Origen — kako je njegovo učenje uticalo na crkvu?

„Najveći crkveni učitelj posle apostola.“ Ovako je Jeronim, prevodilac Vulgate, Biblije na latinskom, hvalio Origena, teologa iz trećeg veka. Ali nisu svi tako visoko cenili Origena. Neki su ga smatrali zlim korenom iz kojeg se širila jeres. Po rečima jednog pisca iz 17. veka, Origenovi kritičari su tvrdili: „Njegova doktrina je u principu apsurdna i štetna, zmijski smrtonosan otrov koji je on izbljuvao u svet.“ Štaviše, Origen je zvanično proglašen za jeretika približno tri veka nakon svoje smrti.

ZAŠTO je Origen istovremeno izazvao i divljenje i neprijateljstvo? Kakav je uticaj imao na razvitak crkvene nauke?

Revan za crkvu

Origen je rođen oko 185. n. e. u egipatskom gradu Aleksandriji. Bio je temeljno poučen grčkoj književnosti, ali ga je njegov otac Leonidis naterao da sa istim naporom izučava i Pismo. Kada je Origen imao 17 godina, rimski imperator je izdao edikt po kome je menjanje religije bilo zločin. Origenov otac je bačen u zatvor jer je postao hrišćanin. Ispunjen mladalačkom revnošću Origen je odlučio da mu se pridruži u zatvoru i u mučeništvu. Uvidevši to, Origenova majka je sakrila svu njegovu odeću da bi ga sprečila da ode od kuće. Pismenim putem Origen je preklinjao svog oca: „Pazi dobro da zbog nas ne menjaš svoju volju.“ Leonidis je ostao nepokolebljiv i bio je pogubljen, ostavivši porodicu u siromaštvu. Ali Origen je već dovoljno napredovao u svojim studijama da je poučavajući grčkoj književnosti mogao da izdržava majku i šestoro mlađe braće.

Imperator je nameravao da zaustavi širenje hrišćanstva. Pošto je njegov edikt pogađao ne samo učenike već i učitelje, svi hrišćanski učitelji su pobegli u Aleksandriju. Kada su se nehrišćani koji su tražili da budu poučeni Pismu obraćali mladom Origenu, on se latio tog posla kao opunomoćenja od Boga. Mnogi njegovi učenici doživeli su mučeničku smrt, neki pre nego što su završili svoje studije. Uz veliki sopstveni rizik Origen je otvoreno hrabrio svoje učenike, bilo da su se nalazili pred sudom, u zatvoru ili pred pogubljenjem. Euzebije, istoričar iz četvrtog veka, izveštava da ih je Origen „s velikom odvažnošću pozdravljao poljupcem“ dok su ih vodili u smrt.

 Origen je navukao na sebe gnev mnogih nehrišćana, koji su ga smatrali odgovornim za preobraćenje i smrt njihovih prijatelja. Često se događalo da jedva izmakne napadu rulje i nasilnoj smrti. Iako je bio prisiljen da stalno menja svoje prebivalište da bi umakao progoniteljima, Origen nije popuštao u svom učenju. Takva hrabrost i predanost impresionirala je aleksandrijskog biskupa Dimitrija. Zbog toga ga je Dimitrije, kada je Origen imao samo 18 godina, imenovao za poglavara aleksandrijske katehetske škole.

Na kraju je Origen postao zapaženi izučavalac i plodni pisac. Neki kažu da je napisao 6 000 knjiga, premda je verovatno ova cifra preterana. On je čuven po svojoj Heksapli, ogromnom izdanju Hebrejskih spisa od 50 tomova. Origen je Heksaplu uredio u šest paralelnih kolona koje su se sastojale od: (1) hebrejskog i aramejskog teksta, (2) grčke transliteracije tog teksta, (3) Akvilinog grčkog prevoda, (4) Simahovog grčkog prevoda, (5) grčke Septuaginte, koju je Origen revidirao da tačnije odgovara hebrejskom tekstu, i (6) Teodosijevog grčkog prevoda. „Ovom kombinacijom tekstova“, pisao je biblijski izučavalac Džon Hort, „Origen se nadao da će rasvetliti značenje mnogih delova Hebrejskih spisa koji bi grčkog čitaoca ili zbunjivali ili zaveli kada bi pred sobom imao samo Septuagintu.“

’Ići preko onoga što je napisano‘

Uprkos tome, zamršena religiozna klima trećeg veka duboko je uticala na Origenov pristup poučavanju Pisma. Iako je hrišćanski svet bio u povoju, već je bio zagađen nebiblijskim verovanjima, a njegove rasejane crkve naučavale su razne doktrine.

Origen je prihvatio neke od ovih nebiblijskih doktrina, nazivajući ih učenjima apostola. Međutim, po drugim pitanjima osećao je da ima slobodu da teoretiše. Mnogi njegovi učenici su se u to vreme mučili s tadašnjim filozofskim pitanjima. Da bi im pomogao, Origen je pažljivo izučio razne filozofske škole koje su uobličavale umove njegovih mladih učenika. Zalagao se da svojim učenicima da zadovoljavajuće odgovore na njihova filozofska pitanja.

Pokušavajući da Bibliju uskladi sa filozofijom, Origen se dosta oslanjao na alegorijsko tumačenje Pisma. Pretpostavljao je da Pismo uvek ima neko duhovno značenje ali ne obavezno i doslovno. Kao što je jedan izučavalac zapazio, to je Origenu omogućilo „da pripiše biblijsko značenje svakakvim nebiblijskim idejama koje su bile slične njegovom teološkom sistemu, iako je izjavljivao (što je bez sumnje iskreno smatrao) da je naročito strastven i veran tumač biblijske misli“.

Pismo koje je Origen napisao jednom od svojih učenika pruža uvid u njegovo razmišljanje. Origen je ukazivao na to da su Izraelci pravili posude za Jehovin hram od egipatskog zlata. U tome je nalazio alegorijsku podršku za to da koristi grčku filozofiju u poučavanju o hrišćanstvu. Napisao je: „Kako su samo deci Izraela bile korisne stvari donesene iz Egipta, koje Egipćani nisu ispravno upotrebljavali, ali koje su Jevreji, vođeni Božjom mudrošću, upotrebili u službi Bogu.“ Tako je Origen ohrabrio svog učenika da „iz filozofije Grka izvuče ono što bi moglo poslužiti kao tema za izučavanje ili kao priprema za hrišćanstvo.“

Ovaj slobodan pristup tumačenju Biblije zamaglio je liniju između hrišćanske nauke i grčke filozofije. Na primer, u svojoj knjizi O prvim načelima Origen je opisao Isusa kao ’jedinorođenoga Sina, koji je rođen, ali je bez ikakvog početka‘. I dodaje: ’Njegovo rađanje je večno i neprekidno. Njega nije načinilo Sinom primanje životnog daha, to jest neki spoljni čin, već Božja lična priroda.‘

Origen ovu ideju nije pronašao u Bibliji, jer Pismo uči da je Jehovin jedinorođeni  Sin „prvorođenac svega stvarstva“ i „početak Božjeg stvarstva“ (Kološanima 1:15; Otkrivenje 3:14). Prema istoričaru religije Ogastusu Neanderu, Origen je do koncepta o „večnom rođenju“ došao kroz svoje „filozofsko obrazovanje u platonskoj školi“. Tako je Origen narušio sledeće osnovno načelo iz Pisma: „Ne idite preko onoga što je napisano“ (1. Korinćanima 4:6).

Osuđen kao jeretik

Aleksandrijski sinod lišio je Origena sveštenstva dok je on još bio mladi učitelj. To je verovatno bilo zbog toga što je biskup Dimitrije zavideo Origenu na sve većoj slavi. Origen se preselio u Palestinu gde su mu se i dalje neizmerno divili kao čuvenom branitelju hrišćanske doktrine, i tamo je nastavio sa svešteničkim pozivom. U stvari, kada je „jeres“ buknula na Istoku, tražili su njegovu pomoć da ubedi zalutale biskupe da se vrate ortodoksiji. Nakon smrti 254. n. e. Origenovo ime je došlo na jako rđav glas. Zašto?

Nakon što je nominalno hrišćanstvo postalo prominentna religija, ono što je crkva prihvatila kao ortodoksno učenje moralo je biti precizno definisano. Zbog toga, kasnije generacije teologa nisu prihvatile mnoge Origenove sumnjive i katkad nejasne filozofske poglede. Tako su njegova učenja raspalila žestoke kontroverze unutar crkve. Da bi rešila ove sporove i sačuvala jedinstvo, crkva je zvanično osudila Origena za jeres.

Origen nije bio jedini koji je načinio omaške. Biblija je zapravo prorekla jedno opšte odstupanje od čistog Hristovog učenja. Ovaj otpad je počeo da buja krajem prvog veka, nakon što su Isusovi apostoli umrli (2. Solunjanima 2:6, 7). Na kraju su neki nazovihrišćani sebe označili kao „ortodoksne“, a druge su proglasili za „jeretike“. Ali zapravo, hrišćanski svet je dosta odstupio od pravog hrišćanstva.

„Lažno nazvano ’spoznanje‘“

Uprkos mnogim Origenovim teoretisanjima, njegova dela sadrže korisne stvari. Na primer, Heksapla je zadržala Božje ime u njegovom originalnom hebrejskom obliku od četiri slova, zvanom tetragram. To pruža važan dokaz da su rani hrišćani znali i koristili Božje lično ime — Jehova. Ipak, crkveni patrijarh iz petog veka Teofil, jednom je upozorio: „Origenova dela su poput livade sa raznim cvećem. Ako tamo nađem neki lep cvet, ja ga uberem; ali ako mi neki izgleda bodljikavo ja ga se klonim kao što bih se klonio žaoke.“

Mešanjem biblijskih učenja s grčkom filozofijom, Origenova teologija postala je puna grešaka, a posledice su bile katastrofalne po hrišćanski svet. Na primer, iako su mnoge Origenove besmislene teorije bile kasnije odbačene, njegovi pogledi na „večno rođenje“ Hrista pomogli su da se položi temelj nebiblijskom učenju o Trojstvu. Knjiga The Church of the First Three Centuries primećuje: „Ljubavi prema filozofiji [koju je uveo Origen] bilo je suđeno da ne zamre tako brzo.“ S kojom posledicom? „Jednostavnost hrišćanske vere bila je iskvarena i u Crkvu su se uvukle nebrojene greške.“

Što se Origena tiče, on je mogao da se osvrne na Pavlovo upozorenje i izbegne da doprinese ovom otpadu time što bi se ’klonio ispraznih razgovora koji skrnave ono što je sveto i protivrečja koja se lažno nazivaju „spoznanje“‘. Umesto toga, zasnivajući svoje učenje više na takvom ’spoznanju‘, Origen je ’odstupio od vere‘ (1. Timoteju 6:20, 21; Kološanima 2:8).

[Slika na 31. strani]

Origenova „Heksapla“ dokazuje da se u Hrišćanskim grčkim spisima koristilo Božje ime

[Izvor]

Published by permission of the Syndics of Cambridge University Library, T-S 12.182

[Izvor slike na 29. strani]

Culver Pictures