Kako može Hristov mir da vlada u našim srcima?

„Neka Hristov mir vlada u vašim srcima, jer ste, u stvari, na to i pozvani u jednom telu“ (KOLOŠANIMA 3:15).

1, 2. Na koji način „Hristov mir“ vlada u srcu hrišćanina?

 VLADANJE je za mnoge odvratna reč, pošto nas podseća na prisilu i manipulaciju. Pavlov podsticaj suhrišćanima u Kolosima, „neka Hristov mir vlada u vašim srcima“, može nekima zazvučati nerazumno (Kološanima 3:15). Zar mi nemamo slobodnu volju? Zašto bi dozvolili da bilo šta ili bilo ko vlada u našem srcu?

² Pavle Kološanima nije govorio da se odreknu svoje slobodne volje. Grčka reč prevedena sa „vladati“ u Kološanima 3:15, povezana je s rečju za sudiju koji je dodeljivao nagrade u atletskim takmičenjima tog vremena. Učesnici su imali izvesnu meru slobode u okviru pravila neke igre, ali na kraju je sudija odlučivao o tome ko se držao pravila i time pobedio u takmičenju. Na sličan način i mi imamo slobodu da donosimo mnoge odluke u životu, ali dok to činimo Hristov mir uvek treba da bude naš „sudija“ — ili kao što je prevodilac Edgar Dž. Gudspid preveo, „vladajuće načelo“ u našim srcima.

3. Šta je „Hristov mir“?

³ Šta je „Hristov mir“? To je spokojstvo, unutrašnji mir koji dobijamo kada postanemo Isusovi učenici i saznajemo da nas Jehova Bog i njegov Sin vole i odobravaju. Kada je trebalo da Isus napusti svoje učenike, rekao im je: „Dajem vam svoj mir... Neka se vaša srca ne uznemiruju i neka ne ustuknu od straha“ (Jovan 14:27). Već skoro 2 000 godina verni pomazani članovi Hristovog tela uživaju u tom miru, i danas njihovi drugovi, „druge ovce“, imaju udela u tome (Jovan 10:16). Taj mir treba da bude uticaj koji kontroliše naše srce. Kada smo pod teškom kušnjom, on može da nam pomogne da ne budemo paralizovani od straha niti da budemo previše zabrinuti. Osmotrimo kako se to pokazuje tačnim kada smo suočeni s nepravdom, kada nas muči zabrinutost i kada se osećamo nedostojnima.

Kada smo suočeni s nepravdom

4. (a) Kako se Isus upoznao s nepravdom? (b) Kako su hrišćani reagovali na to što su žrtve nepravde?

⁴ Kralj Solomon je zapazio: „Čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini“ (Propovednik 8:9). Isus je znao za istinitost tih reči. Dok je bio na nebu on je video veliku nepravdu koju ljudi čine jedni drugima. Na Zemlji je lično podneo najveću nepravdu kada su njega, bezgrešnog čoveka, optužili za hulu i ubili kao zločinca (Matej 26:63-66; Marko 15:27). Danas nepravda još uvek uzima maha, a pravi hrišćani i dalje puno pate jer su „predmet mržnje svih nacija“ (Matej 24:9). Ipak, uprkos užasnim iskustvima u nacističkim logorima  smrti i sovjetskom Gulagu, i uprkos tome što su bili žrtve napada rulje, lažnih optužbi i kleveta, Hristov mir ih je očuvao da ostanu snažni. Oni su oponašali Isusa o kome čitamo: „Kad su ga vređali, nije vraćao uvredom. Kad je stradao, nije pretio, nego je sebe poveravao onome koji pravedno sudi“ (1. Petrova 2:23).

5. Kada čujemo za neku navodnu nepravdu u skupštini, šta treba najpre da osmotrimo?

⁵ U daleko manjoj meri, možda smatramo da se s nekim u hrišćanskoj skupštini nepravedno postupa. U takvom slučaju možda se osećamo poput Pavla koji je rekao: „Ko se spotakao, a ja da se ne raspalim?“ (2. Korinćanima 11:29). Šta možemo učiniti? Treba da se zapitamo: ’Da li je to zaista nepravda?‘ Često ne poznajemo sve činjenice. Možda bismo burnije reagovali nakon što saslušamo nekoga ko tvrdi da dobro poznaje tu situaciju. S dobrim razlogom Biblija kaže: „Lud sve veruje što mu se govori“ (Poslovice 14:15). Dakle treba da budemo oprezni.

6. Kako možemo da reagujemo ako smatramo da postoji nepravda u skupštini?

⁶ Međutim, pretpostavimo da smatramo da smo lično mi žrtva nepravde. Kako bi reagovala osoba koja ima Hristov mir u srcu? Možda vidimo da je potrebno da razgovaramo sa osobom za koju mislimo da nam je sagrešila. Stoga, umesto da prodiskutujemo stvar s bilo kim ko bi saslušao, zašto u molitvi ne prepustimo stvar Jehovi i imamo pouzdanja da će se on pobrinuti da pravdi bude udovoljeno? (Psalam 9:11; Poslovice 3:5). Ako tako postupimo, možda ćemo biti zadovoljni time što smo rešili stvar u našem srcu i što ’ćutimo‘ (Psalam 4:4, NW). U većini slučajeva biće primenjiv sledeći Pavlov savet: „Podnosite jedan drugoga i spremno opraštajte jedan drugome ako neko ima razlog za pritužbu na nekoga. Baš kao što je Jehova dragovoljno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kološanima 3:13).

7. Šta treba uvek da imamo na umu u ophođenju s našom braćom?

⁷ Međutim, šta god uradili, treba da imamo na umu da iako ne možemo da kontrolišemo ono što se desilo, možemo kontrolisati svoju reakciju. Ako reagujemo na neuravnotežen način kada smo suočeni s nepravdom, to može i od same nepravde biti daleko štetnije za naš mir (Poslovice 18:14). Možemo se čak spotaći i prestati da se družimo sa skupštinom sve dok prema našem mišljenju pravda nije zadovoljena. O onima koji vole Jehovine zakone psalmista je napisao da „u njih nema spoticanja“ (Psalam 119:165). Istina je da s vremena na vreme svako doživi neku nepravdu. Nikada nemoj dozvoliti da takva neprijatna iskustva remete tvoje služenje Jehovi. Umesto toga neka Hristov mir vlada u tvom srcu.

Kada nas muči zabrinutost

8. Koje su neke stvari zbog kojih se javlja zabrinutost, i do čega to može voditi?

⁸ Zabrinutost je veoma realna u našem životu tokom ovih ’poslednjih dana‘  (2. Timoteju 3:1). Istina, Isus je rekao: „Nemojte da se brinete za svoju dušu, šta ćete jesti, ili za svoje telo, šta ćete obući“ (Luka 12:22). Ali ne proističe sva zabrinutost iz brige oko materijalnih stvari. Lota je „strašno mučilo“ to što je Sodom izopačen (2. Petrova 2:7). Pavla je mučila „briga za sve skupštine“ (2. Korinćanima 11:28). Isus je bio u takvoj agoniji u večeri pre svoje smrti da mu je ’znoj postao kao kapi krvi koje padaju na zemlju‘ (Luka 22:44). Jasno je da nije svaka vrsta zabrinutosti pokazatelj slabe vere. Međutim, kako god da je nastala, ako je zabrinutost teška i dugotrajna ona nas može lišiti mira. Zabrinutost je neke nadvladala i kod njih stvorila osećaj da ne mogu dalje da udovoljavaju svojim odgovornostima uključujući i služenje Jehovi. Biblija kaže: „Briga u srcu obara čoveka“ (Poslovice 12:25). Zato, šta možemo učiniti kada nas muči zabrinutost?

9. Koji su neki praktični koraci koji se mogu preduzeti da bi se ublažila zabrinutost, i koji uzroci zabrinutosti ne mogu da se odstrane?

⁹ U nekim situacijama možda možemo preduzeti neke praktične mere. Ako je koren naše zabrinutosti neki zdravstveni problem, tada bi bilo mudro posvetiti mu pažnju, iako je to stvar lične odluke a (Matej 9:12). Ako nas pritiskaju mnoge odgovornosti, možda bi bilo moguće da neke od njih poverimo drugima (Izlazak 18:13-23). Međutim, šta reći o odgovornostima roditelja koje su veoma teške a koje se ne mogu poveriti drugima? Šta je s hrišćaninom koji ima bračnog druga koji mu se protivi? Šta je s porodicom koja je u teškoj ekonomskoj situaciji ili koja živi na nekom ratnom poprištu? Jasno je da ne možemo odstraniti sve izvore zabrinutosti u ovom sistemu stvari. Ipak, možemo sačuvati Hristov mir u svom srcu. Kako?

10. Koja su dva načina na koja hrišćanin može da ublaži svoju zabrinutost?

 ¹⁰ Jedan način je da se potraži uteha u Božjoj Reči. Kralj David je napisao: „Kad se u srcu mome umnože brige, utehe tvoje ublažuju dušu moju“ (Psalam 94:19). Jehovine „utehe“ se mogu naći u Bibliji. Redovno čitanje te nadahnute Knjige pomoći će nam da sačuvamo Hristov mir u svom srcu. Biblija izjavljuje: „Sudbinu svoju na Jehovu stavi, i on će te podržati, i neće nikad dati da pravednik posrne“ (Psalam 55:23). Slično tome, Pavle je napisao: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:6, 7). Gorljiva i redovna molitva pomoći će nam da sačuvamo svoj mir.

11. (a) Kako je Isus bio dobar primer kada je reč o molitvi? (b) Kako mi treba da gledamo na molitvu?

¹¹ Isus je bio izvanredan primer u tom pogledu. Jednom prilikom, on je više sati bez prekida razgovarao u molitvi sa svojim nebeskim Ocem (Matej 14:23; Luka 6:12). Molitva mu je pomogla da izdrži najgore kušnje. U noći pre svoje smrti, njegova patnja je postala veoma teška. Kakva je bila njegova reakcija? On se „još usrdnije“ molio (Luka 22:44). Da, savršeni Božji Sin je bio čovek koji se molio. Koliko onda tek njegovi nesavršeni sledbenici treba da gaje tu naviku da se mole! Isus je poučavao svoje učenike da „uvek treba da se mole i da ne odustaju“ (Luka 18:1). Molitva je realna i bitna komunikacija sa Onim ko nas bolje poznaje od nas samih (Psalam 103:14). Ako želimo da sačuvamo Hristov mir u svom srcu, mi ćemo se ’neprestano moliti‘ (1. Solunjanima 5:17).

Nadvladati svoja ograničenja

12. Iz kojih razloga možda neki misle da im je služba nedostojna?

¹² Za Jehovu je svaki njegov sluga dragocen (Agej 2:7). Ipak, mnogi to ne mogu tako lako prihvatiti. Neki su možda obeshrabreni jer zalaze u pozne godine, imaju sve veće porodične odgovornosti ili im se pogoršava zdravlje. Drugi su možda u nepovoljnom položaju jer su imali ružnu prošlost. Neke pak možda muče greške učinjene u prošlosti, pa sumnjaju da će im Jehova ikada oprostiti (Psalam 51:5). Šta se može učiniti u vezi s takvim osećanjima?

13. Koja uteha iz Pisma postoji za one koji se osećaju nedostojno?

¹³ Hristov mir će nas uveriti u Jehovinu ljubav. Možemo obnoviti taj mir u našem srcu tako što razmišljamo o činjenici da Isus nikada nije rekao da se naša vrednost meri tako što se upoređuje s tuđim radom (Matej 25:14, 15; Marko 12:41-44). On je naglasio lojalnost. Svojim učenicima je rekao: „Ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 24:13). Sam Isus je bio „prezren“ od ljudi, a ipak nije sumnjao u to da ga njegov Otac voli (Isaija 53:3; Jovan 10:17). I rekao je svojim učenicima da su i oni takođe voljeni (Jovan 14:21). Da bi to naglasio, Isus je rekao: „Ne prodaju li se dva vrapca za novčić male vrednosti? Pa ipak nijedan od njih neće pasti na zemlju, a da vaš Otac ne zna za to. A vama su i sve vlasi na glavi izbrojane. Ne bojte se dakle: vi vredite više od mnogo vrabaca“ (Matej 10:29-31). Kakvo srdačno uverenje o Jehovinoj ljubavi!

14. Koje zasiguranje imamo da Jehova ceni svakoga od nas?

¹⁴ Isus je takođe rekao: „Niko ne može doći k meni ako ga Otac, koji me je poslao, ne privuče“ (Jovan 6:44). Pošto nas je Jehova privukao da sledimo Isusa, On sigurno želi da budemo spaseni. Isus je rekao svojim učenicima: „Moj Otac koji je na nebu ne želi da pogine nijedan od  ovih malih“ (Matej 18:14). Dakle, ako služiš celim srcem, možeš se radovati svojim dobrim delima (Galatima 6:4). Ako te muče greške iz prošlosti, budi uveren da Jehova „mnogo“ oprašta onima koji se istinski kaju (Isaija 43:25; 55:7). Ako se iz bilo kog razloga osećaš obeshrabreno, seti se da je ’Jehova kod onih koji su skromna srca, i spasava one koji su smerna duha‘ (Psalam 34:19).

15. (a) Kako Satana pokušava da nas liši našeg mira? (b) Koje poverenje u Jehovu možemo imati?

¹⁵ Satana bi najviše voleo da te liši tvog mira. On je krivac za nasleđeni greh s kojim se svi mi borimo (Rimljanima 7:21-24). On bi sigurno želeo da u tebi tvoje nesavršenstvo izazove osećaj da Bogu nije prihvatljiva tvoja služba. Nikada nemoj dozvoliti Đavolu da te demorališe! Budi svestan njegovih planova, i imajući ih na umu budi odlučan da istraješ (2. Korinćanima 2:11; Efešanima 6:11-13). Zapamti, „Bog je veći od našeg srca i zna sve“ (1. Jovanova 3:20). Jehova ne gleda samo na naše nedostatke. On takođe vidi naše poticaje i namere. Uteši se i ti rečima psalmiste: „Ne odbacuje Jehova naroda svoga i ne ostavlja nasleđa svoga“ (Psalam 94:14).

Ujedinjeni u Hristovom miru

16. Zašto možemo reći da nismo sami dok nastojimo da istrajemo?

¹⁶ Pavle je napisao da treba da dozvolimo da Hristov mir vlada u našim srcima jer smo „na to i pozvani u jednom telu“. Pomazani hrišćani kojima je Pavle pisao bili su pozvani da budu deo Hristovog tela, kao što je deo tela i ostatak današnjih pomazanika. Njihovi drugovi, „druge ovce“, ujedinjeni su s njima kao „jedno stado“ pod „jednim pastirom“, Isusom Hristom (Jovan 10:16). Svi zajedno, svetsko „stado“ sačinjeno od miliona ljudi, puštaju da Hristov mir vlada u njihovim srcima. Saznanje da nismo sami pomaže nam da istrajemo. Petar je napisao: „Zauzmite stav protiv [Satane], čvrsti u veri, znajući da iste patnje snalaze celu zajednicu vaše braće po svetu“ (1. Petrova 5:9).

17. Koji podstrek imamo za to da dopustimo da Hristov mir vlada u našim srcima?

¹⁷ Onda, nastavimo svi da gajimo mir, taj važan plod Božjeg svetog duha (Galatima 5:22, 23). Oni koje Jehova nalazi da su bez mrlje, bez mane i u miru, na kraju će biti blagoslovljeni večnim životom u raju na zemlji gde će prebivati pravednost (2. Petrova 3:13, 14). Nemamo razloga da ne dozvolimo da Hristov mir vlada u našim srcima.

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Šta je Hristov mir?

• Kako može Hristov mir da vlada u našim srcima kada smo suočeni s nepravdom?

• Kako nam Hristov mir pomaže da se izborimo sa zabrinutošću?

• Kako nas Hristov mir teši kada se osećamo nedostojno?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 15. strani]

Pred svojim optužiocima Isus je sebe predao u Jehovine ruke

[Slika na 16. strani]

Poput srdačnog zagrljaja oca punog ljubavi, Jehovine utehe mogu ublažiti našu zabrinutost

[Slika na 18. strani]

Bogu puno znači naša istrajnost