„Šta se događa u Francuskoj?“

„Sloboda, voljena sloboda“, jesu reči Marseljeze, francuske nacionalne himne. Sloboda je bez sumnje nešto što treba ceniti. Pa ipak, zbog nedavnih događaja u Francuskoj mnogi su zabrinuti jer se narušavaju osnovne ljudske slobode. Zbog toga je u petak 3. novembra 2000. godine desetine hiljada Jehovinih svedoka podelilo ukupno 12 miliona primeraka posebnog traktata pod naslovom „Šta se događa u Francuskoj? Može li se povratiti sloboda?“

VEĆ nekoliko godina Jehovini svedoci u Francuskoj su na udaru različitih političkih i antisektaških grupa. To je prouzrokovalo poteškoće Svedocima, i pojedincima i skupštinama, i to u celoj zemlji. Međutim, Francusko državno veće, najviši upravni sud u Francuskoj, donelo je 23. juna 2000. godine značajnu odluku kojom je potvrdilo preovladavajuće mišljenje 31 nižeg suda prilikom više od 1 100 slučajeva. Taj viši sud je potvrdio da je obožavanje koje vrše Jehovini svedoci potpuno u skladu s francuskim zakonom i da što se tiče njihovih Dvorana Kraljevstva imaju ista prava da budu oslobođeni od poreza kao i druge religije.

Međutim, potpuno zanemarujući ovu odluku, Francusko ministarstvo finansija je odbilo da oslobodi Jehovine svedoke poreza, što je zakonom zagarantovano pravo religioznih organizacija. To ministarstvo je nametnulo 60 posto poreza na priloge Svedoka i njihovih prijatelja koji su povezani sa 1 500 skupština u Francuskoj. U toku je parnica u vezi s tim slučajem.

Cilj prethodno spomenute kampanje bio je da se prikaže ovaj paradoks i da  se istaknu opasnosti koje su uključene u takvo samovoljno oporezivanje i u predlaganje zakona kojima bi se potkopala religiozna sloboda svih ljudi. a

Dug dan

Svedoci iz nekih skupština su u dva sata ujutru otpočeli distribuciju na železničkim stanicama i po fabrikama, a zatim na aerodromima. U šest sati Pariz je oživeo. Oko 6 000 volontera se smestilo na pogodnim lokacijama da bi sreli one koji putuju na posao. Jedna mlada žena komentariše: „To što vi činite u korist religiozne slobode za svaku je pohvalu. To ne uključuje samo Jehovine svedoke.“ U Marseju je preko 350 Svedoka delilo traktate na stanicama metroa i na ulicama. Za sat vremena državna radio-stanica je obavestila o ovoj kampanji i rekla svojim slušaocima da se ne iznenade ukoliko im priđu Jehovini svedoci. U Strazburu, centru Evropskog suda za ljudska prava, putnici na glavnoj stanici su strpljivo čekali u redu da bi dobili svoj primerak. Jedan advokat je rekao da, iako ne deli naša uverenja, sa zanimanjem prati naš slučaj jer je ono za šta se borimo značajno i pravedno.

U osam sati ujutru, uprkos jakoj kiši, 507 Svedoka iz Grenobla, grada u Alpima, pročešljalo je ulice i ostavilo traktate u poštanske sandučiće. Vozači kola i tramvaja su, videći da se nešto dešava, zaustavljali svoja vozila i tražili traktat. U zapadnom gradu Poatjeu, putnici koji su stizali vozom u devet sati već su dobili traktat u mestu iz kog su pošli. U Miluzu blizu nemačke granice, već je bilo razdeljeno 40 000 primeraka.

Do deset sati mnoge skupštine su podelile više od polovinu svojih traktata. Dok je jutro odmicalo vrlo malo ljudi je odbilo da uzme traktat, tako da su usledili mnogi zanimljivi razgovori. U Bezansonu, na samo nešto više od 80 kilometara od švajcarske granice, jedan mladić je pokazao interesovanje za Bibliju i pitao je zašto Bog dopušta patnju. Svedok ga je pozvao da nastave razgovor u obližnjoj Dvorani Kraljevstva gde je odmah započet biblijski studij s brošurom Šta Bog zahteva od nas?

U podne su mnogi Svedoci iskoristili svoju pauzu za ručak da bi propovedali sat ili dva. Tokom popodneva distribucija se nastavila i mnoge skupštine su završile do tri ili četiri po podne. U gradu Remsu, poznatom po šampanjcu, neki ljudi koji su ranije proučavali ili bili u kontaktu s Jehovinim svedocima izrazili su želju da se ponovo povežu sa skupštinom. U Bordou su započeta tri biblijska studija. U tom istom gradu je jedna Svedokinja ušla u prodavnicu da kupi novine i videla gomilu traktata na tezgi. Vlasnik radnje, bivši Svedok, dobio je traktat i kad je shvatio njegovu važnost napravio je fotokopije da bi i sam delio.

U Avru u Normandiji, jedna protestantkinja je bila šokirana kada je čula na radiju da se oporezuju prilozi Jehovinih svedoka. Ona je željno prihvatila traktat i čestitala Svedocima zbog toga što  neustrašivo govore protiv takve nepravde. U 7.20 po podne, lokalne TV vesti u Lionu su komentarišući o toj distribuciji rekle: „Jutros je bilo lakše izbeći kišne kapi nego traktate Jehovinih svedoka.“ Intervjuisana su dva Svedoka koja su objasnila razloge za ovu kampanju.

Svedoci su hteli da nakon svog svetovnog posla učestvuju u deljenju traktata onima koji su se vraćali s posla i da ostale traktate stave u poštanske sandučiće. U gradovima kao što su Brest i Limož — poznatim po porcelanu — ljudi koji su izašli u 11 uveče iz bioskopa bili su među poslednjima koji su tog dana dobili traktat. Preostali traktati su sakupljeni i podeljeni sutradan.

Rezultati

Jedan Svedok je pisao: „Naši protivnici misle da su nas iscrpli. U stvari, baš je suprotno.“ U većini skupština preko 75 posto Svedoka je tog dana učestvovalo u akciji, a neki su u tome proveli 10, 12 pa i 14 sati. U Emu na severu Francuske, jedan Svedok je nakon rada u noćnoj smeni distribuisao traktat od pet ujutru do tri po podne. U obližnjem gradu Daninu, gde skupština postoji još od 1906, 75 Svedoka je u petak provelo 200 sati u distribuisanju tog traktata. Drugi su, uprkos poodmaklim godinama, bolesti i lošem vremenu takođe bili odlučni da učestvuju u tome. Primera radi, u Le Manu su tri sestre koje imaju preko 80 godina provele dva sata ostavljajući traktate u poštanske sandučiće, a jedan Svedok je u invalidskim kolicima nudio traktat ispred železničke stanice. I kako je samo ohrabrujuće bilo videti mnoge nekada neaktivne Svedoke kako učestvuju u ovoj posebnoj aktivnosti!

Ovom distribucijom je bez sumnje dato veliko svedočanstvo. Ljudi svih životnih profila od kojih se s mnogima retko dolazilo u kontakt kod njihovih kuća, dobili su po traktat. Mnogi su bili mišljenja da se ovom akcijom nisu štitili samo interesi Svedoka, već da je postignuto mnogo više. Mnogi su na nju gledali kao na odbranu slobode savesti i obožavanja svih Francuza. Dokaz toga je to što su neki ljudi tražili dodatne primerke traktata da bi dali prijateljima, kolegama ili rođacima.

Da, Jehovini svedoci u Francuskoj su ponosni što obznanjuju Jehovino ime i što brane interese Kraljevstva (1. Petrova 3:15). Oni se iskreno nadaju da će moći ’i dalje da vode miran i tih život u potpunoj odanosti Bogu i ozbiljnosti‘ i da će im se još hiljade drugih pridružiti u hvaljenju njihovog nebeskog Oca, Jehove (1. Timoteju 2:2).

[Fusnota]