Budite radosni žeteoci!
Budite radosni žeteoci!
„Žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu“ (MATEJ 9:37, 38).
1. Šta nam pomaže da istrajemo u vršenju Božje volje?
KAD se setimo dana kada smo se krstili kao Jehovine sluge, bilo da se to desilo u skorije vreme ili pre mnogo godina, izgleda nam kao da je bilo juče. Hvaljenje Jehove postalo je glavna stvar u našem životu posvećenom Jehovi. Dok smo iskupljivali povoljno vreme da pomognemo drugima da čuju i možda prihvate poruku o Kraljevstvu, radosna služba Jehovi bila je za nas najvažnija stvar (Efešanima 5:15, 16). Sve do danas, za nas vreme leti kada smo zauzeti, „bogato zaposleni u Gospodovom delu“ (1. Korinćanima 15:58). Iako nailazimo na probleme, naša radost u vršenju Jehovine volje daće nam daljnji podstrek (Nemija 8:10).
2. Šta doprinosi radosti koju doživljavamo u figurativnoj žetvi?
2 Kao hrišćani, mi učestvujemo u figurativnoj žetvi. Isus Hrist je uporedio sakupljanje ljudi za večni život sa žetvom (Jovan 4:35-38). Pošto učestvujemo u takvoj žetelačkoj aktivnosti, biće ohrabrujuće ako osmotrimo radost ranih hrišćanskih žetelaca. Osmotrićemo tri faktora koji doprinose radosti koju doživljavamo u današnjoj žetvi. To su (1) naša poruka nade, (2) uspeh u pronalaženju ljudi, i (3) naš miroljubiv stav kao žetelaca.
Poslani kao žeteoci
3. U kom pogledu su Isusovi rani sledbenici iskusili radost?
3 Životi ranih žetelaca — pogotovo Isusovih 11 vernih apostola — zaista su se promenili jednog dana 33. n. e. kada su otišli na jedno brdo u Galileji da bi se videli sa uskrsnulim Hristom! (Matej 28:16). Možda je tom prilikom bilo prisutno „više od pet stotina braće“ (1. Korinćanima 15:6). U njihovim ušima su odzvanjale reči zadatka koji im je Isus poverio. On im je rekao: „Idite... i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Uprkos žestokom progonstvu, oni su iskusili mnoge radosti u žetvi dok su gledali kako se u mnogim mestima osnivaju skupštine Hristovih sledbenika. S vremenom je ’dobra vest bila propovedana u celom stvarstvu koje je pod nebom‘ (Kološanima 1:23; Dela apostolska 1:8; 16:5).
4. Pod kojim su okolnostima poslati Hristovi učenici?
4 Jednom ranije, tokom svoje službe u Galileji, Isus je sakupio 12 apostola i poslao ih da konkretno objavljuju: „Približilo se nebesko kraljevstvo“ (Matej 10:1-7). On sam „poče obilaziti sve gradove i sela [u Galileji], poučavajući u njihovim sinagogama i propovedajući dobru vest o kraljevstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć“. Isus se sažalio na narod „jer behu izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Matej 9:35, 36). Duboko ganut, on je rekao svojim učenicima: „Da, žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve [Jehovu Boga] da pošalje radnike na svoju žetvu“ (Matej 9:37, 38). Isus je procenio da je potreba za žeteocima ista i u Judi, u vreme kada je ostalo samo šest meseci do kraja njegove zemaljske službe (Luka 10:2). U oba slučaja on je poslao svoje sledbenike kao žeteoce (Matej 10:5; Luka 10:3).
Naša poruka nade
5. Kakvu poruku objavljujemo?
5 Kao Jehovine današnje sluge mi se radosno odazivamo na poziv da budemo žeteoci. Jedan faktor koji puno doprinosi našoj radosti jeste to što nosimo poruku nade potištenima i utučenima. Zaista je prednost što poput Isusovih učenika iz prvog veka objavljujemo dobru vest — pravu poruku nade — onima koji su „izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“!
6. U kojoj su aktivnosti apostoli učestvovali tokom prvog veka?
6 Sredinom prvog veka, apostol Pavle je bio zaposlen u propovedanju dobre vesti. Njegova žetelačka aktivnost je bila sasvim sigurno delotvorna, jer pišući hrišćanima u Korintu oko 55. n. e., on je rekao: „Obznanjujem vam, braćo, dobru vest koju sam vam objavio, koju ste i primili, u kojoj i stojite“ (1. Korinćanima 15:1). Apostoli i drugi rani hrišćani bili su marljivi žeteoci. Iako nam Biblija ne govori koliko je apostola preživelo značajne događaje koji su okončani uništenjem Jerusalima 70. n. e., znamo da je apostol Jovan oko 25 godina kasnije još uvek propovedao (Otkrivenje 1:9).
7, 8. Koju poruku nade Jehovine sluge sada objavljuju sa hitnošću većom nego ikada ranije?
7 Zatim su usledili vekovi dominacije sveštenstva hrišćanskog sveta, otpadničkog ’čoveka bezakonja‘ (2. Solunjanima 2:3). Međutim, pri kraju 19. veka oni koji su želeli da žive po uzoru na rano hrišćanstvo, prihvatili su poruku nade, te objavljivali Kraljevstvo. U stvari, još od prvog izdanja (jul 1879), naslov ovog časopisa je uključivao izraze poput: „Glasnik Hristove prisutnosti“, „Glasnik Hristovog Kraljevstva“ ili „Objavljuje Jehovino Kraljevstvo“.
8 Božje nebesko Kraljevstvo u rukama Isusa Hrista uspostavljeno je 1914, a mi sada objavljujemo poruku nade sa hitnošću većom nego ikada ranije. Zašto? Zato što u blagoslove vladavine Kraljevstva spada i predstojeći kraj sadašnjeg zlog sistema (Danilo 2:44). Postoji li neka bolja poruka? Možemo li imati veću radost od učestvovanja u objavljivanju Kraljevstva pre nego što izbije „velika nevolja“? (Matej 24:21; Marko 13:10).
Uspešno pronalaženje
9. Koje je smernice Isus dao svojim učenicima, i kako su ljudi reagovali na poruku o Kraljevstvu?
9 Jedan drugi činilac koji doprinosi radosti koju imamo kao žeteoci jeste uspeh u pronalaženju onih koji postaju učenici i koji nam se pridružuju u žetvi. Još u periodu od 31. do 32. n. e., Isus je dao smernice svojim učenicima: „U koji god grad ili selo uđete, potražite ko je u njemu dostojan“ (Matej 10:11). Nisu svi bili dostojni kao što se videlo po njihovoj reakciji na poruku o Kraljevstvu. Ipak, Isusovi učenici su revno propovedali dobru vest gde god su se ljudi nalazili.
10. Kako je Pavle pronalazio dostojne?
10 Nakon Isusove smrti i uskrsenja, nastavilo se sa energičnom potragom za dostojnima. Pavle je rezonovao s Jevrejima u njihovoj sinagogi i s ljudima koji su bili na pijaci u Atini. Kada je u ovom grčkom gradu dao svedočanstvo na Areopagu, ’neki ljudi su mu se pridružili i postali vernici, među njima i Dionisije, sudija areopaškog suda, i žena po imenu Damara, i drugi s njima‘. Gde god da je Pavle išao, bio je takođe primer i u propovedanju „javno i od kuće do kuće“ (Dela apostolska 17:17, 34; 20:20).
11. Koje su metode za vršenje službe korišćene pre mnogo godina?
11 Tokom poslednjih decenija 19. veka, pomazani hrišćani su odvažno učestvovali u pronalaženju dostojnih. U članku pod naslovom „Pomazani da propovedamo“, u izdanju Sionske kule stražare za jul i avgust 1881, stajalo je: „Propovedanje dobre vesti... sprovodi se zbog ’krotkih‘ — onih koji su spremni i voljni da slušaju, kako bi se od njih sastavilo telo Hristovo, to jest, sunaslednici.“ Božji žeteoci su često ljudima koji su izlazili iz crkve davali traktate s biblijskom porukom napisanom tako da kod dostojnih izazove povoljnu reakciju. Nakon pažljivog osmatranja delotvornosti ovakve metode svedočenja, Kula stražara od 15. maja 1903. podsticala je žeteoce da distribuišu traktate „od kuće do kuće, nedeljom pre podne“.
12. Kako smo povećali delotvornost našeg dela propovedanja? Opiši.
12 Nedavnih godina smo proširili svoju službu tako što smo s ljudima stupali u kontakt van njihovog mesta stanovanja. To je bilo veoma delotvorno u zemljama gde ekonomski uslovi i težnja za razonodom izmamljuju ljude iz njihovih domova u vreme kada mi obično navraćamo. Kada su jedna Svedokinja u Engleskoj i njena prijateljica primetile da posetioci redovno odlaze autobusima nakon što su uživali u lepom delu grada uz obalu, sakupile su hrabrost da uđu u autobuse i putnicima prezentuju primerke Kule stražare i Probudite se! Jednog meseca su podelile 229 primeraka. One kažu: „Ne bojimo se da svedočimo uz obalu, na poslovnom području ili u bilo kojoj drugoj izazovnoj situaciji jer znamo da je Jehova uvek sa nama.“ One su uspostavile rutu s časopisima, započele jedan biblijski studij i obe učestvuju u pomoćnoj pionirskoj službi.
13. Kakvo je prilagođavanje u našoj službi potrebno u nekim mestima?
13 Dok se nastavlja potraga za dostojnima, na nekim područjima je možda potrebno pažljivo preispitati našu službu. Iako mnogi Svedoci po običaju propovedaju od kuće do kuće nedeljom ujutro, na nekim područjima nalaze da su posete kod ljudi rano u toku dana manje delotvorne jer se stanari možda odmaraju. Time što prilagođavaju svoj raspored, mnogi Svedoci sada ljude traže kasnije, možda nakon hrišćanskih sastanaka. Ova potraga je zaista urodila plodom. Prošle godine je broj objavitelja Kraljevstva širom sveta porastao za 2,3 posto. To odaje čast Gospodaru žetve i donosi radost našem srcu.
Sačuvaj mir u žetvi
14. S kojim stavom prezentujemo našu poruku, i zašto?
14 Još jedan razlog za našu radost odnosi se na miroljubiv stav koji pokazujemo u žetvi. „Kad ulazite u kuću“, rekao je Isus, „pozdravite ukućane; i ako je kuća dostojna, neka na nju dođe mir koji joj želite“ (Matej 10:12, 13). I Hebrejski pozdrav i odgovarajući izraz na biblijskom grčkom jeziku prenose misao koja znači ’Nek ti bude dobro‘. Naš pristup ljudima je vođen ovakvim osećanjem kada propovedamo dobru vest. Mi se nadamo da će se oni povoljno odazvati na poruku o Kraljevstvu. Za one koji se odazovu stoji u izgledu pomirenje s Bogom nakon što se pokaju za svoje grehe, obrate se i vrše njegovu volju. Kao rezultat toga, mir s Bogom vodi do večnog života (Jovan 17:3; Dela apostolska 3:19; 13:38, 48; 2. Korinćanima 5:18-20).
15. Kako možemo sačuvati miroljubiv stav kada naiđemo na negativnu reakciju u našem delu propovedanja?
15 Kako možemo sačuvati svoj mir kada naiđemo na negativnu reakciju? Isus je rekao: „Ako [kuća] nije dostojna, neka se vaš mir vrati k vama“ (Matej 10:13). Lukin izveštaj o slanju 70 učenika uključuje ovu Isusovu izjavu: „I ako je tamo prijatelj mira, vaš mir će ostati na njemu. A ako nije, vratiće se k vama“ (Luka 10:6). Kada se s dobrom vešću obratimo ljudima, to činimo na prijatan i miroljubiv način. Stanarev ravnodušan odgovor, prigovor ili neka neljubazna opaska, samo stvaraju situaciju koja našoj miroljubivoj poruci omogućuje da se ona nama ’vrati‘. Ali, ništa od toga nas ne lišava mira, ploda Jehovinog svetog duha (Galatima 5:22, 23).
Lep cilj za žeteoce
16, 17. (a) Koji je naš cilj kada vršimo naknadne posete? (b) Kako možemo pomoći onima koji imaju biblijska pitanja?
16 Kao žeteoci mi se radujemo tome što imamo udela u sakupljanju ljudi za večni život. I kakvu samo radost doživljavamo kada osoba kojoj propovedamo povoljno reaguje, želi više da nauči i pokazuje se ’prijateljem mira‘! Možda ima mnogo biblijskih pitanja i nemoguće je odgovoriti na sva tokom jedne posete. Šta tada može da se uradi pošto dugo zadržavanje na prvoj poseti može biti neprikladno? Možemo imati cilj poput onog koji je preporučen pre oko 60 godina.
17 „Svi Jehovini svedoci treba da budu spremni da vode uzorne biblijske studije.“ Ta izjava se pojavila u brošuri koja je bila treća u seriji nastavnih brošura Uzorni studij, koje su izlazile od 1937. do 1941. Tamo je dalje stajalo: „Svi objavitelji [Kraljevstva] treba da budu marljivi u pomaganju da se na svaki mogući način pomogne ljudima dobre volje koji pokazuju zanimanje za poruku o Kraljevstvu. Kod ovih ljudi treba izvršiti naknadne posete, odgovarati na razna pitanja... a zatim početi sa uzornim studijem... što je moguće pre.“ Da, naš cilj prilikom naknadnih poseta jeste da započnemo kućni biblijski studij i da ga redovno vodimo. a Prijateljski stav i ljubazna briga prema zainteresovanoj osobi teraju nas da se dobro pripremamo i delotvorno vodimo studij.
18. Kako možemo pomoći novima da postanu učenici Isusa Hrista?
18 Pomoću knjige Spoznanje koje vodi do večnog života i brošura kao što je Šta Bog zahteva od nas?, možemo voditi delotvorne kućne biblijske studije i na taj način učestvovati u pomaganju novozainteresovanima da postanu učenici. Dok nastojimo da oponašamo Velikog Učitelja Isusa Hrista, takvi studenti Biblije će verovatno učiti iz našeg miroljubivog, radosnog ponašanja, naše iskrenosti i iz našeg poštovanja prema Jehovinim merilima i smernicama. Kada pomažemo novima dajući im odgovore na njihova pitanja, učinimo takođe sve što možemo da ih poučimo kako da oni odgovore onima koji im postavljaju pitanja (2. Timoteju 2:1, 2; 1. Petrova 2:21). Kao figurativni žeteoci, sigurno možemo biti radosni što smo tokom prošle službene godine širom sveta vodili u proseku 4 766 631 kućni biblijski studij. Naročito smo radosni kada se lično nalazimo među žeteocima koji vode kućne biblijske studije.
Radujte se i dalje žetvi
19. Zašto je bilo dobrih razloga za radost u žetvi tokom Isusove službe i kratko posle nje?
19 Bilo je dobrih razloga za radost u žetvi tokom Isusove službe i kratko nakon nje. Mnogi su se tada povoljno odazvali na dobru vest. Radost je naročito bila velika na Pentekost 33. n. e., jer je tada oko 3 000 ljudi prihvatilo Petrove smernice, primilo Jehovin sveti duh i postalo deo Božje nacije duhovnog Izraela. Zaista, njihov broj je postajao sve veći i radost obilovala kako im je ’Jehova svakodnevno pridodavao one koji su se spasavali‘ (Dela apostolska 2:37-41, 46, 47; Galatima 6:16; 1. Petrova 2:9).
20. Šta nam donosi obilje radosti u žetvi?
20 U to vreme pokazalo se istinitim Isaijino proročanstvo: „Ti [Jehova] svoj narod umnožavaš i veliku mu radost daješ, i on se pred tobom raduje, kao što se o žetvi raduje, kao što se veselo kliče kad se deli plen“ (Isaija 9:3). Iako sada vidimo da je broj tog ’umnoženog naroda‘, pomazanika, gotovo potpun, naša radost obiluje dok posmatramo kako broj drugih žetelaca raste iz godine u godinu (Psalam 4:8; Zaharija 8:23; Jovan 10:16).
21. Šta ćemo osmotriti u narednom članku?
21 Mi sasvim sigurno imamo dobre razloge da se i dalje radujemo žetvi. Naša poruka nade, naša potraga za dostojnima i naš miroljubiv stav — svi ovi činioci nam donose radost kao žeteocima. Međutim, kod mnogih drugih ti činioci izazivaju negativne reakcije. Apostol Jovan je to iskusio. Bio je u zatvoru na ostrvu Patmos zbog toga što je „govorio o Bogu i svedočio za Isusa“ (Otkrivenje 1:9). Kako onda možemo sačuvati svoju radost kada se suočimo sa progonstvom i protivljenjem? Šta će nam pomoći da se izborimo s jogunastim stavom mnogih kojima sada propovedamo? Odgovarajući na ova pitanja naš naredni članak nudi pomoć na temelju Pisma.
[Fusnota]
a Studiji su se prvobitno organizovali na mestima gde je mogla da se sakupi grupa zainteresovanih ljudi. Međutim, uskoro su takođe bili održavani sa pojedincima i porodicama. (Vidi knjigu Jehovah’s Witnesses — Proclaimers of God’s Kingdom, 574. strana, koju su objavili Jehovini svedoci.)
Kako bi odgovorio?
• Šta je figurativna žetva?
• Kakvu vrstu poruke obznanjujemo?
• Zašto je uspešna naša potraga za učenicima?
• Kako čuvamo mir u žetvi?
• Zašto se i dalje radujemo u žetvi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 12, 13]
Propovedanje u 1. i 20. veku
[Slike na 13. strani]
Poput Pavla, današnji žeteoci nastoje da svugde dođu do ljudi
[Slike na 13. strani]
Budi prijatan dok objavljuješ dobru vest