„Ako je Bog za nas, ko će biti protiv nas?“
„Ako je Bog za nas, ko će biti protiv nas?“
„Šta ćemo, dakle, reći na to? Ako je Bog za nas, ko će biti protiv nas?“ (RIMLJANIMA 8:31).
1. Ko je još sa Izraelcima napustio Egipat, i šta ih je na to navelo?
KADA su Izraelci krenuli u slobodu posle 215 godina provedenih u Egiptu, od kojih su većinu bili u ropstvu, ’s njima je otišlo i veliko mnoštvo drugih ljudi‘ (Izlazak 12:38). Ti neizraelci su doživeli deset strahovitih nevolja koje su opustošile Egipat, a lažne bogove izvrgle ruglu. U isto vreme mogli su da vide — naročito od četvrte nevolje pa nadalje — Jehovinu sposobnost da zaštiti svoj narod (Izlazak 8:23, 24). Iako nisu baš mnogo znali o Jehovinim namerama, u jedno su bili sigurni: egipatski bogovi nisu uspeli da zaštite Egipćane, dok je Jehova za razliku od njih pokazao svoju moć u korist Izraelaca.
2. Zašto je Rava pomogla izraelskim uhodama, i zašto nije pogrešila kada se pouzdala u njihovog Boga?
2 Četrdeset godina kasnije, neposredno pre nego što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, Mojsijev naslednik Isus Navin je poslao dvojicu da uhode tu zemlju. Tamo su naišli na Ravu koja je živela u Jerihonu. Iz onoga što je čula o moćnim delima koja je Jehova učinio da bi štitio Izraelce tokom 40 godina otkad su napustili Egipat, znala je da mora podržati njegov narod ako želi Božji blagoslov. Pošto je donela mudru odluku, ona i njeno domaćinstvo su bili pošteđeni kada su Izraelci kasnije osvojili taj grad. Čudesan način na koji su bili spaseni sam po sebi je bio očigledan dokaz da je Bog bio s njima. Dakle, Rava nije pogrešila kada se pouzdala u Boga Izraelaca (Isus Navin 2:1, 9-13; 6:15-17, 25).
3. (a) Koje čudo je Isus izvršio blizu ponovo izgrađenog Jerihona, i kako je reagovalo jevrejsko sveštenstvo? (b) Šta su shvatili neki Jevreji, a kasnije i mnogi nejevreji?
3 Petnaest vekova kasnije Isus Hrist je izlečio jednog slepog prosjaka blizu ponovo izgrađenog Jerihona (Marko 10:46-52; Luka 18:35-43). Taj čovek je preklinjao Isusa da mu se smiluje, čime je u stvari pokazao da priznaje da Isus ima Božju podršku. S druge strane, jevrejske religiozne vođe i njihove pristalice uglavnom nisu prihvatile čuda koja je Isus činio kao dokaz da je obavljao Božje delo već su mu nalazili mane (Marko 2:15, 16; 3:1-6; Luka 7:31-35). Čak i kada su se suočili s činjenicom da je Isus uskrsao nakon što su ga ubili, nisu bili spremni da priznaju da je to bilo Božje delo. Naprotiv, predvodili su u proganjanju Isusovih sledbenika pokušavajući da ometaju njihovo delo ’objavljivanja dobre vesti o Gospodu Isusu‘. Ali neki Jevreji, a kasnije i mnogi nejevreji, zapazili su te događaje i ispravno ih procenili. Bilo im je jasno da je Bog odbacio samopravične jevrejske vođe i da je podupirao ponizne sledbenike Isusa Hrista (Dela apostolska 11:19-21).
Ko danas ima Božju podršku?
4, 5. (a) Šta neki misle o biranju religije? (b) Koje je glavno pitanje kada se radi o prepoznavanju prave religije?
4 Na pitanje koja je prava religija jedan sveštenik je u jednom nedavnom TV-intervjuu rekao sledeće: „Izričito tvrdim da je prava religija ona koja čini ljude boljima kad žive po njoj.“ Mora se priznati da prava religija zaista čini ljude boljima. Ali da li činjenica da neka religija stvara bolje ljude, sama po sebi dokazuje da ona ima Božju podršku? Da li je to jedini kriterijum za određivanje da li je neka religija prava?
5 Svako ceni što ima mogućnost da sam za sebe donosi odluke, uključujući i odluku o religioznoj pripadnosti. Ali mogućnost slobodnog izbora ne garantuje da će čovek dobro izabrati. Na primer, neki ljudi biraju religiju na osnovu njene veličine, bogatstva, ceremonijalnih svečanosti ili porodičnih veza. Nijedna od ovih stvari ni u kom slučaju nije odlučujuća kada se radi o određivanju da li je neka religija prava ili nije. Glavno pitanje u ovoj stvari je sledeće: koja religija podstiče svoje sledbenike da vrše Božju volju i pruža čvrst dokaz Božje podrške, tako da njeni pripadnici s pouzdanjem mogu reći: ’Bog je za nas‘?
6. Koje Isusove reči bacaju svetlo na pitanje o pravoj i krivoj religiji?
6 Isus je postavio pravilo za razlikovanje pravog od krivog obožavanja kada je rekao: „Čuvajte se lažnih proroka koji dolaze k vama u ovčijem odelu, a iznutra su grabljivi vukovi. Po plodovima njihovim prepoznaćete ih“ (Matej 7:15, 16; Malahija 3:18). Pogledajmo neke od ’plodova‘, to jest obeležja po kojima se prepoznaje prava religija tako da bismo pošteno mogli utvrditi ko danas ima Božju podršku.
Obeležja po kojima se prepoznaju oni koji imaju Božju podršku
7. Šta znači naučavati samo ono što se zasniva na Bibliji?
7 Oni svoja učenja zasnivaju na Bibliji. Isus je rekao: „Ono što naučavam nije moje, nego je od onoga koji me je poslao. Ako neko želi da vrši njegovu volju, on će znati da li je to učenje od Boga ili ja govorim sam od sebe.“ Još je rekao: „Ko je od Boga, sluša šta Bog govori“ (Jovan 7:16, 17; 8:47). Logično je da oni koji imaju Božju podršku moraju naučavati samo ono što Bog otkriva u svojoj Reči i odbaciti učenja koja se temelje na ljudskoj mudrosti ili tradiciji (Isaija 29:13; Matej 15:3-9; Kološanima 2:8).
8. Zašto je važno koristiti Božje ime u obožavanju?
8 Oni koriste i objavljuju Božje ime Jehova. Isaija je prorekao: „Tad ćete reći: Hvalite Jehovu, glasite ime njegovo, javljajte po narodima dela njegova, spomenite veličinu imena njegova! Hvalite Jehovu, jer učini velika dela, nek se ona po svoj zemlji poznaju!“ (Isaija 12:4, 5). Isus je poučio svoje sledbenike da se mole: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9). Dakle, bilo da su Jevreji ili nejevreji, trebalo je da hrišćani služe kao „narod za [Božje] ime“ (Dela apostolska 15:14). Bog očigledno sa zadovoljstvom pruža podršku onima koji su ponosni što su ’narod za njegovo ime‘.
9. (a) Zašto radost karakteriše pripadnike prave religije? (b) Kako Isaija podvlači razliku između prave i krive religije?
9 Oni odražavaju radost svojstvenu Božjoj ličnosti. Kao tvorac ’dobre vesti‘ Jehova je ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11). Kako bi onda njegovi obožavaoci mogli da budu nesrećni ili da stalno budu pesimisti? Uprkos nevoljama u svetu i ličnim problemima, pravi hrišćani zadržavaju radostan duh jer se redovno goste bogatom duhovnom hranom. Isaija podvlači razliku između njih i onih koji pripadaju krivoj religiji: „Ovako govori Večni, Jehova: Gle, sluge će moje jesti, a vi ćete gladni biti; gle, sluge će moje piti, a vi ćete žedni biti; gle, sluge će se moje radovati, a vi ćete se zastideti, gle, sluge će moje u veselju srca svoga pevati, a vi ćete u bolu duše svoje zavrištati, ridaćete u tuzi duha svoga“ (Isaija 65:13, 14).
10. Kako oni koji imaju pravu religiju ne moraju da se uče na greškama?
10 Oni svoje ponašanje i odluke zasnivaju na biblijskim načelima. „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati“, savetuje nam pisac Poslovica. „Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti“ (Poslovice 3:5, 6). Bog podržava one koji traže vođstvo od njega i ne uzdaju se u protivrečne ljudske teorije koje ignorišu Božju mudrost. Onoliko koliko je čovek spreman da oblikuje svoj život po Božjoj Reči u toj meri će izbeći da se uči na greškama (Psalam 119:33; 1. Korinćanima 1:19-21).
11. (a) Zašto pripadnici prave religije ne treba da budu podeljeni na klasu sveštenstva i laika? (b) Kakav primer treba da daju stadu oni koji predvode među Božjim narodom?
11 Oni su organizovani kao što je bila organizovana hrišćanska skupština u prvom veku. Isus je postavio sledeće načelo: „Ne dozvolite da vas zovu Rabi, jer jedan je vaš učitelj, a vi ste svi braća. Osim toga, nikoga na zemlji ne zovite svojim ocem, jer je jedan vaš Otac, onaj koji je na nebesima. Ne dozvolite ni da vas zovu ’vođama‘, jer je jedan vaš Vođa, Hrist. A najveći među vama neka vam bude sluga“ (Matej 23:8-11). Skupština u kojoj su svi braća isključuje mogućnost postojanja neke ponosne klase sveštenstva koja veliča sebe nekim zvučnim titulama i uzvisuje se iznad laika (Jov 32:21, 22, DK). Onima koji pasu Božje stado kaže se da to rade ’ne pod prisilom, nego dragovoljno; niti iz ljubavi prema nepoštenom dobitku, nego gorljivo; niti kao da gospodare nad onima koji su Božje nasledstvo, nego da budu primeri stadu‘ (1. Petrova 5:2, 3). Pravi hrišćanski pastiri ne pokušavaju da gospodare verom drugih. Kao saradnici u Božjoj službi, oni se jednostavno trude da daju dobar primer (2. Korinćanima 1:24).
12. Koji uravnoteženi stav prema ljudskim vladavinama Bog zahteva od onih koji žele njegovu podršku?
12 Oni su podložni ljudskim vladavinama ali ipak ostaju neutralni. Onaj koji nije ’podložan višim vlastima‘ ne može očekivati Božju podršku. Zašto? Zato što su ’vlasti koje postoje od Boga postavljene na svoje relativne položaje. Zato je onaj ko se suprotstavlja vlasti zauzeo stav protiv Božjeg uređenja‘ (Rimljanima 13:1, 2). Međutim, Isus je priznao mogućnost sukoba interesa kada je rekao: „Dajte cezarevo cezaru, a Božje Bogu“ (Marko 12:17). Oni koji žele da imaju Božju podršku moraju ’tražiti najpre kraljevstvo [Božje] i njegovu pravednost‘, dok u isto vreme poštuju zakone zemlje koji se mogu uskladiti s višim odgovornostima prema Bogu (Matej 6:33; Dela apostolska 5:29). Isus je naglasio neutralnost kada je za svoje učenike rekao: „Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta.“ Kasnije je dodao: „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“ (Jovan 17:16; 18:36).
13. Koju ulogu igra ljubav u prepoznavanju Božjeg naroda?
13 Oni su nepristrani dok čine „dobro svima“ (Galatima 6:10). Hrišćanska ljubav ne zna za pristranost jer prihvata sve ljude bez obzira na boju kože, ekonomski ili obrazovni status, nacionalnost ili jezik. To što čine dobro svima, a naročito onima koji su im srodni po veri, pomaže da se utvrdi ko su oni koji imaju Božju podršku. Isus je rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35; Dela apostolska 10:34, 35).
14. Da li su ljudi koji imaju Božju podršku opšteprihvaćeni? Objasni.
14 Spremni su da trpe progonstvo zbog vršenja Božje volje. Isus je upozorio svoje sledbenike: „Ako su progonili mene, progoniće i vas; ako su držali moju reč, držaće i vašu“ (Jovan 15:20; Matej 5:11, 12; 2. Timoteju 3:12). Oni koji imaju Božju podršku nikada nisu bili popularni, kao što nije bio popularan ni Noje koji je svojom verom osudio svet (Jevrejima 11:7). Oni koji danas žele Božju podršku ne usuđuju se da razvodnjavaju Božju reč niti da kompromituju Božja načela da bi izbegli progonstvo. Dokle god verno služe Bogu znaju da će se ljudi ’čuditi i pogrdno govoriti‘ o njima (1. Petrova 2:12; 3:16; 4:4).
Vreme da se odvagnu činjenice
15, 16. (a) Koja pitanja će nam pomoći da prepoznamo religioznu grupu koja ima Božju podršku? (b) Do kakvog zaključka su došli milioni ljudi, i zašto?
15 Zapitaj se: ’Koja je religiozna grupa poznata po tome što se strogo drži Božje Reči, čak i kada se njena učenja razlikuju od verovanja većine ljudi? Ko su oni koji naglašavaju važnost Božjeg ličnog imena i čak ga koriste da se identifikuju? Ko optimistički ukazuje na Božje Kraljevstvo kao na jedino rešenje za sve ljudske probleme? Ko su oni koji se drže biblijskih merila ponašanja, po cenu toga da se smatraju staromodnim? Koja grupa je poznata po tome da nema plaćeno sveštenstvo i da su svi članovi propovednici? Ko su oni koji su pohvaljeni kao građani koji se drže zakona, iako se ne mešaju u politiku? Ko s ljubavlju troši vreme i novac pomažući drugima da uče o Bogu i njegovim namerama? I uprkos svim ovim dobrim stvarima, koga i dalje preziru, ismevaju i progone?‘
16 Milioni ljudi širom sveta odvagnuli su činjenice i uverili se da jedino Jehovini svedoci imaju pravu religiju. Oni su došli do tog zaključka na osnovu onoga što Jehovini svedoci naučavaju i kako se ponašaju, kao i na osnovu koristi koje njihova religija donosi (Isaija 48:17). Milioni ljudi u stvari kažu ono što je prorečeno u Zahariji 8:23: „Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog.“
17. Zašto nije arogantno od Jehovinih svedoka što kažu da imaju pravu religiju?
17 Da li je arogantno od Jehovinih svedoka što kažu da jedino oni imaju Božju podršku? U stvari, to nije ni manje ni više od onoga kad su Izraelci u Egiptu tvrdili da imaju Božju podršku, što je bilo suprotno egipatskom verovanju, ili kada su hrišćani iz prvog veka tvrdili da oni imaju Božju podršku a ne jevrejski religionisti. Činjenice govore za sebe. U 235 zemalja Jehovini svedoci obavljaju delo za koje je Isus prorekao da će ga obavljati njegovi pravi sledbenici u vreme kraja: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj“ (Matej 24:14).
18, 19. (a) Zašto nema razloga da Jehovini svedoci odustanu od dela propovedanja iako nailaze na protivljenje? (b) Kako Psalam 41:12 potvrđuje činjenicu da Svedoci imaju Božju podršku?
18 Jehovini svedoci će nastaviti da obavljaju svoj zadatak, i nikada neće dozvoliti da progonstvo ili protivljenje zaustavi njihovu aktivnost. Jehovino delo mora da se obavi i obaviće se. Tokom proteklog veka svi pokušaji da se Svedoci spreče u izvršavanju Božjeg dela na kraju su propali jer je Jehova obećao: „Svako će oružje protiv tebe tupo biti, a i svaki jezik koji bi se na sudu na te podigao ti ćeš sama osuditi. To je nasleđe sluga Jehovinih i spas njihov od mene“ (Isaija 54:17).
19 Činjenica da su Jehovini svedoci sada jači i aktivniji nego ikada ranije — i to uprkos protivljenju širom sveta — jeste dokaz da je Jehova zadovoljan onim što rade. Kralj David je rekao: „Po tome ću poznati da sam tebi mio ako se ne uzraduje [„trijumfuje“, NW] neprijatelj moj nada mnom“ (Psalam 41:12; 56:10, 12). Neprijatelji Jehove Boga nikada neće trijumfovati nad njegovim narodom jer njihov Vođa, Isus Hrist, ide ka konačnoj pobedi!
Možeš li odgovoriti?
• Koji su neki drevni primeri onih koji su imali Božju podršku?
• Koja su neka obeležja po kojima se prepoznaje prava religija?
• Šta je tebe lično uverilo da Jehovini svedoci imaju Božju podršku?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 13. strani]
Oni koji žele da imaju Božju podršku moraju zasnivati svoja učenja isključivo na njegovoj Reči
[Slika na 15. strani]
Hrišćanske starešine služe kao primeri stadu