saradnicima koji su bili Sloveni.“ Metodije je kasnije završio preostali deo Biblije kao što ćemo i videti.

„Kao vrane na sokola“

Ćirilo i Metodije su 863. n. e. započeli svoju misiju u Moravskoj, gde su bili srdačno dočekani. Njihov posao je pored prevođenja biblijskog i liturgijskog teksta obuhvatao i poučavanje grupe domaćeg stanovništva novostvorenom slovenskom pismu.

Međutim, nije sve bilo lako. Franačko sveštenstvo u Moravskoj žestoko se protivilo korišćenju slovenskog jezika. Oni su se držali teorije o tri jezika, tvrdeći da su za korišćenje u obožavanju prihvatljivi samo latinski, grčki i hebrejski. U nadi da će dobiti podršku pape za ovaj novi pisani jezik koji su stvorili, braća su 867. n. e. otišla u Rim.

Na putu do tamo, Ćirilo i Metodije su se u Veneciji susreli s jednom grupom romanskih sveštenika koji su bili pobornici teorije o tri jezika. Jedan srednjovekovni biograf koji je pisao o Ćirilu kaže nam da su se lokalni biskupi, sveštenici i kaluđeri obrušili na njega kao „vrane na sokola“. Prema tom izveštaju, Ćirilo je uzvratio citatom iz 1. Korinćanima 14:8, 9: „Jer zaista, ako truba oglasi nejasan poziv, ko će se spremiti za boj? Isto tako, ako jezikom ne iznosite lako razumljive reči, kako će se znati šta se govori? Da, govorićete u vetar.“

Kad su braća najzad stigla u Rim, papa Adrijan II je u potpunosti podržao korišćenje slovenskog. U Rimu se Ćirilo posle nekoliko meseci ozbiljno razboleo. Za nepuna dva meseca umro je u 42. godini života.

Papa Adrijan II ohrabrio je Metodija da se vrati delu u Moravskoj i oko grada Nitre koji se sada nalazi u Slovačkoj. Da bi ojačao svoj uticaj na tom području, papa je Metodiju dao pisma koja su potvrdila korišćenje slovenskog jezika, i postavio ga za arhiepiskopa. Međutim, franački biskup Hermanrih, uz pomoć kneza Svatopluka iz Nitre, uhapsio je Metodija. Metodije je zatvoren na dve i po godine u jednom manastiru na jugoistoku Nemačke. Najzad je naslednik Adrijana II, papa Jovan VIII, naredio oslobađanje Metodija, vratio ga u njegovu dijecezu i potvrdio papsku podršku za korišćenje slovenskog jezika u obožavanju.

Međutim, protivljenje franačkog sveštenstva nije jenjavalo. Metodije se uspešno odbranio od optužbi za jeres, i na kraju od pape Jovana VIII dobio bulu koja je izričito potvrdila korišćenje slovenskog jezika u crkvi. Kao što je i sadašnji papa Pavle II priznao, Metodije je život proveo „na putu, u oskudici, patnji, neprijateljstvu i progonstvu... neko vreme čak i u okrutnom zatvaranju“. I baš čudno, jer je to bilo od strane biskupa i kneževa koji su bili naklonjeni Rimu.

Kompletna Biblija prevedena

Metodije je uz pomoć nekoliko stenografa završio prevođenje preostalog dela Biblije na slovenski uprkos nesmanjenom otporu. On je prema predanju završio  taj ogroman posao za samo osam meseci. Međutim, nije preveo apokrifne knjige o Makabejcima.

Danas nije lako tačno oceniti kvalitet Ćirilovog i Metodijevog prevoda. Postoje još samo neki rukopisi koji datiraju približno iz vremena prvobitnog prevoda. Ispitujući ove retke primerke, lingvisti zapažaju da je prevod bio precizan i prirodan. Delo Our Slavic Bible navodi da su ova dva brata „morala da stvore mnoge nove reči i izraze... I sve su to učinili s neverovatnom preciznošću [te tako] slovenskom jeziku otvorili vrata dotad nepoznatog leksičkog blaga.“

Trajna baština

Nakon Metodijeve smrti 885. n. e., franački protivnici su proterali njegove učenike iz Moravske. Ti učenici su našli zaklon u Bohemiji, južnoj Poljskoj i Bugarskoj. Tako ne samo da je nastavljeno delo Ćirila i Metodija nego se ono i proširilo. Slovenski jezik, kom su ova dva brata dala jedan pisani i trajniji oblik, cvetao je, razvijao se i kasnije razgranao. Danas porodica slovenskih jezika obuhvata 13 jezika i mnoge dijalekte.

Pored toga, neustrašivi trud Ćirila i Metodija u prevođenju Biblije doprineo je da su danas na slovenskim jezicima dostupni mnogi prevodi Pisma. Milioni koji govore ovim jezicima imaju koristi od posedovanja Božje Reči na svom jeziku. Uprkos oštrom protivljenju, koliko su samo tačne reči: „Reč Boga našega doveka ostaje“ (Isaija 40:8).

[Fusnote]

[Okvir na 29. strani]

Ćirilica ili glagoljica?

Karakter azbuke koju je Ćirilo osmislio stvara mnogo kontroverzi, budući da lingvisti nisu sigurni koje je to pismo bilo. Pismo zvano ćirilica tesno se zasniva na grčkom alfabetu, s barem dvanaest dodatnih slova koja su smišljena da bi prenela slovenske glasove kojih nema u grčkom. Međutim, neki najraniji slovenski spisi koriste veoma drugačije pismo, poznato kao glagoljica, i mnogi izučavaoci misle da je to bilo pismo koje je Ćirilo osmislio. Izgleda da nekoliko slova glagoljice potiču od kurzivnih slova grčkog ili hebrejskog. Neka su izvedena iz srednjovekovnih dijakritičkih znakova, ali je većina originalna i složena umotvorina. Glagoljica je izgleda veoma osobena i originalna tvorevina. Međutim, ćirilica je osnova današnjeg ruskog, ukrajinskog, srpskog, bugarskog i makedonskog pisma, pored još 22 jezika od kojih neki nisu slovenski.

[Prikaz — ćirilična i glagoljička slova]

[Mapa na 31. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Baltičko more

(Poljska)

Bohemija (Češka)

Moravska (I. Češka, Z. Slovačka, Z. Mađarska)

Nitra

ISTOČNO FRANAČKO KRALJEVSTVO (Nemačka i Austrija)

ITALIJA

Venecija

Rim

Sredozemno more

BUGARSKA

GRČKA

Solun

(Krim)

Crno more

Bitinija

Konstantinopolj (Istanbul)

[Slika na 31. strani]

Slovenska Biblija na ćiriličnom pismu iz 1581.

[Izvor]

Biblija: Narodna in univerzitetna knjiz̆nica-Slovenija-Ljubljana