Bliži se kraju vreme u kojem Bog dopušta patnju

GDE GOD da pogledaš, svugde vidiš patnju. Neki je pak sami sebi stvore. Oni se zaraze seksualno prenosivim bolestima ili dožive posledice zloupotrebe droge, alkohola odnosno duvana. Ili se zbog loših navika ishrane suočavaju sa zdravstvenim problemima. Međutim, mnoge patnje proističu iz činilaca ili događaja koji nisu pod kontrolom običnog čoveka — to su ratovi, etničko nasilje, kriminal, siromaštvo, glad, bolesti. Još jedna patnja koju ljudi u osnovi ne mogu kontrolisati jeste patnja vezana za starenje i smrt.

Biblija s uverenjem kaže da je ’Bog ljubav‘ (1. Jovanova 4:8). Zašto onda Bog koji nas voli dopušta da sva ova patnja vekovima traje? Kada će popraviti ovakvo stanje stvari? Da bismo odgovorili na ova pitanja, treba da ispitamo šta je Bog imao na umu za ljude. A to će nam pomoći da razumemo zašto dopušta patnju i šta će u vezi s njom učiniti

Dar slobodne volje

Kada je stvorio prvog čoveka, Bog nije napravio samo telo s mozgom. Pored toga, on nije stvorio Adama i Evu kao bezumne robote. On je u njih  usadio slobodnu volju. I to je bio izvrstan dar, jer „pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve [„vrlo“, NW] dobro beše“ (Postanje 1:31). Da, „savršeno je njegovo delo“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Svi cenimo ovaj dar slobodne volje zato što ne želimo da nam sve naše misli i postupci budu propisani, i da nikada nemamo izbora ni u čemu.

Međutim, da li je ovaj izvrstan dar slobodne volje trebalo koristiti bez ikakvih granica? Dajući smernice ranim hrišćanima, Božja Reč odgovara: „Budite kao slobodni ljudi, ali slobodu imajte, ne kao pokriće za zloću, nego kao Božji robovi“ (1. Petrova 2:16). Za opšte dobro svih moraju postojati ograničenja. Zato je trebalo da slobodna volja bude vođena zakonom. U protivnom, došlo bi do anarhije.

Čiji zakon?

Čiji je zakon na odgovarajući način trebalo da ograničava njihovu slobodu? Odgovor na ovo pitanje ima veze s osnovnim razlogom zašto Bog dopušta patnju. Pošto je Bog stvorio ljude, on onda najbolje zna koje zakone oni treba da slušaju za njihovo dobro, a i dobro drugih. Biblija to ovako iznosi: „Ja, Jehova, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići“ (Isaija 48:17).

Odavde se jasno vidi sledeća važna stvar: ljudi nisu stvoreni da budu nezavisni od Boga. On ih je stvorio tako da njihov uspeh i sreća zavise od poslušnosti njegovim pravednim zakonima. Božji prorok Jeremija je rekao: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23).

Bog je stvorio ljude da budu podložni njegovim fizičkim zakonima, kao što je recimo zakon gravitacije. Slično tome, stvorio ih je da budu podložni i njegovim moralnim zakonima, koji su osmišljeni da stvore jedno harmonično društvo. Zato Biblija s dobrim razlogom snažno podstiče: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati“ (Poslovice 3:5).

Zato ljudska porodica nikada ne može da bude uspešna u upravljanju bez Božje vladavine. U nastojanju da budu nezavisni, ljudi će smišljati društvene, privredne, političke i verske sisteme koji će se sukobljavati jedni s drugima i ’čovek će nad čovekom vladati da ga nesrećnim učini‘ (Propovednik 8:9).

Šta je pošlo naopako?

Bog je dao savršeni početak našim praroditeljima Adamu i Evi. Imali su savršeno telo i um i dobili su jedan rajski vrt kao svoj dom. Da su se podložili Božjoj  vladavini ostali bi savršeni i srećni. S vremenom bi bili roditelji cele savršene, srećne ljudske porodice koja bi živela na rajskoj zemlji. Upravo je to ono što je Bog nameravao za ljude (Postanje 1:27-29; 2:15).

Međutim, naši praroditelji su zloupotrebili svoju slobodnu volju. Pogrešno su mislili da mogu biti uspešni nezavisno od Boga. Na temelju svoje slobodne volje prekoračili su granice Božjeg zakona (3. poglavlje Postanja). Pošto su odbacili njegovu vladavinu, on više nije bio obavezan da podržava njihovu savršenost. ’Oni su se pokvarili. Njihovo je to bilo nevaljalstvo, nisu sinovi njegovi‘ (Ponovljeni zakoni 32:5).

Od vremena kada su se Adam i Eva pokazali neposlušni prema Bogu, njihovo telo i um počeli su da propadaju. Jer je u Jehovi izvor života (Psalam 36:10). Zato što se odvojio od Jehove, prvi ljudski par je postao nesavršen i na kraju su umrli (Postanje 3:19). U skladu sa zakonom o genetskom nasleđu, njihovo potomstvo je moglo dobiti samo ono što su oni kao roditelji posedovali. A šta su to oni posedovali? Nesavršenost i smrt. Stoga je i apostol Pavle napisao: ’Preko jednog čoveka [Adama] u svet je ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili‘ (Rimljanima 5:12).

Glavno sporno pitanje — suverenitet

Kad su se Adam i Eva pobunili protiv Boga, oni su doveli u pitanje njegov suverenitet, to jest njegovo pravo da vlada. Jehova je mogao da ih uništi i počne iz početka s jednim novim parom, ali to ne bi rešilo pitanje čija je vladavina ispravna i najbolja za ljude. Dopustiti ljudima vreme da razviju društva prema svojim zamislima, pokazalo bi van svake sumnje da li vladavina nezavisna od Boga ikada može biti uspešna.

Šta nam govore hiljade godina ljudske istorije? Tokom svih tih vekova, ljudi su isprobavali mnoge vrste društvenih, privrednih, političkih i verskih sistema. Međutim, zlo i patnja se nastavljaju. U stvari, ’zli ljudi i varalice napreduju od zla na gore‘, naročito u naše vreme (2. Timoteju 3:13).

Dvadeseti vek je doživeo vrhunac naučnih i industrijskih dostignuća. Ali je iskusio i najgore patnje u celokupnoj istoriji ljudskog roda. I bez obzira na bilo koji medicinski napredak, Božji zakon još uvek važi: ljudi odvojeni od Boga — izvora života — razbolevaju se, stare i umiru. Tako je jasno da ljudi ne mogu da ’upravljaju svojim stopama‘!

Božji suverenitet potvrđen

Ovaj tragični pokus nezavisnosti od Boga pokazao je jednom zasvagda da ljudska vladavina odvojena od Boga nikada ne može biti uspešna. Samo Božja vladavina može doneti sreću, jedinstvo, zdravlje i život. Štaviše Biblija, nepogrešiva reč Jehove Boga, pokazuje da živimo u ’poslednjim danima‘ od Boga nezavisne ljudske vlasti (2. Timoteju 3:1-5). Vreme u kojem Jehova dopušta sve to, kao i zlo i patnju bliži se kraju.

Bog će se uskoro umešati u ljudska zbivanja. Pismo nam kaže: „U vreme tih kraljeva [sada postojećih ljudskih vladavina] Bog će nebeski podignuti kraljevstvo [na nebu] koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda [nikada više ljudi neće vladati zemljom]; ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva [sadašnje vladavine], a ono će večno postojati“ (Danilo 2:44).

I sama tema Biblije jeste posvećenje suvereniteta Jehove Boga preko tog nebeskog Kraljevstva. Tome je Isus u svom  učenju dao najistaknutije mesto. Rekao je: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj“ (Matej 24:14).

Ko će ostati na životu, a ko neće, kada Božja vladavina zameni ljudsku? U Poslovicama 2:21, 22, stoji sledeće zasiguranje: „U zemlji živeće pravedni [koji podržavaju Božju vladavinu] i pošteni u njoj će ostati. Bezdušnici [koji ne podržavaju Božju vladavinu] će se istrebiti iz zemlje.“ Psalmista je pod božanskim nadahnućem napisao: „Još malo i nestaće bezdušnika... Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira. Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati“ (Psalam 37:10, 11, 29).

Veličanstveni novi svet

Oni koji prežive sadašnji sistem stvari naći će se na zemlji očišćenoj od zla i patnje pod vladavinom Božjeg Kraljevstva. Čovečanstvo će dobijati smernice od Boga, i s vremenom će „zemlja biti puna poznanja Jehove kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva“ (Isaija 11:9). Ta izgrađujuća, korisna pouka dovešće do jednog harmoničnog ljudskog društva u kom će vladati istinski mir. Zato neće više biti ratova, ubistava, nasilja, silovanja, krađe niti bilo kakvog drugog kriminala.

Poslušni ljudi koji će živeti u tom Božjem novom svetu nesmetano će uživati veličanstvene fizičke blagodati. Biće poništene sve loše posledice pobune protiv Božje vladavine. Nesavršenstvo, bolesti, starost i smrt biće stvar prošlosti. Biblija nam daje sledeće zasiguranje: „Niko od žitelja ne govori: Bolestan sam!“ Nadalje, Pismo obećava: „Tada će se slepima oči otvoriti, uši će se gluhima otvoriti; tada će i hromac kao jelen skakati, i jezik nemoga radosno klicati“ (Isaija 33:24; 35:5, 6). Kakvo će samo ushićenje biti svaki dan uživati u krepkom zdravlju — i to zauvek!

Pod Božjim ljubaznim vođstvom stanovnici tog novog sveta koristiće svoju energiju i sposobnosti u izgradnji raja koji će se prostirati po celoj Zemlji. Zauvek će nestati siromaštvo, glad i beskućništvo, budući da Isaijino proročanstvo navodi: „Oni će kuće graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti. Neće oni drugima kuće za naselje graditi, neće oni drugima vinograde saditi“ (Isaija 65:21, 22). Oni će zaista „kod svoje loze sedeti i pod svojom smokvom, i niko ih buniti neće“ (Mihej 4:4).

I sama zemlja će reagovati na ljubaznu brigu Boga i poslušnih ljudi. Imamo sledeće biblijsko zasiguranje:  ’Radovaće se pustinja i zemlja suha, veseliće se pustoš i cvetaće ko ruža... provreće vode po pustinji i potoci po bespuću‘ (Isaija 35:1, 6). „Biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora!“ (Psalam 72:16).

A kako je s milijardama umrlih? Bog će one koje čuva u svom sećanju vratiti u život, jer će biti „uskrsenje i pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15). Tako je, mrtvi će se vratiti u život. Oni će biti poučeni predivnim istinama o Božjem vladanju i pružiće im se prilika da zauvek žive u Raju (Jovan 5:28, 29).

Na ovaj način će Jehova Bog u potpunosti promeniti strašno stanje patnje, bolesti i smrti koje je hiljadama godina držalo čovečanstvo u svojim šakama. Nema više bolesti! Nema više invalidnosti! Nema više smrti! Bog će ’obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari će proći‘ (Otkrivenje 21:3, 4).

Eto kako će Bog okončati patnju. On će uništiti ovaj pokvareni svet i uvesti jedan potpuno novi poredak stvari u kom će „prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:13). Koliko je to samo dobra vest! Takav svet nam je očajnički potreban. I ne moramo dugo čekati na njega. Na osnovu ispunjenja biblijskih proročanstava, znamo da je taj novi svet na pragu i da se bliži kraju vreme u kojem Bog dopušta patnju (Matej 24:3-14).

[Okvir na 8. strani]

Neuspeh vladavine čoveka

Bivši nemački kancelar Helmut Šmit, rekao je sledeće o ljudskoj vlasti: „Mi ljudi... uvek samo delimično upravljamo svetom, i to veći deo vremena činimo veoma loše... Nikada to nismo činili u potpunom miru.“ Human Development Report 1999 je naveo: „Sve zemlje izveštavaju o osipanju društvene strukture u kojoj dolazi do socijalnih nemira, porasta kriminala, nasilja u kući... I globalne pretnje su u porastu te prevazilaze mogućnosti država da se s njima izbore i prestižu reagovanja međunarodne zajednice.“

[Slike na 8. strani]

„Uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:11).

[Izvori slika na 5. strani]

Treća slika odozgo, majka i dete: FAO photo/B. Imevbore; dole, eksplozija: U.S. National Archives photo