Pomagati udovicama u njihovim kušnjama

JEDNA od najpoznatijih priča o udovicama jeste biblijski izveštaj o Ruti i njenoj svekrvi Nojemini. Obe su bile udovice. Međutim, Nojemina je izgubila ne samo muža već i dvojicu sinova, od kojih je jedan bio Rutin muž. Njihova situacija je zaista bila tragična pošto su živele u zemljoradničkom društvu u kome je uglavnom sve zavisilo od muškaraca (Ruta 1:1-5, 20, 21).

Ali Nojemina je u svojoj snahi Ruti, koja nije htela da je napusti, imala izvanrednog prijatelja i tešioca. Vreme je pokazalo da joj je Ruta ’više vredela od sedam sinova‘ — ne samo zbog duboke ljubavi prema Nojemini već i zbog ljubavi prema Bogu (Ruta 4:15). Kada je Nojemina predložila Ruti da se vrati svojoj moavskoj porodici i prijateljima, Ruta je odgovorila jednim od najdirljivijih izraza lojalnosti koji su ikada zapisani: „Kud ideš ti ići ću i ja, gde se ti nastaniš nastaniću se i ja; tvoj će narod meni moj narod biti i tvoj Bog moj Bog;  gde ti umreš umreću i ja, i onde ću biti sahranjena. Jehova nek me najgore kazni ako će me drugo što osim same smrti rastaviti od tebe“ (Ruta 1:16, 17).

Rutin stav nije prošao nezapaženo kod Jehove Boga. Blagoslovio je malo Nojeminino i Rutino domaćinstvo, i na kraju se Ruta udala za Izraelca Voza. Njihovo dete, koje je postalo predak Isusa Hrista, Nojemina je čuvala kao da je njeno. Ova priča pokazuje da Jehova ceni udovice koje mu se približavaju i koje se uzdaju u njega. Nadalje, Biblija nam govori da on veoma ceni ljude koji s ljubavlju pomažu udovicama u njihovim kušnjama. Kako onda mi danas možemo pomagati udovicama u našoj sredini? (Ruta 4:13, 16-22; Psalam 68:6).

Konkretni ali ne i nametljivi

Kada želiš da se ponudiš da pomogneš nekoj udovici, najbolje je da budeš jasan i konkretan ali ne i nametljiv. Izbegavaj neodređene komentare kao što su: „Samo mi kaži ako ti nešto treba.“ To bi bilo isto kao kad bi nekome kome je hladno i ko je gladan rekao ’grej se i dobro se najedi‘, a onda ne preduzmeš ništa da mu pomogneš (Jakov 2:16). Mnogi ljudi neće tražiti pomoć kad im nešto treba, već će tiho patiti. Da bi se takvima pomoglo treba biti razborit i uočiti šta im treba. S druge strane, ako smo previše preduzimljivi — u suštini ako zagospodarimo udovičinim životom— to može dovesti do povređenih osećanja ili sukoba. Zato Biblija naglašava potrebu da budemo uravnoteženi u ophođenju s drugima. Premda nas podstiče da se nesebično lično interesujemo za druge, ona nas opominje da se ne mešamo u tuđe stvari (Filipljanima 2:4; 1. Petrova 4:15).

Ruta je pokazala takav uravnoteženi stav prema Nojemini. Iako je lojalno ostala uz svoju svekrvu, Ruta je nije gnjavila niti je dominirala nad njom. Preduzela je neke praktične korake, na primer kada je obezbedila hranu za Nojeminu i sebe, ali je takođe slušala njena uputstva (Ruta 2:2, 22, 23; 3:1-6).

Naravno, potrebe se mogu mnogo razlikovati od osobe do osobe. Sandra, koju smo ranije spomenuli, kaže: „U nevolji sam imala ono što mi je bilo potrebno — veoma drage i brižne prijatelje koji su se skupili oko mene.“ Ranije spomenuta Elejn je, s druge strane, imala potrebu da bude sama. Dakle, ako hoćemo nekome da pomognemo treba dobro da rasuđujemo i da uravnotežimo poštovanje prema privatnosti osobe i pružanje pomoći kada je to potrebno.

Podrška porodice

Srdačna, brižna porodica, ukoliko je ima, može udovici mnogo pomoći u tome da shvati da ona sve to može da izdrži. Premda neki članovi porodice mogu pružiti više pomoći nego drugi, svi treba da pomažu. „Ako koja udovica ima decu ili unučad, neka oni prvo nauče da pokazuju odanost Bogu u svom domu i da plaćaju dužnu naknadu svojim roditeljima i dedovima i bakama, jer je to u Božjim očima ugodno“ (1. Timoteju 5:4).

U mnogim slučajevima je neophodna finansijska pomoć ili ’naknada‘. Neke udovice imaju dovoljno sredstava da podmire svoje potrebe, a druge ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć koja se daje u nekim zemljama. Ali ako su udovice  siromašne, članovi porodice treba da pomognu. Ako udovica nema bliže rođake koji bi joj pomogli ili ti rođaci ne mogu da joj pomognu, Pismo ohrabruje suvernike da priteknu u pomoć: „Oblik obožavanja koji je čist i neokaljan s gledišta našeg Boga i Oca jeste ovaj: brinuti se za siročad i udovice u njihovoj nevolji“ (Jakov 1:27).

Oni koji postupaju po ovim biblijskim načelima zaista ’poštuju udovice‘ (1. Timoteju 5:3). Poštovati neku osobu u stvari znači iskazivati joj čast. Ljudi kojima se iskazuje poštovanje osećaju da su korisni, cenjeni i imaju samopoštovanje. Nemaju osećaj da im drugi pomažu čisto iz osećaja dužnosti. Ruta, koja je i sama neko vreme bila udovica, zaista je iskazivala čast Nojemini tako što je spremno i s puno ljubavi brinula o njenim fizičkim i emocionalnim potrebama. U stvari, Ruta je zbog svog stava brzo stekla ugled, tako da joj je njen budući suprug rekao: „Svi u gradu moga naroda znaju da si izvrsna žena“ (Ruta 3:11, fusnota u NW). U isto vreme, Nojeminina ljubav prema Bogu, nezahtevna narav i duboko poštovanje prema Ruti što se trudila za nju, nesumnjivo su doprineli tome da je Ruti bilo zadovoljstvo da joj pomaže. Nojemina je stvarno odličan primer za današnje udovice!

Približi se Bogu

Naravno, članovi porodice i prijatelji ne mogu popuniti prazninu koja nastaje gubitkom bračnog druga. Zato je za ožalošćenu osobu važno da se naročito približi ’Ocu nežnih milosrđa i Bogu svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji‘ (2. Korinćanima 1:3, 4). Uzmi za primer Anu, pobožnu udovicu koja je imala 84 godine u vreme kad se Isus rodio.

Kada je Anin muž umro posle samo sedam godina braka, ona je od Jehove tražila utehu. „[Ona] nikad ne izostajaše iz hrama, vršeći svetu službu noć i dan s postovima i usrdnim molitvama“ (Luka 2:36, 37). Da li je Jehova uzvratio Ani za njenu pobožnost? Jeste! Pokazao joj je ljubav na jedan veoma poseban način tako što joj je dozvolio da vidi bebu koja će kad odraste biti Spasitelj sveta. Koliko je to bilo uzbudljivo i utešno za Anu! Ona je očigledno doživela istinitost Psalma 37:4: „Teši se Jehovom, i daće ti što ti srce želi.“

Dobra dela preko suhrišćana

Elejn kaže: „Dosta dugo posle Davidove smrti, osećala sam fizički bol, kao da mi je neko zario nož u grudi. Mislila sam da imam loše varenje. Jednog dana mi je bilo toliko loše da sam pomislila da treba da odem kod doktora. Jedna razborita duhovna sestra i prijateljica rekla mi je da je moja žalost možda jedan od faktora, i ohrabrila me da od Jehove tražim pomoć i utehu. Odmah sam primenila njen savet i uputila tihu ali usrdnu molitvu, tražeći od Jehove da mi pomogne u mojoj žalosti. I stvarno mi je pomogao!“ Elejn se počela bolje osećati i uskoro je iščezao čak i fizički bol.

Naročito Skupštinske starešine mogu pomoći ožalošćenim udovicama na jedan ljubazan način. Time što im redovno pružaju duhovnu podršku i utehu na taktičan i razuman način, starešine im mogu pomoći da ostanu blizu Jehove uprkos kušnjama. Ako je potrebno starešine se mogu pobrinuti da se organizuje materijalna pomoć. Takve saosećajne, razborite starešine zaista postaju „zaklon od vetra“ (Isaija 32:2; Dela apostolska 6:1-3).

Trajna uteha od novog Kralja nad zemljom

Onaj koga je ostarela Ana s radošću videla pre oko dve hiljade godina sada je Mesijanski Kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva.  Ta vladavina će uskoro odstraniti sve uzroke žalosti, pa čak i smrt. U vezi s tim Otkrivenje 21:3, 4 kaže: „Gle! Božji šator je s ljudima... I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše.“ Da li si zapazio da ovaj stih govori o „ljudima“? Da, ljudi će biti oslobođeni smrti i sve tuge i plača koju ona donosi.

Ali ima još jedna dobra vest! Biblija takođe obećava uskrsenje mrtvih. „Dolazi čas u koji će svi koji su u spomen-grobovima čuti njegov [Isusov] glas i izaći će“ (Jovan 5:28, 29). Baš kao Lazar koga je Isus podigao iz mrtvih, i oni će izaći kao ljudi, a ne kao duhovna stvorenja (Jovan 11:43, 44). Oni koji nakon toga budu činili „dobro“ biće dovedeni do ljudskog savršenstva i lično će osetiti Jehovinu očinsku brigu dok ’otvara ruku svoju, i obilno siti sve što život ima‘ (Psalam 145:16).

Oni koji su izgubili voljenu osobu i koji veruju u ovu sigurnu nadu nalaze u tome izvor velike utehe (1. Solunjanima 4:13). Zato ako si udovica, ’neprestano se moli‘ za utehu i pomoć koja ti je potrebna da bi svakodnevno nosila razna bremena (1. Solunjanima 5:17; 1. Petrova 5:7). Nađi vremena da svaki dan čitaš Božju Reč tako da te Božje misli mogu tešiti. Ako to radiš, sama ćeš videti kako ti Jehova, uprkos svim kušnjama i izazovima s kojima se kao udovica suočavaš, zaista može pomoći da nađeš mir.

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Ako hoćeš da pomogneš treba da uravnotežiš poštovanje prema privatnosti osobe i pružanje potrebne pomoći.

[Slika na 7. strani]

Bog je blagoslovio ostarelu udovicu Anu