Zašto proučavati Bibliju?

BIL je bio mladić atletske građe, obrazovan i finansijski dobrostojeći. Ipak, nije bio zadovoljan. Njegov život nije imao svrhu i to ga je jako mučilo. U pokušaju da pronađe svrhu života ispitivao je razne religije, ali nije pronašao ono što je tražio. Godine 1991. jedan Jehovin svedok mu je ostavio knjigu koja je osmatrala šta Biblija kaže o smislu života. Dogovoreno je za biblijski studij kako bi Bil mogao da se posveti ovoj temi, kao i drugim temama.

Bil se priseća: „Imali smo prvi studij i pošto smo se često osvrtali na Bibliju znao sam da je to ono što sam tražio. Odgovori iz Biblije su me zaista oduševili. Nakon tog studija, odvezao sam se na planinu, izašao iz svog kamiona i naglas plakao od radosti. Bio sam ganut, jer sam konačno saznao odgovore na svoja pitanja.“

 Naravno, ne plače doslovno svako od radosti kad pronađe biblijsku istinu. Ipak, za mnoge je radosno iskustvo kada saznaju odgovore na životovažna pitanja. Oni se osećaju poput čoveka iz Isusove priče koji je otkrio blago sakriveno u polju. Isus je rekao: „Od radosti ode i proda što ima i kupi tu njivu“ (Matej 13:44).

Ključ za smisaon život

Bil je razmišljao o jednom osnovnom pitanju: šta je svrha života? Filozofi, teolozi i naučnici bave se tim pitanjem milenijumima. Ljudi koji su pokušavali da odgovore na njega napisali su bezbroj knjiga. Njihovi napori bili su uzaludni i mnogi su zaključili da se na to pitanje ne može odgovoriti. Ali, odgovor postoji. Iako je dubokouman, nije komplikovan. Objašnjen je u Bibliji. Ključ za srećan, smisaon život je ovaj: Moramo imati dobar odnos s Jehovom — našim Stvoriteljem i nebeskim Ocem. Kako to postižemo?

Kad je reč o približavanju Bogu postoje dva na izgled kontradiktorna aspekta. Osobe koje mu se približavaju i boje ga se i vole ga. Hajde da razmotrimo dva stiha koja podupiru ovu izjavu. Nekada davno je mudri kralj Solomon pažljivo analizirao čovečanstvo i svoja otkrića zapisao u biblijskoj knjizi Propovednika. Rezimirajući svoja opažanja, napisao je: „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Propovednik 12:15). Vekovima kasnije, kada je bio upitan koja je najveća zapovest u Zakonu datom Mojsiju, Isus je odgovorio: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom“ (Matej 22:37). Da li vam se čini čudnim što se Boga moramo bojati, a i voleti ga? Osmotrimo koliko su strah i ljubav važni i kako njihovim uzajamnim delovanjem osoba može imati dobar odnos s Bogom.

Šta znači bojati se Boga

Strah pun poštovanja je neophodan ako želimo da Boga obožavamo na prihvatljiv način. Biblija kaže: „Početak je mudrosti strah od Jehove“ (Psalam 111:10). Apostol Pavle je napisao: „Imajmo i dalje nezasluženu dobrotu, po kojoj možemo prihvatljivo vršiti Bogu svetu službu sa strahom pred Bogom i strahopoštovanjem“ (Jevrejima 12:28). Slično je i jedan anđeo koga je apostol Jovan u viziji video kako leti posred neba počeo objavu dobre vesti rečima: „Bojte se Boga i dajte mu slavu“ (Otkrivenje 14:6, 7).

Ovaj strah od Boga, tako važan za smisaon život, nije isto što i morbidan strah. Njega možemo osećati ako nam preti neki okrutan i opasan kriminalac. Ali strah od Boga je strahopoštovanje i duboko poštovanje koje osećamo prema Stvoritelju. On obuhvata i zdrav strah od toga da ne ugodimo Bogu, jer je on Vrhovni sudija i Svemoćni, koji ima i moć i autoritet da kazni neposlušne.

Strah i ljubav zajedno deluju

Međutim, Jehova ne želi da mu ljudi služe samo zato što ga se boje. Jehova je pre svega Bog ljubavi. Apostol Jovan je bio pokrenut da zapiše: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8). Jehova Bog se ophodi prema čovečanstvu s puno ljubavi i on želi da mu ljudi uzvrate ljubavlju. Kako je onda takva ljubav spojiva sa strahom od Boga? Zapravo, ove dve stvari su povezane. Psalmista je pisao: „Ljubav  Jehovina za one je koji ga se boje“ (Psalam 25:14).

Samo razmislite o poštovanju koje dete oseća prema svom snažnom i mudrom ocu. U isto vreme, takvo dete se odaziva na očevu ljubav. Ono će verovati ocu i osloniti se na njega za vođstvo, uvereno da će to vođstvo doneti koristi. Slično tome, ako mi volimo Jehovu i bojimo ga se, slušaćemo njegove smernice i to će nam biti od koristi. Zapazite šta je Jehova rekao o Izraelcima: „Oh! kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje, i da drže sve zapovesti moje, da bi uvek srećni bili oni i sinovi njihovi!“ (Ponovljeni zakoni 5:29).

Da, strah od Boga ne vodi u ropstvo već u slobodu, ne izaziva žalost već radost. Isaija je prorekao u vezi sa Isusom: „Uživaće u strahu od Jehove“ (Isaija 11:3, NW). A psalmista je pisao: „Blažen čovek koji se Jehove boji i kome su omilele zapovesti njegove!“ (Psalam 112:1).

Jasno je da ne možemo da se bojimo Boga niti da ga volimo ako ga ne poznajemo. Zato je proučavanje Biblije tako bitno. Ono nam pomaže da razumemo Božju ličnost i da cenimo mudrost koja proizlazi iz sleđenja njegovog vođstva. Kako se približavamo Bogu, tako želimo da vršimo njegovu volju i motivisani smo da držimo njegove zapovesti znajući da će nam one koristiti (1. Jovanova 5:3).

Radost je znati da je neko na pravom putu. Tako je i s Bilom, spomenutim na početku. On je nedavno rekao: „Tokom devet godina koje su prošle od mog prvog biblijskog studija, moj odnos s Jehovom je stalno bivao sve jači. Početni izliv radosti koji sam osećao razvio se u životni put pun radosti. Zaista pozitivno gledam na život. Dani su mi ispunjeni smisaonim aktivnostima, ne besciljnom potragom za zadovoljstvima. Jehova je za mene postao stvarna osoba i znam da mu na srcu leži samo ono što je najbolje za mene.“

U sledećem članku ćemo razmotriti kako spoznanje o Jehovi donosi radost i koristi onima koji to spoznanje primenjuju u životu.

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Približiti se bogu znači i da ga volimo i da ga se bojimo

[Slika na 6. strani]

Isus je našao radost u strahu od Jehove