Možeš li biti zaista srećan?

DŽORDŽ je svakoga pozdravljao sa osmehom. Za njega je život bio dar vredan uživanja. Njegova sreća i optimizam bili su mu zaštitni znak — i to čak i više otkad su počele da ga sustižu staračke tegobe. Sve do svoje smrti, Džordž je bio poznat kao jedna srećna osoba. Da li si i ti srećan poput njega? Da li na svaki novi dan gledaš kao na dar vredan uživanja? Ili ga dočekuješ bezvoljno pa čak i ravnodušno? Da li te nešto lišava sreće?

Sreća se definiše kao blagostanje koje je relativno trajno. Nju karakterišu emocije počev od zadovoljstva pa sve do duboke i intenzivne radosti, kao i prirodna želja da takvo stanje uvek traje. Da li takva sreća stvarno postoji?

Današnje društvo unapređuje gledište da su ljudi srećni samo onda kada su prilično bogati. Milioni njih se drže brzog tempa u svom mahnitom nastojanju da se obogate. Čineći to, mnogi žrtvuju međuljudske odnose i druge važne stvari u životu. Poput mrava u mravinjaku, oni neprestano žure i skoro da nemaju vremena ni da razmisle o onome što rade ili da obrate pažnju jedni na druge. Sasvim je razumljivo što ima „sve više ljudi kod kojih je ustanovljena depresija“, kaže jedan izveštaj iz novina Los Angeles Times, „a sve više se smanjuje starosno doba u kojoj [ona] počinje... Na spiskovima koje dobijaju kompanije za proizvodnju lekova antidepresivi su najtraženiji“. Pokušavajući da potisnu svoje probleme, milioni ljudi se drogiraju ili koriste alkohol. Neki naveliko troše novac kada se osećaju depresivno. Prema jednoj anketi „žene su  najsklonije tome da udovoljavaju sebi u kupovini, što im je kao jedna vrsta terapije“, kažu britanske novine The Guardian. „U odnosu na muškarce, kod njih je triput veća verovatnoća da će otići u kupovinu kada su depresivne.“

Međutim, prava sreća se ne može naći u prodavnici, u flaši, u tabletama, špricu ili na bankovnom računu. Sreća nije na prodaju; ona je besplatna. Gde možemo naći tako dragoceni dar? To ćemo razmotriti u narednom članku.