Kako možeš zadržati uravnoteženo gledište o novcu?

Ljubav prema novcu i želja za stvarima nisu ništa novo; budući da se pominju u Bibliji nisu neka skorašnja pojava. Veoma su stare. U svom Zakonu, Bog je Izraelcima rekao: „Ne požudi kuće bližnjega svoga... ni bilo čega što je bližnjega tvoga“ (Izlazak 20:17).

LJUBAV prema novcu i stvarima bila je uobičajena u Isusovo vreme. Osmotri ovaj izveštaj o razgovoru Isusa sa ’vrlo bogatim‘ mladim čovekom. „Isus mu reče: ’Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdeli siromašnima, i imaćeš blago na nebesima; pa dođi i budi moj sledbenik.‘ Kad to ču, jako se ražalosti, jer beše vrlo bogat“ (Luka 18:18-23).

Ispravno gledište o novcu

Međutim, bilo bi pogrešno zaključiti kako Biblija osuđuje sam novac ili bilo koju njegovu osnovnu upotrebu. Biblija pokazuje da novac predstavlja praktičnu zaštitu od siromaštva i propratnih nedaća, omogućujući ljudima da nabave neophodne stvari. Kralj Solomon je napisao: „Pod okriljem mudrosti dobija [se] zaklon, isto kao i pod okriljem novca.“ I: „Radi veselja gotove se gozbe, i vino razveseli život, a novac za sve odgovara“ (Propovednik 7:12; 10:19).

Bog odobrava ispravno korišćenje novca. Primera radi, Isus je rekao: „Načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva“ (Luka 16:9). To obuhvata i davanje priloga za unapređivanje pravog obožavanja Boga, jer sigurno želimo da Bog bude naš Prijatelj. I sam Solomon, sledeći primer svog oca Davida, davao je velike novčane priloge i vredne stvari za izgradnju Jehovinog hrama. Još jedan hrišćanski nalog jeste pružati materijalnu podršku onima koji su u oskudici. „Delite sa svetima u skladu s njihovim potrebama“, rekao je apostol Pavle. Zatim je dodao: „Sledite put gostoljubivosti“ (Rimljanima 12:13). Često to znači potrošiti nešto novca. Međutim, kako je s ljubavlju prema novcu?

„Srebroljublje“

Pavle je mnogo govorio o ’ljubavi prema novcu‘ — ili doslovno o ’srebroljublju‘ — kada je pisao mlađem suhrišćaninu Timoteju. Pavlova opomena može da se nađe u 1. Timoteju 6:6-19. Kao deo svog opsežnijeg izlaganja o materijalnim stvarima, on je komentarisao o ’ljubavi prema novcu‘. Dobro je da pažljivo proučimo Pavlove nadahnute primedbe, s obzirom na naglasak koji današnja kultura stavlja na novac. Takvo ispitivanje je sasvim sigurno korisno jer nam rasvetljava tajnu kako da se ’čvrsto uhvatimo pravog života‘.

Pavle upozorava: „Ljubav prema novcu [je] koren svih štetnih stvari, i težeći za tom ljubavlju neki su odvučeni od vere i proboli su sebe mnogim bolima“ (1. Timoteju 6:10). Ovaj stih ne govori da je novac sam po sebi loš — niti to kaže bilo koji drugi stih. Kao što ni apostol Pavle  ne kaže da je novac osnovni uzrok „štetnih stvari“, odnosno da je novac srž svakog problema. Umesto toga, ljubav prema novcu može biti uzrok — bez obzira što nije jedini uzrok — svih „štetnih stvari“.

Čuvaj se pohlepe

Činjenica da Pismo ne osuđuje sam novac ne treba da umanji Pavlovo upozorenje. Hrišćani koji zavole novac izlažu se svakakvim problemima, od kojih je najgori odstupanje od vere. Ova istina je poduprta i Pavlovim rečima hrišćanima u Kolosima: „Svoje telesne udove koji su na zemlji usmrtite s obzirom na... štetnu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo“ (Kološanima 3:5). Kako lakomost, pohlepa odnosno „ljubav prema novcu“ mogu prerasti u idolopoklonstvo? Da li to znači da je pogrešno želeti veću kuću, novija kola, unosniji posao? Ne, sama po sebi nijedna od ovih stvari nije loša. Pitanje je koji motiv u srcu nagoni čoveka da želi sve te stvari, i da li su one stvarno potrebne?

Razlika između normalne želje i pohlepe može biti poput razlike između male logorske vatre na kojoj se kuva hrana i razbuktale vatre koja guta šumu. Zdrava i prikladna želja može biti konstruktivna. Ona nas pokreće na rad i produktivnost. Poslovice 16:26 kažu: „Ko se trudi taj se sebi trudi, jer i usta njegova ga bodre.“ Međutim, pohlepa je opasna i pogubna. To je želja izvan kontrole.

Jezgro problema jeste kontrola. Da li će novac koji sakupljamo ili materijalne stvari koje želimo, služiti našim potrebama ili će naše potrebe postati sluge novca? Iz tog razloga Pavle kaže da je onaj ko je „pohlepan... idolopoklonik“ (Efešanima 5:5). Biti pohlepan za nečim u stvarnosti znači podrediti svoju volju — u stvari, to nešto postaje naš gospodar, bog, stvar kojoj služimo. Za razliku od toga, Bog je izričit: „Nećeš imati drugih bogova pred licem mojim“ (Izlazak 20:3).

Ako smo pohlepni to takođe pokazuje da se ne uzdamo u Boga da će održati obećanje i pružiti ono što nam je potrebno (Matej 6:33). Pohlepa zatim raste do tačke da čovek ostavlja Boga. I u tom smislu je pohlepa „idolopoklonstvo“. Nije nikakvo čudo što Pavle tako otvoreno upozorava na nju!

Isus je isto direktno upozorio na pohlepu. On nam je zapovedio da pazimo da ne žudimo za nečim što nemamo: „Držite oči otvorene i čuvajte se svake vrste lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Prema ovom stihu i prema Isusovom poređenju koje zatim sledi, pohlepa se temelji na nepromišljenom verovanju da je u životu važno koliko osoba poseduje. Može to biti novac, položaj, moć ili stvari povezane s tim. Možemo gajiti pohlepu prema svemu što se može dostići. Možda se zanosimo mišlju da ćemo biti zadovoljni kad dobijemo tu stvar. Ali prema Bibliji i ljudskom iskustvu, samo Bog može — a i hoće — zadovoljiti naše stvarne potrebe, kao što se vidi iz Isusovog razgovora s njegovim sledbenicima (Luka 12:22-31).

Današnje potrošačko društvo raspiruje plamenove pohlepe. Pod uticajem suptilnih a ipak snažnih činilaca, mnogi veruju da nikad nije dovoljno šta god da imaju. Treba im više stvari, trebaju im veće i bolje stvari. Iako ne možemo očekivati da ćemo promeniti svet oko sebe, kako se lično možemo odupreti tom trendu?

Biti zadovoljan umesto pohlepan

Pavle nudi nešto drugo umesto pohlepe, a to je zadovoljstvo. On kaže: „Zato, kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time“ (1. Timoteju 6:8). Ovaj opis svih stvari koje su nam zaista potrebne — ’hrana, odeća i zaklon‘ — može zvučati preterano jednostavno ili naivno. Mnogi gledaoci se zabavljaju uz TV-emisije gde posećuju poznate ličnosti koje žive u raskošnim kućama. To nije način da se postigne zadovoljstvo.

 Naravno, od Božjih slugu se ne zahteva da sebe dovedu do siromaštva (Poslovice 30:8, 9). Međutim, Pavle nas podseća šta je u stvari pravo siromaštvo: nedostatak hrane, odeće i zaklona prikladnog za preživljavanje onog ko u njemu živi. S druge strane, ukoliko imamo ove stvari onda imamo osnova da budemo zadovoljni.

Da li je Pavle bio ozbiljan što se tiče ovog opisa čime da budemo zadovoljni? Da li je stvarno moguće da čovek bude zadovoljan samo osnovnim stvarima — hranom, odećom i zaklonom? Trebalo bi da to Pavle zna. On je na svojoj koži iskusio i bogatstvo i prednosti viših krugova jevrejskog društva kao i rimskog građanstva (Dela apostolska 22:28; 23:6; Filipljanima 3:5). Takođe je prošao kroz ozbiljne poteškoće u misionarskoj službi (2. Korinćanima 11:23-28). Kroz sve to je naučio tajnu koja mu je pomogla da ostane zadovoljan. O čemu je reč?

„Naučio sam tajnu“

Pavle je u jednom od svojih pisama objasnio: „Zaista znam šta znači imati malo, zaista znam šta znači imati obilje. U svemu i u svim okolnostima naučio sam tajnu i kako da budem sit i kako da gladujem, i kako da imam obilje i kako da trpim oskudicu“ (Filipljanima 4:12). Pavle zvuči tako zadovoljno i tako optimistično! Čovek bi lako pomislio kako su mu kad je pisao ove reči, u životu cvetale ruže, ali nije bilo tako. Bio je u zatvoru u Rimu! (Filipljanima 1:12-14).

Ako se uzme u obzir i ta otrežnjavajuća činjenica, ovi stihovi iznose snažnu poruku o tome da čovek treba da bude zadovoljan ne samo materijalnim stvarima već i svojim okolnostima. Preterano veliko bogatstvo ili patnja mogu staviti na ispit ono što nam je u životu najvažnije. Pavle je govorio o duhovnom izvoru koji mu je pomagao da bude zadovoljan bez obzira na materijalne okolnosti: „Za sve imam snage uz pomoć [Boga] koji mi daje moć“ (Filipljanima 4:13). Umesto da je gledao na svoje posede, bilo da ih je imao mnogo ili malo, ili na svoje okolnosti, bilo da su bile dobre ili loše, Pavle je gledao na Boga i od njega očekivao da mu podmiri potrebe. I zbog toga je bio zadovoljan.

Pavlov primer je naročito značio Timoteju. On je ovog mladog čoveka podsticao da teži za načinom života u kom je odanost Bogu i blizak odnos s njim ispred bogatstva. Rekao je: „A ti, o čoveče Božji, beži od toga. Teži za pravednošću, odanošću Bogu, verom, ljubavlju, istrajnošću, blagom naravi“ (1. Timoteju 6:11). Ove reči su bile upućene Timoteju, ali se mogu primeniti na svakoga ko želi da odaje čast Bogu i da vodi jedan zaista srećan život.

Trebalo je da se Timotej čuva pohlepe kao što je to trebalo i svaki drugi hrišćanin. Sigurno je u skupštini u Efesu, gde se nalazio kada mu je Pavle pisao,  bilo i bogatih vernika (1. Timoteju 1:3). Pavle je doneo dobru vest o Hristu u taj napredan, trgovački centar, i mnogi su postali preobraćenici. Nesumnjivo je priličan broj njih bio bogat, kao što je to kod nekih i danas slučaj u hrišćanskoj skupštini.

Stoga, naročito u svetlu učenja iz 1. Timoteju 6:6-10 sledi pitanje: šta treba da rade oni koji imaju jako mnogo novca kako bi iskazali čast Bogu? Pavle kaže da treba da počnu s preispitivanjem svog stava. Novac teži da kod osobe stvori osećaj preteranog samopouzdanja. Pavle kaže: „Bogatima u sadašnjem sistemu stvari naredi da ne budu uobraženi, i da se ne uzdaju u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam sve bogato daje za uživanje“ (1. Timoteju 6:17). Imućni ljudi treba da nauče da gledaju iza svog novca; da gledaju u Boga, izvora sveg bogatstva.

Ali stav je samo pola puta. Pre ili kasnije, bogati hrišćani treba dobro da upotrebe svoje bogatstvo. Pavle opominje: ’Radite ono što je dobro, budite bogati u dobrim delima, darežljivi, spremni da delite‘ (1. Timoteju 6:18).

„Pravi život“

Glavna misao Pavlovog saveta je da treba sebe da podsećamo na relativnu vrednost materijalnih stvari. Božja Reč kaže: „Imanje je bogatome jaki grad i zid visok u njegovoj misli“ (Poslovice 18:11). Da, bezbednost koju bogatstvo može da pruži na kraju je samo u njegovim mislima i zapravo je obmana. Pogrešno je da svoj život usredsredimo na njega umesto na sticanje Božjeg odobravanja.

Zbog toga što je materijalno bogatstvo tako nesigurno, suviše je rizično svoje nade vezivati za njega. Istinska nada mora biti utemeljena na nečem jakom, značajnom i trajnom. Hrišćanska nada je čvrsto vezana za našeg Stvoritelja Jehovu Boga i njegovo obećanje o večnom životu. Ako je tačno da se sreća ne može kupiti novcem, onda je još tačnije da se novcem ne može kupiti spasenje. Samo nam naša vera u Boga može pružiti takvu nadu.

Stoga, bez obzira da li smo bogati ili siromašni, težimo za životnim pravcem kojim ćemo postati ’bogati pred Bogom‘ (Luka 12:21). Nema ništa vrednije od priznatog položaja pred Stvoriteljem. Svi napori da to održimo doprinose ’sakupljanju dobrog temelja za budućnost, kako bismo se čvrsto uhvatili pravog života‘ (1. Timoteju 6:19).

[Slika na 7. strani]

Pavle je naučio tajnu kako da bude zadovoljan

[Slike na 8. strani]

Možemo biti srećni i zadovoljni onim što imamo