Nekada smo bile vukovi — sada smo ovce!

Kada smo Sakina i ja bile male, bile smo komšinice. Ona je bila krupna i snažna, a ja sam bila mala i mršava. Često smo se prepirale, a jednog dana smo se ozbiljno potukle. Od tada pa nadalje više nismo ni razgovarale niti pozdravljale jedna drugu. Na kraju smo se i ona i ja odselile i jedna drugoj izgubile svaki trag.

Godine 1994. počela sam da proučavam Bibliju s Jehovinim svedocima i malo po malo promenila sam svoju ličnost. Četiri godine kasnije, dok sam prisustvovala našem danu posebnog sastanka u Budžumburi (Burundi), bila sam iznenađena kada sam naišla na Sakinu. Bilo mi je drago što je prisutna ali smo se prilično hladno pozdravile. Kasnije toga dana jedva sam mogla da verujem svojim očima kada sam je primetila među kandidatima za krštenje! I ona se potpuno promenila. Više nije bila ona ratoborna osoba s kojom sam se tako često svađala. Kako je bilo lepo videti je dok krštenjem u vodi javno dokazuje svoje predanje Bogu!

Kada je izašla iz vode požurila sam da je zagrlim i šapnula joj na uvo: „Sećaš li se kako smo se svađale?“ „Da“, odgovorila je, „sećam se, ali to je bilo u prošlosti. Sada sam nova osoba.“

Obe smo srećne što smo pronašle biblijsku istinu koja ujedinjuje i što smo promenile svoje ličnosti nalik vučjim u ličnosti nalik ovčjim, koje pripadaju Velikom Pastiru, Jehovi Bogu. Zaista, biblijska istina menja živote.