Đavo — više od pukog praznoverja

„Svugde u Novom zavetu se zapaža veliki sukob između Božjih sila, sila dobra, s jedne strane i sila zla koje predvodi Satana, s druge strane. To nije zamisao pojedinih pisaca Biblije, već je to zajednički temelj... što znači da je svedočanstvo Novog zaveta jasno. Postojanje Satane je opaka realnost, on je uvek neprijateljski nastrojen prema Bogu i Božjem narodu“ (The New Bible Dictionary).

ZAŠTO onda mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani — i koji tvrde da veruju u Bibliju — odbacuju ideju o tome da Đavo zaista postoji? Zato što u stvari ne prihvataju Bibliju kao Božju Reč (Jeremija 8:9). Kako oni kažu, biblijski pisci su preuzeli filozofije naroda koji su ih okruživali i nisu tačno preneli istinu od Boga. Na primer, katolički teolog Hans King piše: „Mitološka ideja o Satani i legijama demona... prodrla je iz vavilonske  mitologije u rani judaizam i odatle u Novi zavet“ (On Being a Christian).

Ali Biblija nije naprosto ljudska reč; ona je zaista nadahnuta Božja Reč. Zato bi bilo mudro da ozbiljno shvatimo ono što ona govori o Đavolu (2. Timoteju 3:14-17; 2. Petrova 1:20, 21).

Šta je Isus mislio?

Isus Hrist je verovao da je Đavo stvarna osoba. Isusa nije iskušavalo neko zlo koje je bilo u njemu. Napala ga je stvarna osoba koju je on kasnije nazvao ’vladarem sveta‘ (Jovan 14:30; Matej 4:1-11). Takođe je verovao da i druga duhovna stvorenja podupiru Satanu u njegovim zlim zamislima. Lečio je ljude ’opsednute demonima‘ (Matej 12:22-28). Čak i ateistička publikacija A Rationalist Encyclopædia zapaža kakav je značaj toga kad kaže: „To što je Isus kakav je opisan u Jevanđeljima prihvatao verovanje u zle duhovne sile oduvek je bio kamen spoticanja za teologe.“ Kada je Isus govorio o Đavolu i njegovim demonima on nije samo ponavljao praznoverja koja su preneta iz vavilonske mitologije. Znao je da oni zaista postoje.

Puno toga saznajemo o Đavolu kada razmotrimo Isusove reči koje je uputio religioznim vođama svoga vremena: „Vi ste od svog oca Đavola, i želite da ispunjavate želje svog oca. On je bio ubica ljudi od početka, i nije čvrsto stajao u istini, jer istina nije u njemu. Kad govori laž, govori prema svojoj sopstvenoj sklonosti, jer je lažov i otac laži“ (Jovan 8:44).

Prema ovim rečima, Đavo, čije ime znači „klevetnik“, bio je „lažov i otac laži“. On je bio prvo stvorenje koje je lagalo protiv Boga i to je učinio još u Edenskom vrtu. Jehova je rekao našim praroditeljima da će ’umreti‘ ukoliko budu jeli s drveta spoznanja dobra i zla. Govoreći preko zmije, Satana je rekao da te reči nisu istinite (Postanje 2:17; 3:4). Prikladno tome nazvan je „prazmija, onaj koji se zove Đavo i Satana“ (Otkrivenje 12:9).

Đavo je lagao u vezi s drvetom spoznanja dobra i zla. Tvrdio je da je zabrana da se jede s tog drveta neopravdana — da predstavlja zloupotrebu moći. Adam i Eva bi mogli, rekao je on, „postati kao bogovi“ u tom smislu što bi sami odlučivali šta je dobro, a šta zlo. Satana je sugerisao da oni kao osobe sa slobodnom voljom treba da potpuno sami odlučuju (Postanje 3:1-5). Ovaj napad na ispravnost Božjeg načina vladanja pokrenuo je  važna pitanja. Zato je Jehova dozvolio da prođe vreme da bi se ova pitanja rešila. To znači da je Satani dozvoljeno da još neko vreme živi. To ograničeno vreme sada mu brzo ističe (Otkrivenje 12:12). Pa ipak, on još uvek odvlači ljude od Boga putem laži i prevare, koristeći ljude slične pismoznalcima i farisejima u Isusovim danima da bi širio svoja učenja (Matej 23:13, 15).

Isus je takođe rekao da je Đavo bio „ubica ljudi od početka“ i da „nije čvrsto stajao u istini“. To ne znači da je Jehova stvorio Đavola kao ’ubicu ljudi‘. On nije stvoren da bi bio neka vrsta čudovišta zadužena za neko mesto ognja i mučenja za svakog ko se suprotstavlja Bogu. „Pakao“ o kom se govori u Bibliji nije Satanino prebivalište. To je jednostavno opšti grob čovečanstva (Dela apostolska 2:25-27; Otkrivenje 20:13, 14).

Đavo je prvobitno bio „u istini“. Nekad je kao savršeni duhovni Božji sin bio deo Jehovine nebeske porodice. Ali nije „čvrsto stajao u istini“. Više je voleo svoje sopstvene puteve i svoja načela temeljena na lažima. ’Njegov početak‘ nije bio onda kad je stvoren kao anđeoski Božji sin, već kada se namerno pobunio protiv Jehove i kada je slagao Adama i Evu. Đavo je poput ljudi koji su se u vreme Mojsija pobunili protiv Jehove. O njima čitamo: ’Ako se oni pokvariše, je li on zato kriv? Ne, njihovo to je nevaljalstvo‘ (Ponovljeni zakoni 32:5). Isto se može reći i za Satanu. On je postao „ubica ljudi“ kada se pobunio i kada je postao odgovoran za smrt Adama i Eve, zapravo, celog čovečanstva (Rimljanima 5:12).

Neposlušni anđeli

I drugi anđeli su se pridružili Satani u njegovoj pobuni (Luka 11:14, 15). Ti anđeli su u Nojevo vreme „napustili svoje pravo prebivalište“ i materijalizovali se u ljudska tela da bi imali polne odnose sa ’kćerima čovečjim‘ (Juda 6; Postanje 6:1-4; 1. Petrova 3:19, 20). ’Trećina nebeskih zvezda‘, to jest jedan manji broj duhovnih stvorenja je sledio taj put (Otkrivenje 12:4).

Otkrivenje, knjiga koja je puna simbolike, opisuje Đavola kao ’velikog zmaja plamene boje‘ (Otkrivenje 12:3). Zašto? Ne zato što je on doslovno tako zastrašujućeg i ružnog izgleda. U stvari mi ne znamo kakvo telo imaju duhovna stvorenja, ali verovatno je da se u tom pogledu Satana ne razlikuje od drugih anđeoskih duhovnih stvorenja. Međutim, „veliki zmaj plamene boje“ je prikladan opis Sataninog pohlepnog, užasnog, moćnog i destruktivnog duha.

Satana i demoni su sada strogo ograničeni. Više ne mogu da se materijalizuju kao što su očigledno nekad mogli. Kratko nakon uspostavljanja Božjeg Kraljevstva u Hristovim rukama 1914. godine, oni su zbačeni u blizinu Zemlje (Otkrivenje 12:7-9).

Đavo je opasan neprijatelj

Pa ipak, Đavo je i dalje opasan neprijatelj. On „ide unaokolo kao ričući lav, tražeći koga da proždere“ (1. Petrova 5:8). On nije neki neodređeni izvor zla koji boravi u našem nesavršenom telu. Istina, mi vodimo svakodnevnu borbu protiv naših grešnih naginjanja (Rimljanima 7:18-20). Ali prava borba je ona koja se vodi „protiv svetskih vladara ove tame, protiv zlih duhovnih sila na nebeskim mestima“ (Efešanima 6:12).

 Koliko je rasprostranjen Đavolov uticaj? „Celi svet leži u vlasti zloga“, kaže apostol Jovan (1. Jovanova 5:19). Naravno, ne želimo da postanemo opsednuti Đavolom niti da dopustimo da nas praznoverni strah od njega paralizuje. Pa ipak, bilo bi mudro da budemo oprezni što se tiče njegovih napora da nas zaslepi u pogledu istine i da slomi našu besprekornost prema Bogu (Jov 2:3-5; 2. Korinćanima 4:3, 4).

Satana ne koristi uvek neke okrutne načine da bi napao one koji žele da vrše Božju volju. On se ponekad pretvara u „anđela svetla“. Apostol Pavle je upozorio hrišćane na tu opasnost kada je napisao: ’Bojim se da se na neki način, kao što je zmija zavela Evu svojim lukavstvom, vaši umovi ne pokvare i odvrate od iskrenosti i čestitosti koje pripadaju Hristu‘ (2. Korinćanima 11:3, 14).

Zato je potrebno da ’budemo trezveni, da budno pazimo i da zauzmemo stav protiv njega, čvrsti u veri‘ (1. Petrova 5:8, 9; 2. Korinćanima 2:11). Ne dozvoli da upadneš u Satanine ruke time što bi se upleo u bilo šta što je povezano sa okultizmom (Ponovljeni zakoni 18:10-12). Budi dobar student Božje Reči, imajući na umu to da je Isus Hrist više puta citirao Božju Reč kada ga je Đavo iskušavao (Matej 4:4, 7, 10). Moli se za Božji duh. Njegovi plodovi ti mogu pomoći da izbegavaš dela tela, na koja Satana tako uspešno podstiče (Galatima 5:16-24). Takođe se usrdno moli Jehovi kada osetiš da si na neki način pod pritiskom Satane i njegovih demona (Filipljanima 4:6, 7).

Nema potrebe da budemo u preteranom strahu od Đavola. Jehova obećava da će nas stvarno zaštititi od bilo čega što bi Satana mogao da uradi (Psalam 91:1-4; Poslovice 18:10; Jakov 4:7, 8). „Jačajte u Gospodu i u moći njegove snage“, kaže apostol Pavle. Tada ćeš ’moći čvrsto stati protiv Đavolovih spletki‘ (Efešanima 6:10, 11).

[Slika na 5. strani]

Isus je znao da je Đavo stvarna osoba

[Slika na 6. strani]

„Celi svet leži u vlasti zloga“

[Izvor]

NASA photo

[Slike na 7. strani]

Zauzmi stav protiv Đavola proučavajući Božju Reč i redovno se moleći