Stojte potpuni i s čvrstim uverenjem

Hrabri čuvari besprekornosti trijumfuju nad nacističkim progonstvom

„BUDI, sine, mudar, srce mi obraduj, pa ću lako odgovoriti onom koji me ruži“ (Poslovice 27:11). Ovo toplo obraćanje otkriva da su Božja inteligentna stvorenja u stanju da Jehovino srce učine radosnim, jer su mu verni i lojalni (Sofonija 3:17). Međutim, Satana, onaj koji ruži, odlučan je da slomi besprekornost onih koji služe Jehovi (Jov 1:10, 11).

Pogotovo od najranijih godina 20. veka, kada je bačen s neba u blizinu zemlje, Satana izražava veliki gnev prema Jehovinom narodu (Otkrivenje 12:10, 12). Uprkos tome, pravi hrišćani stoje „potpuni i s čvrstim uverenjem“ i čuvaju svoju besprekornost prema Bogu (Kološanima 4:12). Hajde da nakratko osmotrimo jedan izuzetan primer čuvanja besprekornosti — besprekornost Jehovinih svedoka u Nemačkoj pre i tokom Drugog svetskog rata.

Revnosna aktivnost vodi do ispita besprekornosti

U 1920-im i ranih 1930-ih Bibelforšeri, kako su Jehovini svedoci tada bili poznati u Nemačkoj, distribuisali su biblijsku literaturu u velikim količinama. Od 1919. do 1933. svakoj porodici u Nemačkoj je u proseku bilo ostavljeno osam knjiga, brošura ili časopisa.

U to vreme u Nemačkoj je bilo najviše pomazanih Hristovih sledbenika. Zapravo, od 83 941 osobe koliko je 1933. godine širom sveta učestvovalo u Gospodovoj večeri, skoro 30 posto njih je živelo u Nemačkoj. Nedugo zatim, ovi nemački Svedoci doživeli su žestoke ispite besprekornosti (Otkrivenje 12:17; 14:12). Otpuštanja s posla, racije po kućama i isterivanja iz škola brzo su eskalirala u batinanja, hapšenja i zatvaranja (slika 1). Kao posledica toga, u godinama neposredno pred Drugi svetski rat, Jehovini svedoci su činili od 5 do 10 procenata svih onih koji su se nalazili u koncentracionim logorima.

Zašto su nacisti progonili Svedoke

Zašto su uostalom Jehovini svedoci izazvali bes nacističkog režima? U svojoj knjizi Hitler—1889-1936: Hubris profesor istorije Ijan Keršo zapaža da su Svedoci postali meta progonstva jer su odbijali „da se potčine totalitarnom zahtevu nacističke države“.

Knjiga Betrayal—German Churches and the Holocaust, koju su izdali profesor istorije Robert P. Eriksen i profesorka jevrejskih nauka Suzana Hešel, objasnila je da su Svedoci „odbijali da učestvuju u nasilju ili u  upotrebi vojne sile... Svedoci su verovali u političku neutralnost, što je značilo da nisu glasali za Hitlera niti su ga pozdravljali“. Ovo je, dodaje isti izvor, izazvalo bes nacista i Svedoke stavilo u opasnost jer „nacionalsocijalizam nije hteo da toleriše takvo odbijanje“.

Protest sa svih krajeva sveta i bezrezervni napad

Kao odgovor na nacističku netoleranciju, 9. februara 1934. je Džozef F. Raterford, koji je bio na čelu dela u to vreme, po posebnom dostavljaču poslao Hitleru pismo protesta (slika 2). Sedmog oktobra 1934, nakon Raterfordovog pisma, Hitleru je usledilo još nekih 20 000 pisama i telegrama protesta od strane Jehovinih svedoka iz 50 zemalja, uključujući i Nemačku.

Nacisti su odgovorili tako što su pojačali progonstvo. Prvog aprila 1935. Svedoci su zabranjeni u celoj zemlji, a Gestapo je 28. avgusta 1936. pokrenuo bezrezervni napad na njih. Uprkos tome, Svedoci su „nastavili da distribuišu pamflete i ipak održali svoju veru“, zapaža Betrayal—German Churches and the Holocaust.

Kao primer, 12. decembra 1936. je oko 3 500 Svedoka baš pred nosom Gestapoa distribuisalo na desetine hiljada primeraka štampane rezolucije koja se ticala zlostavljanja koje su podnosili. S obzirom na tu akciju Kula stražara je izvestila: „Bila je to velika pobeda i oštar ubod neprijatelju, na neopisivu radost vernih radnika“ (Rimljanima 9:17).

Progonstvo ne uspeva!

Potraga nacista za Jehovinim svedocima se nastavila. Do 1939. šest hiljada njih je bilo zatvoreno, a hiljade je poslato u koncentracione logore (slika 3). Kakva je bila situacija do kraja Drugog svetskog rata? Oko 2 000 Svedoka je umrlo, od kojih je više od 250 pogubljeno. Pa ipak, kao što su pisali profesori Eriksen i Hešel „Jehovini svedoci su se uglavnom držali svoje vere uprkos nevolji“. Kao rezultat toga, kada je Hitlerov režim pao preko hiljadu Svedoka se pobedonosno pojavilo iz logora (slika 4; Dela apostolska 5:38, 39; Rimljanima 8:35-37).

Šta je Jehovinom narodu dalo snagu da izdrži progonstvo? Adolf Arnold, koji je preživeo koncentracioni logor, objasnio je: „Čak iako ste među najutučenijima Jehova vas vidi i on zna kroz šta prolazite, i dodaće vam potrebnu snagu da prevaziđete situaciju i ostanete verni. Njegova ruka nije prekratka.“

Kako se reči proroka Sofonije u potpunosti odnose na ove verne hrišćane! On je objavio: „Jehova je, Bog tvoj, usred tebe, kao junak izbavitelj; od tebe će on učiniti radost svoju najveću“ (Sofonija 3:17). Neka svi današnji obožavaoci pravog Boga oponašaju veru ovih lojalnih Svedoka, koji su ostali besprekorni uprkos nacističkom progonstvu i time obradovali Jehovino srce (Filipljanima 1:12-14).

[Izvor slike na 8. strani]

Państwowe Muzeum Oświȩcim-Brzezinka, courtesy of the USHMM Photo Archives