Pare ili život?

Verovatno ti je poznato kako banditi svojoj žrtvi upere pištolj u glavu i kažu: „Pare ili život!“ Danas se ova čuvena rečenica odnosi i na jednu tešku dilemu s kojom se svi suočavamo — naročito oni koji žive u bogatim zemljama. Međutim, nije u pitanju pretnja nikakvog bandita. U stvari, posredi je sve veći naglasak koje društvo stavlja na novac i materijalni prosperitet.

OVAJ naglasak je pokrenuo čitav niz novih pitanja i briga. Po koju cenu treba težiti za novcem i materijalnim stvarima? Da li možemo da budemo zadovoljni i s manje? Da li ljudi u stvari žrtvuju „pravi život“ na oltaru materijalizma? Da li je novac propusnica za srećan život?

Manija za novcem

Među ljudskim težnjama i strastima — opravdanim ili neopravdanim — ljubav prema novcu otima se za prevlast. Za razliku od polnog nagona i želje za hranom, manija za novcem može da bude postojana i trajna. Po svemu sudeći, ona se ne smanjuje sa starošću. U mnogim slučajevima, poodmakle godine mogu u stvari povećati interesovanje za novac i za ono što se njime može kupiti.

Pohlepa izgleda uzima maha. Glavni lik u jednom popularnom filmu kaže: „Isplati se biti pohlepan. Pohlepa je dobra.“ Iako mnogi na osamdesete godine prošlog veka ukazuju kao na doba pohlepe, ono što se događalo pre toga kao i ono što se događa nakon toga pokazuje da se odnos ljudi prema novcu nije mnogo promenio.

Ono što je verovatno novo jeste to što sve više ljudi ima priliku da odmah zadovolji svoju želju za još više. Izgleda da mnogi u svetu većinu svog vremena i energije potroše na proizvodnju i sticanje sve više i više materijalnih stvari. Možda se slažeš da je posedovanje materijalnih stvari i trošenje novca postalo strasna — a često i krajnje domišljata — težnja u savremenom životu.

Ali, da li su ljudi zbog toga srećniji? Odgovor na ovo pitanje dao je mudri i veoma imućni kralj Solomon koji je pre 3 000 godina napisao: „Ko novac ljubi, neće se novca nasititi, a ko bogatstvo ljubi, nema koristi od njega. I to je opet taština“ (Propovednik 5:9). Savremene socijalne studije dolaze do sličnih zanimljivih zaključaka.

Novac i sreća

Jedno od krajnje začuđujućih otkrića u pogledu ljudskog ponašanja jeste da gomilanje novca i materijalnih stvari ne dovodi obavezno i do srazmernog povećanja zadovoljstva i sreće. Ono što su mnogi istraživači zaključili jeste da kad čovek dođe do određenog nivoa bogatstva, njegov osećaj ispunjenosti ne zavisi od toga koliko na raspolaganju ima materijalnih dobara.

Otuda neobuzdana jurnjava za materijalnim stvarima i novcem navodi mnoge  da se zapitaju: ’Izgleda da uživamo u svakoj novoj stvari koju kupimo; pa ipak, zašto kad se sve sabere, ovi užici ne doprinose našem osećaju ispunjenosti?‘

U svojoj knjizi Happy People, autor Džonatan Fridman zapaža: „Čim stekneš čak i neki minimalni prihod, količina novca koji imaš malo utiče na tvoju sreću. Iznad nivoa siromaštva, povezanost između prihoda i sreće zapanjujuće je mala.“ Mnogi shvate da ono što stvarno usrećuje neku osobu jeste duhovno blago, smisaone delatnosti u životu i moralne vrednosti. Takođe su važni i međuljudski odnosi i izbegavanje sukoba i napetosti što bi moglo sprečiti da uživamo u tome što imamo.

Mnogi u korenu većine današnjih društvenih boljki vide tendenciju da se materijalnim prosperitetom rešava ono što čoveka muči iznutra. Neki socijalni analitičari govore o opštem pesimizmu i nezadovoljstvu. Takođe zapažaju povećanu težnju ljudi u bogatim društvima da se obraćaju terapeutima odnosno da traže smisao i unutrašnji mir od gurua, kultova i tobože terapeutskih grupa. To svedoči o neuspehu materijalnih stvari da životu daju pravi smisao.

Šta novac može, a šta ne može

Posve razumljivo da novac ima moć. Njime se mogu kupiti kuće, elegantna garderoba i ekskluzivan nameštaj. Takođe se može kupiti i tuđa naklonost, pokornost, laskanje, pa čak i nekoliko privremenih i susretljivih prijatelja. Ali to je otprilike sve dokle moć novca dopire. Ono što nam je najpotrebnije ne može se kupiti novcem — ljubav jednog stvarno dobrodušnog prijatelja, duševni mir i zrno iskrene utehe u samrtnom času. A oni koji cene svoj odnos sa Stvoriteljem znaju da novac ne može kupiti njegovo odobravanje.

Kralj Solomon, koji je imao sve dobre stvari koje su se mogle kupiti u njegovo vreme, uvideo je da oslanjanje na materijalne stvari ne vodi do trajne sreće (Propovednik 5:11-14). Novac može propasti zbog bankrota banke ili zbog inflacije. Nekretnine mogu biti uništene jakim olujama. Iako polise osiguranja delimično nadoknađuju materijalne gubitke, one ne mogu nadomestiti emocionalne gubitke. Zbog iznenadnog privrednog kraha, hartije od vrednosti mogu preko noći postati bezvredne. Čak i dobro plaćen posao danas jeste, sutra nije.

Kako onda da imamo uravnotežen stav prema novcu? Koju ulogu novac i materijalni posedi treba da imaju u našem životu? Molimo te nastavi s čitanjem da bi video kako možeš dobiti nešto zaista vredno — „pravi život“.

[Slike na 4. strani]

Materijalne stvari ne donose trajnu sreću