Raduj se sa srećnim Bogom
Raduj se sa srećnim Bogom
„Na kraju, braćo, radujte se... i Bog ljubavi i mira biće s vama“ (2. KORINĆANIMA 13:11).
1, 2. (a) Zašto mnogima fali radost u životu? (b) Šta je radost, i kako je možemo razvijati?
U OVIM mračnim vremenima, mnogi ljudi vide malo razloga za radost. Kad neka tragedija zadesi njih lično ili nekoga koga vole, možda se osećaju kao Jov iz drevnog doba koji je rekao: „Kratkoga je veka i pun je čemera čovek od žene rođen“ (Jov 14:1). Hrišćani nisu imuni na stresove i trzavice u ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘, i nije čudo što su verne Jehovine sluge ponekad obeshrabrene (2. Timoteju 3:1).
2 Pa ipak, hrišćani mogu biti radosni čak i kad imaju kušnje (Dela apostolska 5:40, 41). Da bismo razumeli kako je to moguće razmotrimo prvo šta je radost. Radost se definiše kao „emocija koja nastaje kad dobijemo ili očekujemo nešto dobro“. a Shodno tome, možemo biti radosni ako izdvojimo vreme da se osvrnemo na naše sadašnje blagoslove i da duboko razmišljamo o divnim stvarima koje nas očekuju u Božjem novom svetu.
3. U kom smislu se može reći da svako ima barem neki razlog za radost?
3 Svako ima neke blagoslove zbog kojih treba da bude zahvalan. Može se desiti da poglavar porodice izgubi posao. Zabrinut je, i to je sasvim normalno. On želi da obezbedi ono što je potrebno voljenim ukućanima. Međutim, može biti zahvalan ako je fizički jak i dobrog zdravlja. Ako nađe neki posao moći će dobro da radi. Ili na primer, jednu hrišćanku može zadesiti neka iscrpljujuća bolest. Ipak može biti zahvalna za podršku brižnih prijatelja i članova porodice koji joj pomažu da se dostojanstveno i hrabro suoči s bolešću. I svi pravi hrišćani, bez obzira na okolnosti, mogu da se raduju prednosti što poznaju Jehovu, „srećnog Boga“, i Isusa Hrista, ’srećnog i jedinog Moćnog‘ (1. Timoteju 1:11; 6:15). Da, Jehova Bog i Isus Hrist su najsrećniji. Oni su sačuvali radost uprkos činjenici da je stanje na zemlji daleko od onoga što je Jehova u početku nameravao. Iz njihovog primera možemo mnogo naučiti o tome kako da sačuvamo radost.
Oni nikada nisu izgubili radost
4, 5. (a) Kako je Jehova reagovao kada su se prvi ljudi pobunili? (b) Na koji način je Jehova zadržao pozitivan stav prema ljudima?
4 Adam i Eva su u Edenskom vrtu imali sjajno zdravlje i savršeni um. Imali su kreativan posao i idealnu sredinu za rad. I što je najbolje od svega, imali su prednost da redovno razgovaraju s Jehovom. Božja namera je bila da imaju srećnu budućnost. Ali naši praroditelji nisu bili zadovoljni svim tim dobrim darovima; ukrali su zabranjeni plod s „drveta poznanja dobra i zla“. Taj čin neposlušnosti postavio je temelj za svu nesreću koju mi, njihovi potomci, danas doživljavamo (Postanje 2:15-17; 3:6; Rimljanima 5:12).
5 Međutim, Jehova nije dozvolio da mu nezahvalan stav Adama i Eve oduzme radost. Bio je siguran da će barem neke od njihovih potomaka srce podstaći da mu služe. Zapravo, bio je toliko siguran u to da je čak i pre nego što su Adam i Eva dobili prvo dete objavio svoju nameru da otkupi njihove potomke koji budu poslušni! (Postanje 1:31; 3:15). U vekovima koji su usledili većina ljudi je išla stopama Adama i Eve, ali zbog te sveopšte neposlušnosti Jehova nije okrenuo leđa ljudskoj porodici. Naprotiv, usmerio je pažnju na ljude i žene koji su mu ’obradovali srce‘, na one koji su se stvarno trudili da mu ugode jer ga vole (Poslovice 27:11; Jevrejima 6:10).
6, 7. Koji su činioci pomogli Isusu da sačuva radost?
6 A Isus — kako je on sačuvao radost? Kao moćno duhovno stvorenje na nebu Isus je imao priliku da posmatra šta rade ljudi i žene na zemlji. Njihova nesavršenost je bila očigledna, ali Isus ih je ipak voleo (Poslovice 8:31). Kasnije, kada je došao na zemlju i ’prebivao‘ među ljudima, nije promenio svoje gledište o njima (Jovan 1:14). Šta je savršenom Božjem Sinu omogućilo da sačuva takvo pozitivno gledište o grešnoj ljudskoj porodici?
7 Pre svega, Isus je bio razuman u pogledu onoga što je očekivao i od sebe i od drugih. Znao je da neće obratiti celi svet (Matej 10:32-39). Zato se radovao kada je makar samo jedna iskrena osoba povoljno reagovala na poruku o Kraljevstvu. Iako ponašanje i stav njegovih učenika ponekad nisu bili baš kako treba, Isus je znao da oni u srcu stvarno žele da vrše Božju volju, i zato ih je voleo (Luka 9:46; 22:24, 28-32, 60-62). Značajno je što je Isus u molitvi upućenoj svom nebeskom Ocu sažeo pozitivan način na koji su njegovi učenici do tog časa reagovali kada je rekao: „Držali su tvoju reč“ (Jovan 17:6).
8. Navedi kako sve možemo oponašati Jehovu i Isusa kada je reč o tome da ostanemo radosni.
8 Nema sumnje da će svima nama koristiti da razmišljamo o primeru koji su u ovom pogledu ostavili Jehova Bog i Hrist Isus. Možemo li još potpunije oponašati Jehovu možda tako što nismo preterano zabrinuti kada ne ispadne sve onako kako smo se nadali? Možemo li još pomnije slediti Isusove stope tako što zadržavamo pozitivan stav što se tiče naših sadašnjih okolnosti, i tako što smo razumni u onome što očekujemo od sebe i od drugih? Pogledajmo sada kako bi se neka od ovih načela mogla praktično primeniti na jednom području koje je priraslo za srce revnim hrišćanima posvuda — a to je služba na terenu.
Sačuvaj pozitivno gledište o službi
9. Kako je Jeremija ponovo osetio radost, i kako nam njegov primer može pomoći?
9 Jehova želi da budemo radosni u njegovoj službi. Naša radost ne treba da zavisi od rezultata koje postižemo (Luka 10:17, 20). Prorok Jeremija je godinama propovedao na neplodnom području. Kad se usredsredio na negativne reakcije ljudi izgubio je radost (Jeremija 20:8). Ali ponovo je osetio radost kada je duboko razmišljao o lepoti same poruke. Jeremija je rekao Jehovi: „Skupio sam i gutao reči tvoje; reči tvoje radost behu i veselje srcu mome, jer je ime tvoje na mene prizvano, Jehova“ (Jeremija 15:16). Da, Jeremija se radovao što ima prednost da propoveda Božju reč. I mi se možemo radovati.
10. Kako možemo sačuvati radost u službi čak i ako naše područje sada nije produktivno?
10 Čak i ako većina ne reaguje na dobru vest, mi imamo sve razloge da budemo radosni dok učestvujemo u službi na terenu. Seti se da je Jehova bio sasvim siguran da će neki ljudi biti podstaknuti da mu služe. Poput Jehove nikada ne smemo izgubiti nadu da će barem neki na kraju razumeti sporno pitanje i prihvatiti poruku o Kraljevstvu. Ne smemo zaboraviti da se okolnosti ljudi menjaju. Kada se suoče s nekim neočekivanim gubitkom ili krizom, čak i oni koji su veoma zadovoljni sobom počinju da ozbiljno razmišljaju o smislu života. Da li ćeš biti tu da pomogneš takvoj osobi kad postane ’svesna svojih duhovnih potreba‘? (Matej 5:3). Pa, možda će već sledeći put neki na tvom području biti spremni da saslušaju dobru vest!
11, 12. Šta se desilo u jednom gradu, i šta učimo iz toga?
11 Sastav našeg područja se takođe može promeniti. Pogledaj jedan primer. U jednom malom gradu je živela prilično povezana grupa mladih bračnih parova s decom. Kada su Jehovini svedoci dolazili na svim vratima su dobijali isti odgovor: „To nas ne zanima!“ Ako je neko i pokazao zanimanje za poruku o Kraljevstvu, komšije su ga brže-bolje ubeđivale da dalje ne kontaktira sa Svedocima. Suvišno je reći da je stvarno bilo teško propovedati na tom području. Ali Svedoci nisu odustali; nastavili su da propovedaju. S kojim rezultatom?
12 S vremenom su deca iz tog grada stasala, poženila se, poudavala i osnovala svoj dom. Shvativši da im njihov način života nije doneo pravu sreću, neki od tih mladih ljudi su počeli da tragaju za istinom. Pronašli su je kada su pozitivno reagovali na dobru vest koju su Svedoci objavljivali. Tako je posle mnogo godina mala skupština počela da raste. Zamisli samo koliko su se radovali objavitelji Kraljevstva koji nisu odustali! Neka i nama istrajnost u prenošenju slavne poruke o Kraljevstvu donese radost!
Suvernici će te podržati
13. Kome se možemo obratiti kada smo obeshrabreni?
13 Kada se pritisci nagomilaju ili kada ti život zada strašan udarac, od koga možeš tražiti utehu? Milioni Jehovinih predanih slugu najpre se obraćaju Jehovi u molitvi, a zatim svojoj hrišćanskoj braći i sestrama. Sam Isus dok je bio na zemlji cenio je podršku svojih učenika. One noći pre nego što je umro rekao je da su ’ostali s njim u njegovim kušnjama‘ (Luka 22:28). Naravno, ti učenici su bili nesavršeni, ali njihova lojalnost je bila uteha za Sina Božjeg. I nama suobožavaoci mogu dati potrebnu snagu.
14, 15. Šta je pomoglo jednom bračnom paru da podnese smrt svog sina, i šta učiš iz njihovog iskustva?
14 Mišel i Dajana, jedan bračni par hrišćana, otkrili su koliko može biti dragocena podrška braće i sestara. Ustanovljeno je da njihov 20-godišnji sin Jonatan, jedan perspektivan hrišćanin pun života, ima tumor na mozgu. Doktori su dali sve od sebe da ga spasu, ali Jonatanovo fizičko stanje se pogoršavalo sve dok jednog kasnog popodneva nije zaspao smrtnim snom. Mišel i Dajana su bili slomljeni od bola. Shvatili su da je Sastanak službe, koji se održavao te večeri, skoro završen. Pa ipak, očajnički im je trebala uteha, i zamolili su starešinu koji je bio s njima da pođu u Dvoranu Kraljevstva. Stigli su baš kada je u skupštini javljeno da je Jonatan umro. Posle sastanka, uplakani roditelji su bili okruženi braćom i sestrama koji su ih grlili i govorili utešne reči. Dajana se priseća: „Osećali smo se prazno kada smo stigli u dvoranu, ali kakvu smo samo utehu dobili od braće — koliko nas je ona podigla! Iako nisu mogli da odagnaju naš bol, pomogli su nam da izdržimo taj pritisak!“ (Rimljanima 1:11, 12; 1. Korinćanima 12:21-26).
15 Nesreća je Mišela i Dajanu približila njihovoj braći. Takođe su se približili jedno drugom. Mišel kaže: „Naučio sam da još više cenim moju dragu suprugu. U trenucima kada smo obeshrabreni pričamo o biblijskoj istini i o tome kako nas Jehova podržava.“ Dajana dodaje: „Nada u Kraljevstvo nam sada još više znači.“
16. Zašto je važno da preuzmemo inicijativu i kažemo našoj braći šta nam treba?
16 Da, u teškim trenucima u životu naša hrišćanska braća i sestre mogu nam pomoći da sačuvamo radost tako što će biti ’pomoć koja nas jača‘ (Kološanima 4:11). Naravno, oni ne mogu da čitaju naše misli. Zato je dobro da im kažemo kad nam je potrebna podrška. Zatim možemo izraziti iskreno cenjenje za svaku utehu koju nam braća pruže, jer smatramo da to dolazi od Jehove (Poslovice 12:25; 17:17).
Pogledaj po svojoj skupštini
17. S kojim se izazovima suočava jedna samohrana majka, i kako gledamo na takve ljude?
17 Što više posmatraš suvernike više ćeš ih ceniti i više ćeš uživati u njihovom društvu. Pogledaj malo po svojoj skupštini. Šta vidiš? Ima li tu neka samohrana majka koja se bori da odgaja decu na putu istine? Da li si malo razmišljao o dobrom primeru koji daje? Pokušaj da zamisliš neke probleme s kojima se suočava. Džanin, jedna samohrana majka spominje neke od njih: usamljenost, nepoželjno udvaranje muškaraca na poslu, strašno ograničen budžet. Ali najveći problem je, kaže ona, briga za emocionalne potrebe dece jer je svako od njih jedinstveno. Džanin otkriva još jedan problem: „Pravi je izazov odupreti se težnji da sina postavim za poglavara porodice kako bih nadoknadila odsustvo supruga. Imam i ćerku, i teško je zadržati na umu da ne treba da je opterećujem svojim intimnim problemima.“ Poput hiljada bogobojaznih samohranih roditelja, Džanin radi puno radno vreme i stara se za svoje domaćinstvo. Takođe proučava Bibliju sa svojom decom, obučava ih u službi i dovodi na skupštinske sastanke (Efešanima 6:4). Koliko je samo Jehova srećan kad svakodnevno gleda kako se ova porodica trudi da sačuva besprekornost! Zar i naša srca nisu radosna što takve ljude imamo u našoj sredini? U to nema sumnje.
18, 19. Prikaži kako možemo produbiti cenjenje prema članovima skupštine.
18 Pogledaj opet po svojoj skupštini. Možeš videti verne udovice ili udovce koji ’nikada ne izostaju‘ sa sastanaka (Luka 2:37). Da li su ponekad usamljeni? Naravno. Strašno im nedostaje njihov bračni drug! Ali oni su zaposleni u Jehovinoj službi i lično se interesuju za druge. Njihov stabilan, pozitivan stav doprinosi radosti u skupštini! Jedna hrišćanka koja je u punovremenoj službi već više od 30 godina rekla je sledeće: „Posebno me raduje kad vidim stariju braću i sestre koji su prošli kroz mnoge kušnje i još uvek verno služe Jehovi!“ Da, stariji hrišćani među nama jesu veliko ohrabrenje za mlađe.
19 A šta je s novima koji su tek odnedavno počeli da se druže sa skupštinom? Zar nismo ohrabreni kad ih čujemo kako na sastancima izražavaju svoju veru? Razmisli koliko su napredovali otkad su počeli da proučavaju Bibliju. Jehova je sigurno veoma zadovoljan njima. A mi? Da li to izražavamo, i da li ih pohvalimo što se trude?
20. Zašto se može reći da svaki član skupštine igra važnu ulogu u njoj?
20 Da li si u braku, ili si samac, ili možda samohrani roditelj? Jesi li dečak ili devojčica bez oca (ili bez majke), udovica ili udovac? Da li si povezan sa skupštinom već mnogo godina ili tek odnedavno? Budi siguran da tvoj verni primer hrabri svakoga od nas. Dok zajedno s drugima pevaš pesmu Kraljevstva, dok komentarišeš ili držiš učenički govor u Teokratskoj školi službe, tvoj trud doprinosi našoj radosti. I što je još važnije, to raduje Jehovino srce.
21. Za šta imamo mnogo razloga, i koja se pitanja postavljaju?
21 Da, čak i u ovim teškim vremenima možemo biti radosni dok obožavamo našeg srećnog Boga. Imamo mnogo razloga da se odazovemo na Pavlovo ohrabrenje: „Radujte se... i Bog ljubavi i mira biće s vama“ (2. Korinćanima 13:11). Međutim, šta ako nas zadesi neka prirodna katastrofa, progonstvo ili veliki ekonomski problemi? Da li je moguće da sačuvamo radost čak i u takvim situacijama? Sam izvedi zaključak dok budeš razmatrao sledeći članak.
[Fusnota]
a Vidi knjigu Insight on the Scriptures, 2. tom, 119. strana, koju su objavili Jehovini svedoci.
Možeš li odgovoriti?
• Kako bi opisao radost?
• Kako nam održavanje pozitivnog stava pomaže da ostanemo radosni?
• Šta nam može pomoći da imamo pozitivno gledište o području naše skupštine?
• Kako sve pokazuješ da ceniš braću i sestre u svojoj skupštini?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 10. strani]
Ne srećemo uvek iste ljude na našem području
[Slika na 12. strani]
S kakvim se problemima suočavaju članovi tvoje skupštine?