„Jehova je jako dobar prema meni!“
„Jehova je jako dobar prema meni!“
JEDNE vrlo prijatne večeri, marta 1985, muškarci i žene iz Odeljenja za pisanje u centrali Jehovinih svedoka u Njujorku (SAD) obeležili su jedan značajan događaj. Karl F. Klajn je tada navršio 60 godina punovremene službe. Brat Klajn je tada sa oduševljenjem rekao: „Jehova je jako dobar prema meni!“ Izjavio je da je Psalam 37:4 njegov omiljeni biblijski stih. Kasnije je sve oduševio sviranjem na violončelu.
Narednih 15 godina brat Klajn je i dalje radio kao član osoblja za pisanje i služio je u Vodećem telu Jehovinih svedoka. Zatim je 3. januara 2001, u starosti od 95 godina verno okončao svoj zemaljski put.
Karl je rođen u Nemačkoj. Njegova porodica se preselila u Sjedinjene Države, tako da je on odrastao u jednom predgrađu Čikaga (Ilinois). On i njegov mlađi brat Ted su se još kao mlade osobe jako zainteresovali za Bibliju. Karl se krstio 1918, a na kongresu Istraživača Biblije 1922. čuo je oduševljavajuće stvari koje su u njemu prouzrokovale da postane doživotno naklonjen službi na terenu. Nastojao je da ne prođe sedmica, a da ne učestvuje u delu propovedanja, a tako je činio čak i u zadnjim sedmicama svog života.
Karl je 1925. postao član osoblja centrale i najpre je radio u štampariji. Bio je zaista strastveni ljubitelj muzike i nekoliko godina je svirao violončelo u jednom orkestru koji je bio nezaobilazan kada je u pitanju hrišćanska radio-stanica. Nakon toga je radio u Službenom odeljenju, gde je naročito uživao u saradnji s nadglednikom tog odeljenja T. Dž. Salivanom. U međuvremenu se Ted oženio i sa svojom ženom Doris je bio u misionarskoj službi u Portoriku.
Karl Klajn je pola veka služio u Odeljenju za pisanje, čijem je radu doprineo na istaknut način jer je voleo da istražuje i vrlo temeljno je poznavao Bibliju. Godine 1963. oženio se Margaretom, misionarkom iz Nemačke koja je služila u Boliviji. Uz njenu podršku punu ljubavi, naročito kada je doživljavao zdravstvene probleme, bio je u stanju da radi još dugo nakon što je doživeo godine u kojima se mnogi povlače. Karl je po prirodi bio otvoren, što je zajedno s njegovim entuzijazmom za muziku doprinelo da održi nezaboravne govore u skupštinama i na kongresima. Kratko pre svoje smrti predsedavao je jutarnjem razmatranju dnevnog stiha u velikoj betelskoj porodici u Njujorku, što je bilo na radost i korist svih.
Mnogi koji redovno čitaju Kulu stražaru setiće se životne priče brata Klajna, jednog privlačnog izveštaja o njegovim iskustvima koji je objavljen u izdanju od 1. oktobra 1984. (engl.). Uživaćeš u čitanju ili u ponovnom čitanju tog izveštaja, imajući na umu da je njegov pisac nakon toga još deceniju i po bio veran i predan hrišćanin.
Kao jedan od Gospodovih pomazanika, brat Klajn je svim srcem želeo da vlada s Hristom na nebu. Imamo sve razloge da verujemo da mu je Jehova sada ispunio tu želju (Luka 22:28-30).
[Slika na 31. strani]
Karl sa T. Dž. Salivanom i Tedom i Doris, 1943. godine
[Slika na 31. strani]
Karl i Margareta, oktobra 2000. godine