Nemoj postati zaboravan slušač
Nemoj postati zaboravan slušač
„Budite izvršioci reči, a ne samo slušači, zavaravajući sami sebe pogrešnim rezonovanjem“ (JAKOV 1:22).
1. Koja je čuda drevni izraelski narod imao prednost da vidi?
„NEZABORAVNO“ — tako bi se opisala čuda koja je Jehova izvršio u drevnom Egiptu. Nesumnjivo, svaka od Deset nevolja bila je strahovita. Nakon tih udaraca usledilo je zapanjujuće oslobađanje izraelskog naroda kroz razdvojene vode Crvenog mora (Ponovljeni zakoni 34:10-12). Da si bio očevidac tih događaja, verovatno nikada ne bi zaboravio Onoga ko je odgovoran za sve to. Pa ipak, psalmista je pevao: „Zaboraviše [Izraelci] Boga, spasitelja svoga, koji učini dela velika u Egiptu, divna dela u zemlji Hamovoj, silna dela na moru Crvenom“ (Psalam 106:21, 22).
2. Šta pokazuje da je cenjenje Izraelaca za Božja moćna dela bilo kratkog veka?
2 Nakon prelaska Crvenog mora, Izraelci se ’pobojaše Jehove i verovaše u Jehovu‘ (Izlazak 14:31). Izraelci su se pridružili Mojsiju u pobedničkoj pesmi Jehovi, a Marija i ostale žene su reagovale tako što su zasvirale u daire i zaigrale (Izlazak 15:1, 20). Da, Božji narod je bio impresioniran Jehovinim moćnim delima. Ali njihovo cenjenje prema Onom ko je izveo ta dela bilo je kratkog veka. Ubrzo su se mnogi ponašali kao da ih je izdalo pamćenje. Počeli su da mrmljaju i da se žale na Jehovu. Neki su se upustili u idolopoklonstvo i polni nemoral (Brojevi 14:27; 25:1-9).
Kako bi se moglo desiti da mi zaboravimo?
3. Šta bismo zbog svoje nesavršenosti mogli zaboraviti?
3 Zaista zbunjuje što je Izrael pokazao nedostatak cenjenja. Pa ipak, isto bi se moglo i nama desiti. Doduše, mi nismo bili svedoci takvih Božjih čuda. Međutim, što se tiče našeg odnosa s Bogom sigurno je bilo nezaboravnih situacija. Neki se možda sećaju kako je to bilo kada su upoznali istinu iz Biblije. Drugi radosni trenuci mogu biti kada smo se predali Jehovi u molitvi i krstili se u vodi kao pravi hrišćani. Mnogi među nama su osetili Jehovinu krepku ruku u drugim trenucima u životu (Psalam 118:15). Povrh svega, putem žrtvene smrti Božjeg Sina, Isusa Hrista, dobili smo nadu spasenja (Jovan 3:16). Međutim, zbog naše nesavršenosti, kada smo suočeni s neispravnim željama i životnim brigama i mi možemo lako zaboraviti dobre stvari koje je Jehova učinio za nas.
4, 5. (a) Kako Jakov upozorava na opasnost da postanemo zaboravni slušači? (b) Kako možemo primeniti Jakovljevo poređenje o čoveku i ogledalu?
4 Isusov polubrat Jakov je u svom pismu suhrišćanima upozorio na opasnost da postanemo zaboravni slušači. On je napisao: „Budite izvršioci reči, a ne samo slušači, zavaravajući sami sebe pogrešnim rezonovanjem. Jer ako je neko slušač reči, a nije izvršilac, on je kao čovek koji gleda svoje prirodno lice u ogledalu. Jer se pogleda, pa ode i odmah zaboravi kakav je čovek“ (Jakov 1:22-24). Šta je Jakov time hteo reći?
5 Kada ustanemo ujutru, obično pogledamo u ogledalo kako bismo videli u čemu treba da doteramo svoj izgled. Dok se bavimo različitim stvarima i dok misli usredsređujemo na druge stvari, mi više ne razmišljamo o onome što smo videli u ogledalu. To se može desiti i u duhovnom smislu. Dok se ogledamo u Božjoj Reči, možemo uporediti kakvi smo u odnosu na ono što Jehova očekuje. Dakle, suočavamo se sa svojim slabostima. Spoznanje o tome treba da nas navede da izvršimo izmene u svojoj ličnosti. Ali dok obavljamo svoje svakodnevne aktivnosti i dok se borimo sa svojim problemima, lako možemo prestati da razmišljamo o duhovnim stvarima (Matej 5:3; Luka 21:34). To je isto kao da smo i zaboravili Božja ljubazna dela učinjena u našu korist. A ako se to dogodi, onda nas lako mogu savladati grešna naginjanja.
6. Koje nam osmatranje Pisma može pomoći da ne zaboravimo Jehovinu reč?
6 U svom prvom nadahnutom pismu Korinćanima, apostol Pavle ukazuje na zaboravne Izraelce u pustoši. Baš kao što su hrišćani iz prvog veka izvukli korist iz Pavlovih reči, osmatranje onoga što je on napisao može i nama pomoći da ne zaboravimo Jehovinu reč. Zato hajde da osmotrimo 1. Korinćanima 10:1-12.
Odrekni se svetskih želja
7. Koji su neosporan dokaz Jehovine ljubavi dobili Izraelci?
7 Ono što Pavle kaže o Izraelcima služi kao upozorenje za hrišćane. Pavle tu u jednom delu piše: „Ne želim da budete u neznanju, braćo, da su naši praočevi svi bili pod oblakom, i da su svi prošli kroz more, i da su se svi krstili u Mojsija posredstvom oblaka i mora“ (1. Korinćanima 10:1-4). Izraelci Mojsijevog vremena videli su izvanredna ispoljavanja Božje moći, uključujući i Božji čudesni stub od oblaka koji ih je vodio danju i koji im je pomogao da pobegnu kroz Crveno more (Izlazak 13:21; 14:21, 22). Da, ti Izraelci su dobili neosporan dokaz Jehovine ljubavi prema njima.
8. Koje su bile posledice Izraelove duhovne zaboravnosti?
8 „Ipak“, kaže Pavle dalje, „prema većini od njih Bog nije izrazio svoje odobravanje, jer su bili pobijeni u pustoši“ (1. Korinćanima 10:5). Stvarno žalosno! Većina Izraelaca koja je napustila Egipat nije više ispunjavala uslove za ulazak u Obećanu zemlju. Pošto Bog nije bio zadovoljan njima zbog njihovog nedostatka vere, umrli su u pustoši (Jevrejima 3:16-19). Šta iz ovoga možemo naučiti? Pavle kaže: „Te stvari postale su primeri nama, da ne budemo osobe koje žele štetne stvari, kao što su ih oni želeli“ (1. Korinćanima 10:6).
9. Kako se Jehova pobrinuo za svoj narod, i kako je Izrael reagovao?
9 Izraelci su imali puno toga što bi ih držalo duhovno usredsređenima dok su bili u pustoši. Ušli su u savez s Jehovom i postali su njemu predana nacija. Štaviše, dato im je sveštenstvo, šator od sastanka kao centar obožavanja i priprema za prinošenje žrtava Jehovi. Međutim, umesto da se raduju zbog ovih duhovnih darova, dozvolili su da postanu nezadovoljni Božjim materijalnim pripremama (Brojevi 11:4-6).
10. Zašto treba uvek da imamo Boga u svojim mislima?
10 Za razliku od Izraelaca iz pustoši, današnji Jehovin narod ima Božje odobravanje. Međutim, preko je potrebno da kao pojedinci zadržimo Boga u svojim mislima. To će nam pomoći da odbacimo sebične žudnje koje nam mogu zamagliti duhovnu viziju. Moramo biti odlučni u tome „da se odreknemo bezbožnosti i svetskih želja i da živimo sa zdravim mislima i pravednošću i odanošću Bogu usred ovog sadašnjeg sistema stvari“ (Titu 2:12). Oni među nama koji su od detinjstva povezani s hrišćanskom skupštinom nikada ne treba da misle kako propuštaju nešto dobro. Čak i ako nam takve misli prolete kroz um, dobro je da se setimo Jehove i divnih blagoslova koje je pripremio za nas (Jevrejima 12:2, 3).
Potpuna poslušnost Jehovi
11, 12. Kako bi neko mogao postati kriv za idolopoklonstvo, iako ne učestvuje u obožavanju likova?
11 Pavle nam daje još jedno upozorenje kada piše: „Nemojte da postanete ni idolopoklonici, kao neki od njih; kao što je pisano: ’Narod sede da jede i pije, i ustadoše da se zabavljaju‘“ (1. Korinćanima 10:7). Pavle se osvrće na situaciju kada su Izraelci nagovorili Arona da napravi zlatno tele (Izlazak 32:1-4). Iako se mi verovatno nećemo okrenuti obožavanju idola, mogli bismo postati idolopoklonici ako bismo dozvolili da nas naše sebične želje odvuku od toga da obožavamo Jehovu celom dušom (Kološanima 3:5).
12 Pavle je jednom drugom prilikom pisao o nekima koji su uglavnom bili zainteresovani za materijalne, a ne za duhovne stvari. Za takve „koji hode kao neprijatelji Hristovog mučeničkog stuba“, on je pisao: „Svršetak im je uništenje, bog im je trbuh“ (Filipljanima 3:18, 19). Predmet njihovog idolopoklonstva nije bio neki rezani lik. U pitanju je bila njihova želja za telesnim stvarima. Naravno, nisu sve želje neispravne. Jehova nas je stvorio s potrebama i sposobnošću da uživamo u raznim zadovoljstvima. Ali oni koji težnju za zadovoljstvima stavljaju ispred svog odnosa s Bogom zaista postaju idolopoklonici (2. Timoteju 3:1-5).
13. Šta možemo naučiti iz izveštaja o zlatnom teletu?
13 Nakon što su napustili Egipat, Izraelci su napravili zlatno tele za obožavanje. Pored upozorenja na idolopoklonstvo, u ovom izveštaju se nalazi još jedna važna pouka. Izraelci nisu poslušali jasno uputstvo od Jehove (Izlazak 20:4-6). Pa ipak, oni nisu nameravali da odbace Jehovu kao svog Boga. Oni su prineli žrtve livenom teletu i taj događaj nazvali „praznik u čast Jehovi“. Nekako su se nosili mišlju da se Bog neće osvrtati na njihovu neposlušnost. Bila je to uvreda za Jehovu, i to ga je baš razgnevilo (Izlazak 32:5, 7-10; Psalam 106:19, 20).
14, 15. (a) Zašto Izraelci nisu imali izgovora za to što su postali zaboravni slušači? (b) Kako ćemo reagovati na Jehovine zapovesti ako smo odlučni u tome da ne budemo zaboravni slušači?
14 Stvarno bi bilo neobično da se Jehovin svedok priključi nekoj krivoj religiji. Međutim, neko bi, iako ostaje u skupštini, mogao na druge načine odbaciti Jehovina uputstva. Izraelci nisu imali izgovora za to što su postali zaboravni slušači. Čuli su Deset zapovesti i bili su prisutni kada im je Mojsije dao Božju zapovest: „Nećete graditi bogova srebrnih ni bogova zlatnih“ (Izlazak 20:18, 19, 22, 23). Pa ipak, Izraelci su obožavali zlatno tele.
15 Ni mi ne bismo imali opravdan izgovor ako bismo postali nezaboravni slušači. Imamo u Pismu uputstvo od Boga u pogledu mnogih aspekata života. Na primer, Jehovina Reč jasno osuđuje praksu da se pozajmljuje bez vraćanja (Psalam 37:21). Deci se zapoveda da budu poslušna svojim roditeljima, a od očeva se očekuje da odgajaju decu u „usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“ (Efešanima 6:1-4). Hrišćanima koji nisu u braku dato je uputstvo da se venčavaju „samo u Gospodu“, a Božjim slugama koji su u braku je rečeno: „Neka brak bude častan među svima, i neka bračna postelja bude neokaljana, jer će Bog suditi bludnicima i preljubnicima“ (1. Korinćanima 7:39; Jevrejima 13:4). Ako smo odlučni u tome da ne budemo zaboravni slušači vrlo ćemo ozbiljno shvatati ova i druga uputstva od Boga i povinovaćemo im se.
16. Koje su bile posledice obožavanja zlatnog teleta?
16 Jehova nije prihvatio to što su Izraelci pokušali da ga obožavaju na svoj način. Umesto toga, bilo je ubijeno 3 000 njih, verovatno zbog istaknute uloge koju su odigrali u tom buntovnom činu obožavanja zlatnog teleta. Drugi prestupnici su pretrpeli nevolju od Jehove (Izlazak 32:28, 35). Kakva pouka za sve one koji čitaju Božju Reč ali sami biraju ono što žele da poslušaju!
„Bežite od bluda“
17. Na koji se događaj ukazuje u 1. Korinćanima 10:8?
17 Apostol Pavle govori o jednom polju na kom duhovna zaboravnost može biti izazvana telesnim željama kada kaže: „Ne činimo ni blud, kao što su neki od njih počinili blud, pa ih je u jednom danu palo dvadeset i tri hiljade“ (1. Korinćanima 10:8). Ovde Pavle ukazuje na ono što se dogodilo u Moavskim ravnicama na kraju Izraelovog 40-godišnjeg putovanja kroz pustoš. Izraelci su malo pre toga dobili Jehovinu pomoć u osvajanju zemalja istočno od Jordana, ali mnogi su postali zaboravni i izgubili su cenjenje. Na granici sa Obećanom zemljom bili su namamljeni na polni nemoral i nečisto obožavanje Velfegora. Ubijeno je oko 24 000 njih, od kojih 1 000 kolovođa (Brojevi 25:9).
18. Koja vrsta ponašanja može dovesti do polnog nemorala?
18 Današnji Jehovin narod je dobro poznat po svojim visokim moralnim merilima. Ali kada su iskušani polnim nemoralom, neki hrišćani prestanu da razmišljaju o Bogu i njegovim načelima. Oni postaju zaboravni slušači. Iskušenje u početku možda ne uključuje čin bluda. Možda se radi o sklonosti da osoba zaviri u pornografiju, da priušti sebi neprikladne šale ili flertovanje, ili da se blisko druži s moralno slabim osobama. Sve te stvari dovele su hrišćane do grešnog ponašanja (1. Korinćanima 15:33; Jakov 4:4).
19. Koji nam biblijski savet pomaže da ’bežimo od bluda‘?
19 Ako smo iskušani da se nemoralno ponašamo, ne smemo prestati da razmišljamo o Jehovi. Umesto toga, moramo se držati naredbi iz njegove Reči (Psalam 119:1, 2). Kao hrišćani, većina nas daje sve od sebe kako bismo ostali moralno čisti, ali da bismo činili ono što je ispravno u Božjim očima potreban je neprestani napor (1. Korinćanima 9:27). Pavle je hrišćanima u Rimu napisao: „Za vašu poslušnost saznali su svi. Zato se radujem zbog vas. Ali želim da budete mudri u pogledu onoga što je dobro, a bezazleni u pogledu onoga što je zlo“ (Rimljanima 16:19). Baš kao što je 24 000 Izraelaca pogubljeno zbog svog greha, tako će isto bludnici i drugi prestupnici uskoro doživeti Jehovinu nepovoljnu presudu (Efešanima 5:3-6). Zato, umesto da postanemo zaboravni slušači, moramo nastaviti da ’bežimo od bluda‘ (1. Korinćanima 6:18).
Uvek ceni Jehovine pripreme
20. Kako su Izraelci iskušavali Jehovu, i do čega je to dovelo?
20 Ogromna većina hrišćana nikada ne poklekne pred polnim nemoralom. Pa ipak, potrebno je da budemo oprezni da ne dozvolimo sebi da krenemo putem koji vodi do konstantnog mrmljanja, što bi moglo dovesti do Božjeg neodobravanja. Pavle nas savetuje: „Nemojmo ni da iskušavamo Jehovu, kao što su ga neki od njih iskušavali, pa su izginuli od zmija. Nemojte ni da gunđate, kao što su neki od njih gunđali, pa su izginuli od onoga koji uništava“ (1. Korinćanima 10:9, 10). Izraelci su mrmljali na Mojsija i Arona — da, čak i na samog Boga — žaleći se na čudom obezbeđenu manu (Brojevi 16:41; 21:5). Da li je Jehovu manje vređalo njihovo mrmljanje nego njihov blud? Biblijski izveštaj pokazuje da su mnogi mrmljači umrli od zmija (Brojevi 21:6). Jednom ranijom prilikom je bilo uništeno preko 14 700 mrmljača (Brojevi 16:49). Zato nemojmo ispitivati Jehovino strpljenje svojim nedostatkom poštovanja za njegove pripreme.
21. (a) Koji je podsticaj Pavle bio nadahnut da napiše? (b) Kako prema Jakovu 1:25 možemo biti stvarno srećni?
21 Pišući suhrišćanima, Pavle zaključuje spisak upozorenja podsticajem: „A te stvari su im se događale kao primeri, i napisane su za upozorenje nama na koje su došli krajevi sistema stvari. Zato, ko misli da stoji, neka se čuva da ne padne“ (1. Korinćanima 10:11, 12). I mi smo poput Izraelaca dobili mnoge blagoslove od Jehove. Međutim, nikada nemojmo poput njih zaboraviti i propustiti da cenimo dobre stvari koje Bog čini za nas. Kada nas pritisnu životne brige, razmišljajmo o divnim obećanjima iz njegove Reči. Setimo se našeg dragocenog odnosa s Jehovom i nastavimo s delom propovedanja o Kraljevstvu koje nam je povereno (Matej 24:14; 28:19, 20). Taj put će nam sigurno doneti sreću, jer Pismo obećava: „Onaj ko pomno gleda u savršeni zakon koji pripada slobodi i ko ustraje u tome, on će, zato što nije bio zaboravni slušač već izvršilac dela, biti srećan što ga tvori“ (Jakov 1:25).
Kako bi odgovorio?
• Kako bismo mogli postati zaboravni slušači?
• Zašto je neophodno biti potpuno poslušan Bogu?
• Kako možemo ’bežati od bluda‘?
• Kakav stav treba da imamo prema Jehovinim pripremama?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 15. strani]
Izraelci su zaboravili moćna dela u njihovu korist
[Slika na 16. strani]
Jehovin narod je odlučan u tome da se drži visokih moralnih merila