Zašto veruješ u to što veruješ?

Verovati znači prihvatiti da je nešto istinito, pravo ili stvarno. Univerzalna deklaracija ljudskih prava Ujedinjenih nacija štiti svačije „pravo na slobodu misli, savesti i religije“. Ovo pravo uključuje slobodu „da se promeni religija ili verovanje“ ako to neko želi da učini.

MEĐUTIM, zašto bi iko želeo da promeni svoju religiju ili verovanje? „Ja imam svoja verovanja i zadovoljan sam njima.“ To je gledište koje se često zastupa. Mnogi misle da čak ni pogrešna gledišta ne nanose nikome štetu. Nema šanse da će neko ko na primer veruje da je Zemlja ravna, time nauditi sebi ili bilo kome drugom. „Mi naprosto treba da prihvatimo to da imamo razlike u gledištima“, neki kažu. Da li je to uvek mudro? Da li bi se neki lekar tek tako složio s razlikom u gledištu kada bi neki njegov kolega i dalje verovao da može direktno iz mrtvačnice nakon obdukcije leševa da pregleda bolesnike na nekom od bolničkih odeljenja?

Kao što to i istorija svedoči, kada se radi o religiji tada pogrešna gledišta prouzrokuju veliku štetu. Pomisli na užase koji su nastali kada su religiozne vođe „nadahnjivale hrišćanske fanatike na nemilosrdno nasilje“ tokom takozvanih Svetih krstaških ratova u srednjem veku. Ili razmisli o današnjem naoružanom „hrišćaninu“ iz jednog od nedavnih građanskih ratova, koji je „poput srednjovekovnih ratnika, koji su nosili imena svetaca na balčacima svojih mačeva, i sam zalepio lik Device na kundak svoje puške“. Svi ovi fanatici verovali su da su u pravu. Ipak, očigledno je da je u ovim i drugim religioznim borbama i sukobima nešto krajnje bilo pogrešno.

Zašto ima tako puno zbunjenosti i protivrečnosti? Biblijski odgovor je zato što Satana Đavo „zavodi celu nastanjenu zemlju“ (Otkrivenje 12:9; 2. Korinćanima 4:4; 11:3). Apostol Pavle je upozorio da će nažalost mnogi religiozni ljudi biti  „osuđeni na smrt“ jer će ih obmanuti Satana, koji će „činiti čuda s namerom da obmane“. Takvi će, kaže Pavle, „zatvoriti svoj um za ljubav prema istini koja bi mogla da ih spase“, te će stoga biti „zavedeni da veruju u ono što je laž“ (2. Solunjanima 2:9-12, The New Testament, od Vilijama Barklija). Kako ti možeš da umanjiš tu mogućnost da poveruješ u laž? U stvari, zašto veruješ u to što veruješ?

Odgajan da tako veruješ?

Možda si bio poučavan verovanjima svoje porodice. To može i te kako biti dobro. Bog želi da roditelji poučavaju svoju decu (Ponovljeni zakoni 6:4-9; 11:18-21). Na primer, mladom Timoteju je mnogo koristilo to što je slušao svoju majku i baku (2. Timoteju 1:5; 3:14, 15). Pismo podstiče da se poštuje vera svojih roditelja (Poslovice 1:8; Efešanima 6:1). Ali da li bi tvoj Stvoritelj želeo da veruješ u nešto samo zato što tvoji roditelji veruju u to? Nepromišljeno prianjanje uz ono što su prethodne generacije verovale i činile, u stvari može biti opasno (Psalam 78:8; Amos 2:4).

Samarićanka koja je srela Isusa Hrista bila je odgajana da veruje u svoju samarićansku religiju (Jovan 4:20). Isus je poštovao njenu slobodu da izabere u šta želi da veruje, ali takođe joj je naglasio: „Vi obožavate ono što ne poznajete.“ Mnoga njena religiozna verovanja su u stvari bila pogrešna i on joj je rekao da treba da napravi izmene u svojim verovanjima ako želi da obožava Boga na prihvatljiv način — „duhom i istinom“. Umesto da se drže onoga što su bez sumnje bila tradicionalna verovanja, ona i drugi poput nje s vremenom su postali „poslušni veri“ koju je objavio Isus Hrist (Jovan 4:21-24, 39-41; Dela apostolska 6:7).

Poučen da tako veruješ?

Mnogi učitelji i stručnjaci u specijalizovanim granama nauke zaslužuju veliko poštovanje. Ipak, istorija je prepuna čuvenih učitelja koji uopšte nisu bili u pravu. Na primer, što se tiče dve knjige o nauci koje je napisao grčki filozof Aristotel, istoričar Bertrand Rasel je rekao da se „teško i jedna rečenica može prihvatiti u svetlu savremene nauke“. Čak i savremeni stručnjaci često dolaze do krajnje pogrešnih zaključaka. „Nemoguće je napraviti letelice koje su teže od vazduha“, glasila je samouverena tvrdnja britanskog naučnika Lorda Kelvina 1895. godine. Stoga, mudra osoba neće slepo verovati da je nešto tačno samo zato što neki uticajni učitelj kaže da je to tako (Psalam 146:3).

Isti oprez je potreban i kada je reč o religioznom obrazovanju. Apostol Pavle je bio dobro poučen od strane svojih religioznih učitelja i bio je krajnje ’revan za predanja svojih očeva‘. Međutim, kod njega je njegova revnost za tradicionalna verovanja njegovih predaka dovela do problema. Ona je dovela do toga da je „progonio Božju skupštinu i pustošio je“ (Galatima 1:13, 14; Jovan 16:2, 3). Što je još gore, Pavle se dugo ’opirao protiv bodila‘, odupirući se uticajima koji su trebali da ga dovedu do vere u Isusa Hrista. Bila je potrebna dramatična intervencija samog Isusa da bi pokrenula Pavla da prilagodi svoja verovanja (Dela apostolska 9:1-6; 26:14).

Pod uticajem medija?

Možda su mediji snažno uticali na tvoja verovanja. Većini ljudi je drago što na medijima postoji sloboda govora, jer im to omogućuje pristup informacijama koje mogu biti korisne. Međutim, postoje snažne sile koje mogu da manipulišu medijima, što se često i događa. Ono što se često iznosi jesu pristrasne informacije koje podmuklo utiču na tvoje razmišljanje.

Osim toga, da bi se obratili većoj publici ili da bi je privukli, mediji su  skloni tome da daju publicitet onome što je senzacionalno i nesvakidašnje. Ono što se samo nekoliko godina ranije jedva moglo reći ili štampati za javnost, danas je postalo uobičajeno. Polako ali sigurno, utvrđene norme ponašanja nalaze se pod napadom i bivaju potkopane. Razmišljanje ljudi polako postaje sve izopačenije. Oni počinju da veruju da je „zlo dobro a dobro zlo“ (Isaija 5:20; 1. Korinćanima 6:9, 10).

Pronaći zdrav temelj za verovanje

Kad se gradi na ljudskim idejama i filozofijama slično je kao kad se gradi na pesku (Matej 7:26; 1. Korinćanima 1:19, 20). Onda, na čemu možeš s pouzdanjem temeljiti svoja verovanja? Pošto ti je Bog dao intelektualne sposobnosti da istražuješ svet oko sebe i da postavljaš pitanja u vezi s duhovnim stvarima, zar nije logično da će on takođe pružiti i sredstva da bi dobio tačne odgovore na svoja pitanja? (1. Jovanova 5:20). Da, naravno da će pružiti! Međutim, kako ti možeš utvrditi šta je istinito, pravo ili stvarno, kada je u pitanju obožavanje? Ne ustručavamo se da kažemo da Božja Reč Biblija pruža jedini temelj da bismo to utvrdili (Jovan 17:17; 2. Timoteju 3:16, 17).

„Ali, čekaj malo“, neko će reći, „zar nije baš od onih koji poseduju Bibliju poteklo najviše sukoba i meteža u svetu?“ Pa, tačno je da su religiozne vođe koje tvrde da slede Bibliju stvorile mnoge zbunjujuće i oprečne ideje. To je u stvari zato što svoja verovanja nisu temeljili na Bibliji. Apostol Petar ih opisuje kao ’lažne proroke‘ i ’lažne učitelje‘ koji će uvesti „razorne sekte“. Petar kaže da će posledica njihovih aktivnosti biti da će se „pogrdno govoriti o putu istine“ (2. Petrova 2:1, 2). Ipak, piše Petar, „imamo još sigurniju proročansku reč; i dobro činite što pazite na nju kao na svetiljku koja svetli na mračnom mestu“ (2. Petrova 1:19; Psalam 119:105).

Biblija nas podstiče da proverimo svoja verovanja u svetlu onoga šta ona naučava (1. Jovanova 4:1). Milioni čitalaca ovog časopisa mogu posvedočiti da činjenje toga daje smisao i stabilnost njihovom životu. Dakle, budi poput Verijaca koji su imali plemenit stav. Pre nego što odlučiš u šta ćeš verovati, ’svaki dan pažljivo razmatraj Pismo‘ (Dela apostolska 17:11). Jehovinim svedocima će biti drago da ti pomognu u tome. Naravno, ti odlučuješ u šta ćeš verovati. Međutim, mudro je da proveriš da li tvoja verovanja oblikuju ljudska mudrost i želje, ili umesto toga Božja otkrivena Reč istine (1. Solunjanima 2:13; 5:21).

[Slike na 6. strani]

Svoja verovanja možeš s pouzdanjem temeljiti na Bibliji