Pitanja čitalaca

Koliko dugo je Jov podnosio patnje?

Neki ljudi misle da su se Jovove kušnje protezale godinama, ali knjiga o Jovu ne ukazuje na tako dug period.

Izgleda da je prva faza Jovovih kušnji, gubitak članova porodice i imovine, trajala prilično kratko. U Bibliji čitamo: „Jednog dana kad su sinovi Jovovi i kćeri njegove jeli i vino pili u kući brata svoga najstarijega.“ Jov je dobijao izveštaj za izveštajem o gubitku koji je pretrpeo — gubitku volova, magarica, ovaca, kamila i slugu koji su čuvali te životinje. Očigledno je odmah nakon toga saznao za smrt sinova i kćeri, koji su „jeli i vino pili u kući brata svoga najstarijega“. Izgleda da se sve to dogodilo u jednom danu (Jov 1:13-19, kurziv naš).

Sledeća faza Jovovih kušnji sigurno je trajala duže. Satana je pristupio Jehovi s tvrdnjom da će Jov popustiti pod kušnjom ako patnje zadese njega lično — njegovo telo. Jov je zatim bio pogođen „zlim prištem od pete do temena“. Da bi se ova bolest proširila po celom telu možda je bilo potrebno vreme. I verovatno je bilo potrebno vreme da bi vesti o ’svim tim nevoljama‘ stigle do njegovih navodnih tešilaca, koji su se uputili k njemu (Jov 2:3-11).

Elifas je bio iz Temana iz zemlje Edomske, a Sofar je bio iz područja u severozapadnoj Arabiji, što znači da njihova rodna mesta nisu bilo tako daleko od Uza gde je Jov živeo, koji je verovatno bio u severnoj Arabiji. Međutim, Vildad je bio Sušanin i pretpostavlja se da je njegov narod živeo duž Eufrata. Ako je Vildad u to vreme bio u svom rodnom kraju, možda su bile potrebne nedelje ili meseci da čuje za Jovovu situaciju i da doputuje u Uz. Naravno, moguće je i to da su njih trojica bili u blizini kada su počele Jovove patnje. Bilo kako bilo, kada su Jovova tri prijatelja stigla oni su ’ostali kod njega, sedeći na zemlji, sedam dana i sedam noći‘, ne izustivši ni reč (Jov 2:12, 13).

Zatim dolazi zadnja faza Jovovih kušnji o čijim detaljima se izveštava u mnogim poglavljima ove knjige. Ti navodni tešioci su izneli čitavu seriju debata ili govora i Jov je više puta uzvratio. Kad se to završilo, i mladi Elijuj je uputio svoj prekor, a Jehova je s nebesa pružio ispravku Jovu (Jov 32:1-6; 38:1; 40:1-6; 42:1).

Prema tome, Jovove patnje i njihovo rešavanje se možda odigralo u roku od nekoliko meseci, verovatno za manje od godinu dana. Možda iz iskustva znaš da teške kušnje izgledaju kao da traju čitavu večnost. Pa ipak, ne smemo zaboraviti da one imaju svoj kraj, kao što je bilo i u Jovovom slučaju. Ma koliko dugo trajale kušnje s kojima se suočavamo, zadržimo u mislima da nas Bog podržava, kao što se to vidi u sledećim nadahnutim rečima: „Jer iako je nevolja trenutna i laka, ona nam donosi slavu koja sve više dobija na težini i večna je“ (2. Korinćanima 4:17). Apostol Petar je pisao: „Nakon što jedno kratko vreme stradate, Bog svake nezaslužene dobrote, koji vas je pozvao u svoju večnu slavu u Hristu, on sam dovršiće vaše obučavanje, učvrstiće vas, ojačaće vas“ (1. Petrova 5:10).