Pokloni pažnju Božjim čudesnim delima
Pokloni pažnju Božjim čudesnim delima
„Mnoga su čudesa tvoja Jehova, Bože moj, i staranja tvoja za nas! Ne mogu se pred tobom nabrojiti!“ (PSALAM 40:6).
1, 2. Koji dokaz o Božjim čudesnim delima imamo, i na šta to treba da nas podstakne?
KADA čitaš Bibliju, lako možeš videti da je Bog činio čudesne stvari za svoj drevni narod Izrael (Isus Navin 3:5; Psalam 106:7, 21, 22). Iako se Jehova sada ne meša tako u ljudske događaje, ipak oko sebe nalazimo mnoštvo dokaza njegovih čudesnih dela. Zato imamo razloga da se pridružimo psalmisti koji je rekao: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova! sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga!“ (Psalam 104:24; 148:1-5).
2 Danas mnogi ignorišu ili odbacuju takav jasan dokaz Stvoriteljevih postupaka (Rimljanima 1:20). Međutim, dobro je da razmišljamo o njima i da izvedemo zaključke vezane za naš položaj pred Tvorcem i naše obaveze prema njemu. U tome su nam od izvrsne pomoći poglavlja 38 do 41 u knjizi o Jovu, jer je tamo Jehova skrenuo Jovu pažnju na izvesne aspekte Svojih čudesnih dela. Osmotrimo neka vredna pitanja koja je Bog postavio.
Moćna i čudesna dela
3. O kojim je pojavama Bog pitao u Jovu 38:22, 23, 25-29?
3 U jednom momentu, Bog je pitao Jova: „Jesi l’ dopro do riznica snega, i jesi l’ ležišta grada video, koja čuvam za vreme teskobe, za dane rata i boja?“ Sneg i grad su u mnogim delovima sveta sastavni deo života. Bog je nastavio dalje: „Ko je kiši ustave otvorio i put munji i gromu probio, da bi kiša na zemlju padala, na pustinju, u kojoj čoveka nema, da napoji pusta i jalova mesta i čini da trava zelena raste? Ima l’ kiša oca? Ko je kaplje rose rodio? Iz čijeg li krila led izlazi, i ko je slanu nebesku rodio?“ (Jov 38:22, 23, 25-29).
4-6. U kom smislu je čovekovo znanje o snegu nepotpuno?
4 Neki koji žive u užurbanom društvu i koji moraju putovati, možda na sneg gledaju samo kao na jednu prepreku. Ipak, bezbroj drugih gleda na sneg kao na nešto očaravajuće, na nešto što zimu čini zemljom čuda koja otvara mogućnosti za posebne aktivnosti. S obzirom na ono što je Bog pitao o snegu, da li poznaješ sneg do detalja, čak i to kako izgleda? Da, mi znamo kako izgleda gomila snega, možda s fotografija snežnih padina ili zato što smo u stvarnosti videli puno snega. Ali kako stoje stvari s pahuljama? Da li znaš kako one izgledaju, možda tako što si ih istražio tamo gde nastaju?
5 Neki su proveli decenije proučavajući i fotografišući pahulje. Jedna pahulja može da se sastoji od stotinu tananih ledenih kristala u mnogim prelepim šarama. Knjiga Atmosphere kaže: „Beskrajna raznolikost pahulja je čuvena, i iako naučnici uporno tvrde da nikakav prirodni zakon ne može sprečiti da one nastaju iste, nikada nisu pronađene dve jednake pahulje. Jedno istraživanje ogromnih razmera sproveo je... Vilson A. Bentli, koji je pomoću mikroskopa istraživao i fotografisao pahulje više od 40 godina, a da pri tome nikada nije našao dve potpuno jednake pahulje.“ I čak i kada bi se, u nekom retkom slučaju, pojavile dve iste, da li bi to zaista promenilo čudo zapanjujuće raznovrsnosti pahulja?
6 Seti se šta je Bog pitao: „Jesi l’ dopro do riznica snega?“ Mnogi misle da su riznice snega oblaci. Možeš li zamisliti kako ideš u te riznice i popisuješ beskrajno raznolike pahulje, i proučavaš kako su nastale? Jedna naučna enciklopedija kaže: „Još uvek nije jasna prava priroda i pravo poreklo jezgra leda, koje je neophodno da bi se pokrenulo smrzavanje kapljica u oblacima na temperaturi od oko -40°C“ (Psalam 147:16, 17; Isaija 55:9, 10).
7. Koliko je iscrpno ljudsko znanje o kiši?
7 Ili šta reći o kiši? Bog je pitao Jova: „Ima l’ kiša oca? Ko je kaplje rose rodio?“ Ista naučna enciklopedija kaže: „Zbog složenog atmosferskog kretanja i ogromne promenljivosti vodene pare i sastava čestica vazduha, izgleda nemoguće sklopiti neku detaljnu, opštu teoriju o tome na koji način nastaju oblaci i padavine.“ Jednostavno rečeno, naučnici nude detaljne teorije, ali u stvari ne mogu u potpunosti objasniti kišu. Pa ipak, ti znaš da ta životovažna kiša pada, natapa zemlju, održava biljke i omogućuje prijatan život.
8. Zašto su na mestu Pavlove reči zabeležene u Delima apostolskim 14:17?
8 Zar se ne bi složio sa zaključkom do kog je došao apostol Pavle? On je druge podsticao da u tim čudesima vide dokaz o postojanju Onoga koji stoji iza njih. Pavle je o Jehovi Bogu rekao: „Sebe nije ostavio bez svedočanstva čineći dobro, dajući vam kišu s neba i plodna razdoblja, do sitosti puneći vaša srca jelom i veseljem“ (Dela apostolska 14:17; Psalam 147:8).
9. Kako Božja čudesa pokazuju njegovu veliku moć?
9 Nema sumnje da Onaj koji čini ta čudesna i korisna dela ima beskrajnu mudrost i ogromnu moć. Što se tiče njegove moći, razmisli o ovome: kaže se da svakog dana bude oko 45 000 oluja, dakle više od 16 miliona godišnje. To znači da ih je ovog momenta širom sveta oko 2 000. Svi oblaci u jednoj jedinoj oluji stvaraju energiju koja je jednaka energiji deset ili više atomskih bombi koje su bačene u Drugom svetskom ratu. Jedan deo te energije ti vidiš u obliku munje. Osim što uliva strahopoštovanje, sevanje u stvari potpomaže u stvaranju azotnih jedinjenja koja stižu do tla, gde ih biljke apsorbuju kao prirodno đubrivo. Dakle, munja je vidljivo ispoljavanje energije, ali od nje imamo i prave koristi (Psalam 104:14, 15).
Kako to utiče na tebe?
10. Kako bi odgovorio na pitanja iz Jova 38:33-38?
10 Zamisli da si na Jovovom mestu, da te ispituje Svemoćni Bog. Verovatno ćeš se složiti da većina ljudi poklanja malo pažnje Božjim čudesnim delima. Jehova nam postavlja pitanja koja nalazimo u Jovu 38:33-38: „Znaš li zakone nebeske, uređuješ li vlast njegovu nad zemljom? Dižeš li ti glas svoj do oblaka da potoke vodene dozoveš? Puštaš li ti munje? Lete l’ one? Kažu li ti one: Evo nas? Ko je mudrost u srce metnuo, ko je razum duhu dao? Ko može pameću oblake prebrojiti i izliti mehove nebeske, da se prah raskvašen zgusne i grude se slepe?“
11, 12. Koje su neke stvari koje dokazuju da je Bog Onaj koji čini čudesne stvari?
11 Dotakli smo se samo nekoliko tačaka koje je Elijuj razmotrio s Jovom, i pomenuli smo neka pitanja na koja je Jehova pozvao Jova da mu odgovori „kao junak“ (Jov 38:3). Kažemo „neka“ zato što je Bog u 38. i 39. poglavlju usmerio pažnju i na druge izvanredne aspekte dela stvaranja. Na primer, nebeska sazvežđa. Ko zna sve njihove zakone, to jest uredbe? (Jov 38:31-33). Jehova je skrenuo Jovu pažnju i na neke životinje — na lava i gavrana, divokozu i zebru, divljeg magarca i noja, na moćnog konja i jastreba. U stvari, Bog je pitao Jova da li je on ovim raznim životinjama dao njihove osobine, omogućujući im da žive i da se razmnožavaju. Možda uživaš u proučavanju ovih poglavlja, posebno ako voliš konje ili druge životinje (Psalam 50:10, 11).
12 Mogao bi da istražiš i Jova 40. i 41. poglavlje, gde je Jehova opet pozvao Jova da odgovori na pitanja u vezi s dva posebna stvorenja. Prema našem razumevanju, to su nilski konj (behemot), ogromna životinja snažnog tela, i strašni nilski krokodil (levijatan). Svaki je na svoj način čudo stvaranja koje zaslužuje pažnju. Hajde da sada pogledamo do kojih zaključaka treba da dođemo.
13. Kako su Božja pitanja uticala na Jova, i kako ona treba da utiču na nas?
13 U 42. poglavlju Jova pokazuje nam se kako je na Jova delovalo to što ga je Bog ispitivao. Jov je ranije previše pažnje obraćao sebi i drugima. Ali prihvativši ispravku koja je došla u obliku pitanja od Boga, promenio je svoje razmišljanje. Priznao je: „Ja priznajem da sve možeš [Jehova] i ništa se tvojoj misli protiviti ne može. ’Ko je onaj koji je lud i namisli moje zamračuje?‘ Jest! govorio sam, a da ih nisam razumeo, o čudesima većim od mog uma a koja ne mogu dohvatiti“ (Jov 42:2, 3). Da, nakon što je obratio pažnju Božjim delima, Jov je rekao da su te stvari previše čudesne za njega. Nakon što smo osmotrili ta stvaralačka čuda, i mi treba da budemo impresionirani Božjom mudrošću i moći. S kojim ciljem? Da li samo da bismo bili impresionirani Jehovinom ogromnom moći i sposobnošću? Ili treba da budemo pokrenuti na još nešto?
14. Kako je David reagovao na Božja čudesna dela?
14 U 86. Psalmu nalazimo slične izjave Davida, koji je u jednom ranijem psalmu rekao: „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi. Dan ih danu javlja, noć noći kazuje“ (Psalam 19:2, 3). Ali David je išao i dalje. U Psalmu 86:10, 11 čitamo: „Ti [si] veliki i čudesa činiš; samo si ti Bog! Pokaži mi, Jehova, put svoj, i ići ću po istini tvojoj. Učini da se srcu mome mili bojati se imena tvoga.“ Davidovo divljenje prema Stvoritelju zbog svih Njegovih čudesnih dela uključivalo je i odgovarajuću meru strahopoštovanja. Možeš razumeti i zašto. David nije želeo da se ne dopadne Onome koji može da izvede ta čudesa. Ni mi to ne želimo.
15. Zašto je bilo prikladno Davidovo strahopoštovanje prema Bogu?
15 David je sigurno shvatio da pošto Bog poseduje i kontroliše ogromnu moć, on je može usmeriti protiv bilo koga ko ne zaslužuje njegovu naklonost. Za njih to može biti kobno. Bog je pitao Jova: „Jesi l’ dopro do riznica snega, i jesi l’ ležišta grada video, koja čuvam za vreme teskobe, za dane rata i boja?“ Može se reći da su sneg, grad, pljusak, vetar i munje u Božjem arsenalu. A kako su to samo neverovatno snažne prirodne sile! (Jov 38:22, 23).
16, 17. Šta prikazuje strahovitu moć koju poseduje Bog, i kako je on tu moć koristio u prošlosti?
16 Verovatno se sećaš neke lokalne katastrofe koju je izazvala neka od tih prirodnih sila — uragan, tajfun, ciklon, oluje s gradom ili poplava? Da to prikažemo: početkom 2000. godine jugozapadnu Evropu su pogodile velike oluje. Iznenadile su čak i meteorologe. Snažni vetrovi su duvali brzinom i do 200 kilometara na čas, i odneli na hiljade krovova, porušili dalekovode i prevrnuli kamione. Pokušaj da to zamisliš: oluja je počupala ili polomila oko 270 miliona stabala, od čega samo u Versajskom parku van Pariza 10 000. Milioni domova su ostali bez struje. Bilo je skoro 100 poginulih. I sve to za kratko vreme. Kakva sila!
17 Neko bi neočekivane oluje mogao nazvati neusmerenim, nekontrolisanim pojavama. Međutim, šta bi se desilo ako bi Svemoćni izvršio čudesa koristeći takve sile na jedan kontrolisan, usmeren način? On je tako nešto uradio u dane Avrahama, koji je saznao da je Sudija cele zemlje procenio kolika je zloća dva grada, Sodoma i Gomore. Oni su bili toliko pokvareni da su vapaji stigli do Boga, koji je pomogao svim pravednima da pobegnu iz tih osuđenih gradova. Istorija kaže: „Tad pusti Jehova na Sodom i na Gomor kišu od sumpora i ognja od Jehove s neba.“ To je bilo jedno čudesno delo u kome su sačuvani pravednici i uništeni nepopravljivo zli ljudi (Postanje 19:24).
18. Na koja čudesna dela ukazuje 25. poglavlje Isaije?
18 Kasnije je Bog doneo sudsku presudu protiv drevnog grada Vavilona, na koji se možda ukazuje u 25. poglavlju Isaije. Bog je prorekao da će Vavilon postati ruševina: „Od grada [si] gomilu kamenja načinio, od tvrdoga grada ruševine; uništen je grad tuđinaca. Nikad se on više sagraditi neće“ (Isaija 25:2). Oni koji danas posete lokaciju Vavilona mogu potvrditi da se to i obistinilo. Da li je uništenje Vavilona bilo samo slučajnost? Ne. Upravo suprotno, mi se slažemo s Isaijom koji je rekao: „Jehova, ti si Bog moj, uzvisivaću te, ime ću tvoje slaviti, jer si velika [„čudesna“, NW] dela učinio, i namere tvoje verno se ispuniše!“ (Isaija 25:1).
Buduće čudesne stvari
19, 20. Koje ispunjenje Isaije 25:6-8 možemo očekivati?
19 Bog je ispunio ovo proročanstvo u prošlosti, i čudesno će delovati i u budućnosti. U tom kontekstu gde Isaija spominje Božje „čudesne stvari“ nalazimo jedno pouzdano proročanstvo koje tek treba da se ispuni, baš kao što se ispunila i osuda Vavilona. Koja je to ’čudesna stvar‘ obećana? Isaija 25:6 kaže: „Jehova nad vojskama na ovoj gori gozbu sprema svima narodima zemlje, gozbu od sočnih jela, gozbu od starih vina, od sočnih jela i srži, od starih čistih vina.“
20 To će se proročanstvo sigurno ispuniti u novom svetu koji je Bog obećao i koji samo što nije došao. Tada će čovečanstvo biti oslobođeno problema koji danas opterećuju tako mnogo ljudi. U stvari, proročanstvo iz Isaije 25:7, 8 garantuje da će Bog upotrebiti svoju stvaralačku moć kako bi izvršio jedno od najvećih čudesnih dela svih vremena: „On za navek i smrt uništava. Jehova, Večni, utire suze sa svačijeg lica, i sramotu svog naroda s cele zemlje skida. Jer progovori Jehova.“ Kasnije je apostol Pavle to citirao i primenio na Božje vraćanje umrlih u život, na uskrsavanje mrtvih. Kakvo će to čudesno delo biti! (1. Korinćanima 15:51-54).
21. Koja će čudesna dela Bog izvršiti za umrle?
21 Suze žalosti će nestati i zato što će ljudima biti uklonjene fizičke bolesti. Kada je bio na zemlji, Isus je lečio mnoge — vraćao vid slepima, sluh gluvima, vitalnost invalidima. Jovan 5:5-9 govori da je izlečio čoveka koji je 38 godina bio hrom. Posmatrači su mislili da je to čudo, to jest čudesno delo. I bilo je! Međutim, Isus im je rekao da će daleko čudesnije biti kada bude uskrsavao mrtve: „Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u spomen-grobovima čuti njegov glas i izaći će, oni koji su činili dobro na uskrsenje života“ (Jovan 5:28, 29).
22. Zašto siromašni i napaćeni mogu imati nadu za budućnost?
22 To će se sigurno desiti zato što to Jehova obećava. Budi siguran da će rezultati biti čudesni kad on primeni i pažljivo usmeri svoju veliku okrepljujuću moć. Psalam 72 pokazuje šta će on učiniti preko svog Kralja i Sina. Tada će pravedni napredovati. Biće obilje mira. Bog će izbaviti siromašne i napaćene. On obećava: „Biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora! Lelujaće se klasje kao [drevna] šuma Livanska, i po gradovima cvetaće ljudi kao trava na zemlji!“ (Psalam 72:16).
23. Na šta treba da nas pokrenu Božja čudesna dela?
23 Iz ovoga jasno sledi da imamo razloga da poklonimo pažnju svim Jehovinim čudesnim delima — onome što je učinio u prošlosti, onome što čini danas i onome što će učiniti u bliskoj budućnosti. „Blagosloven Jehova, Bog Izraelov, koji jedini čudesa čini! I blagosloveno slavno ime njegovo uvek! Slave njegove neka se sva zemlja napuni! Amin! Amin!“ (Psalam 72:18, 19). To treba da bude sastavni deo naših srdačnih razgovora s rođacima i drugima. Da, ’kazujmo po narodima slavu njegovu, po svim plemenima čudesa njegova‘ (Psalam 78:3, 4; 96:3, 4).
Kako bi odgovorio?
• Kako pitanja postavljena Jovu ističu da je ljudsko znanje ograničeno?
• Koji su te primeri Božjih čudesnih dela istaknutih u Jovu od 37. do 41. poglavlja impresionirali?
• Šta treba da radimo nakon što smo osmotrili neka od Božjih čudesnih dela?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 10. strani]
Do kog zaključka dolaziš na osnovu zapanjujuće raznovrsnosti pahulja i strahovite moći munja?
[Izvor]
snowcrystals.net
[Slike na 13. strani]
Neka Božja čudesna dela budu sastavni deo naših razgovora