„Da li Bog stvarno osuđuje ljude da gore u paklu?“

„Da li vi studirate teologiju?“

Ovo pitanje je zateklo Džoela i Karla. Ta dvojica mladića — volontera u centrali Jehovinih svedoka u Bruklinu (država Njujork) — prelistavali su knjige u jednoj obližnjoj knjižari. Dok je Džoel gledao biblijske konkordancije, Karl mu je pričao o razgovoru koji je imao u službi. Jedan čovek koji je stajao u blizini delimično je čuo razgovor i prišao im.

Međutim, tog čoveka nije zanimalo samo da li ova dva mladića pohađaju teologiju. Objasnio je: „Ja sam Jevrejin i neki moji prijatelja koji su hrišćani rekli su mi da ću goreti u paklu zato što su Jevreji odbacili Isusa. To me baš muči. Takva kazna od Boga punog ljubavi ne izgleda mi pravedna. Da li Bog stvarno osuđuje ljude da gore u paklu?“

Džoel i Karl su rekli ovom iskrenom čoveku da oni ozbiljno proučavaju Bibliju. Pokazali su mu iz Pisma da su mrtvi bez svesti i da jednostavno spavaju smrtnim snom čekajući uskrsenje. Zato ne prolaze ni kroz kakvu patnju niti mučnu paklenu vatru (Psalam 146:3, 4; Propovednik 9:5, 10; Danilo 12:13; Jovan 11:11-14, 23-26). Posle 45 minuta razgovora, taj čovek je Džoelu i Karlu dao adresu i zatražio još informacija na ovu temu.

Ukoliko bi pakao bio mesto paklenih muka, da li bi iko ikada tražio da bude poslat tamo? Pa ipak, želeći da pobegne od svoje nevolje, patrijarh Jov je uputio sledeću molbu: „Ko će mi to podariti, da me skloniš u pakao i kriješ me dok tvoj gnev ne prođe?“ (Jov 14:13, Douay Version). Jasno je da Jov nije verovao da je pakao mesto muka. Umesto toga, on je zatražio da se skloni tamo. Smrt je stanje nepostojanja i biblijski pakao je opšti grob čovečanstva.

Ukoliko biste želeli još informacija o tome šta se dešava s nama kad umremo i koja nada postoji nakon toga, srdačno ste pozvani da se odazovete na sledeću ponudu.