„Traži mir i teži za njim“

„Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima“ (RIMLJANIMA 12:18).

1, 2. Koji su neki razlozi zbog kojih ljudski mir nije trajan?

 ZAMISLI neku kuću na slabom temelju, trulih greda i ulegnutog krova. Da li bi bio spreman da se useliš u nju i učiniš je svojim domom? Verovatno ne bi. Čak ni sveži sloj farbe ne bi sakrio činjenicu da je kuća oronula. Pre ili kasnije, ona će se verovatno srušiti.

² Bilo koji mir koji potiče od ovog sveta sličan je toj kući. Izgrađen je na slabim temeljima — obećanjima i planovima ljudi, ’od kojih pomoći nema‘ (Psalam 146:3). Istorija uvek iznova beleži sukobe među nacijama, etničkim grupama i plemenima. Istina, bilo je kraćih perioda mira, ali kakvog mira? Ako su dve nacije u ratu, a zatim se proglasi mir, bilo zbog toga što je jedna nacija poražena ili zbog toga što obe više ne vide svrhu daljnjeg ratovanja, kakav je to onda mir? Mržnja, sumnja i ljubomora koje su pokrenule rat, još uvek postoje. Mir koji je samo obična fasada, ’sloj farbe‘ nanesen preko neprijateljstva, ne predstavlja trajni mir (Jezekilj 13:10).

3. Zašto je mir Božjeg naroda drugačiji od bilo kog ljudskog mira?

³ Ipak, u ovom ratom razorenom svetu postoji pravi mir. Gde? Među sledbenicima Isusa Hrista, pravim hrišćanima koji paze na Isusove reči i nastoje da oponašaju njegov način života (1. Korinćanima 11:1; 1. Petrova 2:21). Mir koji postoji među pravim hrišćanima, kojih ima iz različitih rasa, društvenih slojeva i različitih nacionalnosti, zaista je pravi mir jer je zasnovan na miru koji imaju s Bogom, na odnosu koji se temelji na njihovoj veri u otkupnu žrtvu Isusa Hrista. Njihov mir je dar od Boga, a ne nešto što su ljudi smislili (Rimljanima 15:33; Efešanima 6:23, 24). On je rezultat njihove podložnosti ’Knezu mira‘, Isusu Hristu, i rezultat obožavanja Jehove, ’Boga ljubavi i mira‘ (Isaija 9:6; 2. Korinćanima 13:11).

4. Kako hrišćanin „teži“ za mirom?

⁴ Kod nesavršenih ljudi mir ne dolazi automatski. Stoga je Petar rekao da svaki hrišćanin treba da „traži mir i teži za njim“ (1. Petrova 3:11). Kako to možemo činiti? Jedno drevno proročanstvo pruža odgovor. Obraćajući se preko Isaije, Jehova je rekao: „Sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda, i obilan mir imaće sinovi tvoji“ (Isaija 54:13, DK; Filipljanima 4:9). Da, pravi mir imaju oni koji paze na Jehovine pouke. Štaviše, mir, zajedno sa ’ljubavlju, radošću... dugotrpljivošću, ljubaznošću, dobrotom, verom, blagošću, samokontrolom‘, predstavlja plod Božjeg svetog duha (Galatima 5:22, 23). Ne može da ga iskusi neko ko nema ljubav, radost, strpljenje, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost ili samokontrolu.

„U miru sa svim ljudima“

5, 6. (a) Koja je razlika između mirnoće i miroljubivosti? (b) Prema kome sve hrišćani nastoje da imaju miroljubiv stav?

⁵ Mir se opisuje kao „stanje bez uzbuđenja, duševna ravnoteža, spokojstvo“. Ova definicija bi se primenila na mnoge situacije gde nema svađe. Čak su i mrtvi u miru! Međutim, da bi se iskusio pravi mir, potrebno je daleko više od mirnoće. U svojoj Propovedi na gori, Isus je rekao: „Srećni su miroljubivi, jer će se zvati ’Božji sinovi‘“ (Matej 5:9). Isus je govorio pojedincima koji će kasnije imati priliku da postanu Božji duhovni sinovi i prime besmrtni život na nebu (Jovan 1:12; Rimljanima 8:14-17). Na kraju će i svi verni ljudi koji nemaju nebesku nadu iskusiti „slavnu slobodu Božje dece“ (Rimljanima 8:21). Samo miroljubivi mogu imati takvu nadu. Grčka reč za „miroljubiv“ doslovno znači „mirotvorac“. Često postoji razlika između nekog ko je miran — u miru — i ko je miroljubiv. Biti miroljubiv u duhu Pisma, uključuje aktivno zalaganje za mir, što ponekad znači uspostaviti mir tamo gde ga prethodno nije bilo.

⁶ Imajući to na umu, osmotri savet apostola Pavla dat Rimljanima: „Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima“ (Rimljanima 12:18). Pavle nije govorio Rimljanima da naprosto imaju mirnu narav, iako bi i to koristilo. On ih je ohrabrio da uspostave mir. S kime? Sa „svim ljudima“ — članovima porodice, suhrišćanima, čak i sa onima koji nisu delili njihova verovanja. On je ohrabrio Rimljane da uspostavljaju mir sa svima drugima ’koliko do njih stoji‘. Ne, on nije želeo da oni zarad mira kompromituju svoja verovanja. Umesto da su nepotrebno neprijateljski raspoloženi prema drugima, trebalo je da im se približe s miroljubivim namerama. Tako je trebalo da hrišćani postupaju s ljudima bilo da su oni unutar skupštine ili van nje (Galatima 6:10). U skladu s tim, Pavle je napisao: „Stalno [se] trudite da činite dobro jedni drugima i svima ostalima“ (1. Solunjanima 5:15).

7, 8. Kako i zašto su hrišćani miroljubivi prema onima koji ne dele njihova verovanja?

⁷ Kako možemo biti miroljubivi prema onima koji ne dele naša verovanja i koji se čak protive? Jedan od načina je taj da ne pokazujemo superioran stav. Na primer, teško da bismo bili miroljubivi kada bismo o izvesnim pojedincima govorili koristeći ponižavajuće izraze. Jehova je otkrio svoje osude protiv organizacija i klasa, ali nemamo prava da o bilo kojoj osobi govorimo na način kao da je već osuđena. Zaista, mi ne osuđujemo druge, čak ni naše neprijatelje. Nakon što je rekao Titu da posavetuje hrišćane u Kritu u vezi s njihovim ophođenjem prema ljudskim vlastima, Pavle je rekao da ih podseti „da ne govore loše ni o kome, da ne budu ratoborni, da budu razumni, pokazujući svaku blagost prema svim ljudima“ (Titu 3:1, 2).

⁸ Da bismo onima koji nisu naše vere preporučili dobru vest, korisno je da imamo miroljubiv stav. Naravno, mi ne gajimo prijateljstva koja „kvare korisne navike“ (1. Korinćanima 15:33). Ipak, možemo biti učtivi i treba da postupamo prema  svim ljudima dostojanstveno i ljubazno. Petar je napisao: „Zadržite dobro ponašanje među nacijama, da bi, u onome za šta govore protiv vas kao da ste zločinci, zbog vaših vrsnih dela kojih su očevici slavili Boga u dan njegovog pregledanja“ (1. Petrova 2:12).

Miroljubivi u službi

9, 10. Kakav primer je postavio apostol Pavle u ophođenju s nevernicima na miroljubiv način?

⁹ Hrišćani iz prvog veka bili su poznati po svojoj smelosti. Oni nisu razvodnjavali svoju poruku, a kada su se suočili s protivljenjem bili su odlučni da slušaju Boga kao vladara pre nego ljude (Dela apostolska 4:29; 5:29). Pa ipak, oni nisu pobrkali smelost s grubošću. Osmotri Pavlov pristup kada je branio svoju veru pred kraljem Irodom Agripom II. Irod Agripa je imao jednu rodoskrvnu vezu sa svojom sestrom Vernikijom. Međutim Pavle nije počeo da drži predavanje Agripi o moralu. Umesto toga on je istakao tačke u kojima su se slagali, priznao je da je Agripa vrsni poznavalac jevrejskih običaja  i da je osoba koja veruje u proroke (Dela apostolska 26:2, 3, 27).

¹⁰ Da li je Pavle neiskreno laskao čoveku koji bi mu mogao pružiti slobodu? Ne. Pavle je postupao po svom vlastitom savetu i govorio je istinu. Sve što je rekao Irodu Agripi bilo je istinito (Efešanima 4:15). Ali Pavle je bio mirotvorac i znao je kako da ’ljudima svih vrsta postane sve‘ (1. Korinćanima 9:22). Njegov cilj je bio da odbrani svoje pravo da propoveda o Isusu. Kao dobar učitelj, on je počeo tako što je spomenuo nešto oko čega bi se on i Agripa mogli složiti. Na taj način je Pavle pomogao tom nemoralnom kralju da hrišćanstvo vidi u povoljnijem svetlu (Dela apostolska 26:28-31).

11. Kako mi možemo biti mirotvorci u službi?

¹¹ Kako mi možemo biti mirotvorci u službi? Poput Pavla i mi treba da izbegavamo rasprave. Sasvim sigurno ponekad treba da ’neustrašivo govorimo Božju reč‘, da sa smelošću štitimo našu veru (Filipljanima 1:14). Ali u većini slučajeva naš glavni cilj je da propovedamo dobru vest (Matej 24:14). Ako osoba shvati istinu o Božjim namerama ona tada počinje da odbacuje lažne religiozne ideje i čisti sebe od nečistih običaja. Stoga, koliko je god moguće dobro je isticati stvari koje će se dopasti onima koji nas slušaju, počev od stvari koje su nam zajedničke. Ništa nećemo postići time što stvaramo otpor kod osobe koja bi možda slušala našu poruku ukoliko bismo joj taktično pristupili (2. Korinćanima 6:3).

Mirotvorci u porodici

12. Na koje načine možemo biti mirotvorci u porodici?

¹² Pavle je rekao da će oni koji stupe u brak ’imati nevolju u telu‘ (1. Korinćanima 7:28). Nastupiće razne poteškoće. Između ostalog, neki parovi se s vremena na vreme neće slagati. Kako postupiti u takvim situacijama? Na miroljubiv način. Mirotvorac će nastojati da prekine svađu pre nego što se ona razbukti. Kako? Prvo tako što će paziti na svoj jezik. Kada se koristi da bi se izjavile sarkastične i uvredljive opaske, ovaj mali ud zaista može da bude ’neobuzdana štetna stvar... puna smrtonosnog otrova‘ (Jakov 3:8). Mirotvorac koristi svoj jezik da izgrađuje, a ne da ruši (Poslovice 12:18).

13, 14. Kako možemo sačuvati mir kada pogrešimo u govoru ili kada smo emocionalno preosetljivi?

¹³ Pošto smo nesavršeni, svi mi ponekad kažemo nešto zbog čega nam je posle žao. Kada se to dogodi, budi brz da ispraviš grešku — da uspostaviš mir (Poslovice 19:11; Kološanima 3:13). Ne dozvoli da se zaglibiš u ’rasprave o rečima‘ i u „žučne prepirke o sitnicama“ (1. Timoteju 6:4, 5). Umesto toga, sagledaj stvari ispod površine i pokušaj da razumeš osećanja svog bračnog druga. Ako su ti upućene oštre reči nemoj uzvraćati istom merom. Seti se da „blag odgovor utišava jarost“ (Poslovice 15:1).

¹⁴ S vremena na vreme možda će biti potrebno da osmotriš savet iz Poslovica 17:14: „Ukloni se pre no raspra se raspali.“ Povuci se iz takve napete situacije. Kasnije, kada se osećanja stišaju verovatno ćeš moći na prijateljski način da rešiš probleme. U nekim slučajevima bi možda koristilo da zamoliš za pomoć nekog zrelog hrišćanskog nadglednika. Takvi iskusni i saosećajni ljudi mogu biti osvežavajuća pomoć kada je mir u braku ugrožen (Isaija 32:1, 2).

Mirotvorci u skupštini

15. Prema Jakovu, koji se loš duh razvio među nekim hrišćanima, i zašto je taj duh ’zemaljski‘, ’životinjski‘ i ’demonski‘?

¹⁵ Nažalost, kod nekih hrišćana u prvom veku bio je očigledan ljubomoran i svadljiv duh — što je sušta suprotnost miru. Jakov je rekao: „To nije mudrost koja dolazi odozgo, nego zemaljska, životinjska, demonska. Jer gde su ljubomora i svadljivost, tamo je nered i svaka zla stvar“ (Jakov 3:14-16). Neki veruju da je grčka reč prevedena sa „svadljivost“ povezana sa  sebičnim ambicijama, manevrisanjem da bi se došlo do nekog položaja. Jakov je nije slučajno označio kao ’zemaljsku, životinjsku, demonsku‘. Tokom istorije, svetske vođe su postupale svadljivo, poput divljih zveri koje se bore jedna protiv druge. Svadljivost je zaista „zemaljska“ i „životinjska“. Ona je takođe i „demonska“. Ova podmukla osobina je najpre bila očigledna kod jednog anđela koji je bio željan moći, anđela koji je sebe postavio nasuprot Jehovi Bogu i postao Satana, vladar demona.

16. Kako su neki hrišćani iz prvog veka pokazali duh poput Sataninog?

¹⁶ Jakov je podsticao hrišćane da se odupiru razvijanju svadljivog duha jer on ne ide u prilog miru. On je napisao: „Otkuda ratovi i otkuda borbe među vama? Zar ne dolaze odavde, od vaših žudnji za čulnim zadovoljstvom koje se sukobljavaju u vašim udovima?“ (Jakov 4:1). Ovde bi ’žudnje za čulnim zadovoljstvima‘ mogle da se odnose na pohlepnu žudnju za materijalnim stvarima ili za istaknutošću, vladanjem ili uticajem. Poput Satane, neki u skupštinama su očigledno želeli da budu istaknuti a ne „manji“, kao što je Isus rekao da treba da budu njegovi pravi sledbenici (Luka 9:48). Takav duh može lišiti skupštinu mira.

17. Kako današnji hrišćani mogu biti mirotvorci u skupštini?

¹⁷ Danas i mi moramo takođe da se odupiremo sklonosti ka materijalizmu, ljubomori ili ka ispraznoj ambicioznosti. Ako smo pravi mirotvorci, tada se nećemo osećati ugroženo ako su neki u skupštini veštiji od nas u izvesnim aktivnostima, niti ćemo ih omalovažavati u očima drugih time što dovodimo u pitanje njihove poticaje. Ako posedujemo neku pažnje vrednu sposobnost tada je nećemo koristiti da bismo izgledali bolji od drugih, nagoveštavajući time da skupština uspeva isključivo zahvaljujući našoj veštini i umeću. Takav duh bi stvorio podele; ne bi unapređivao mir. Mirotvorci se ne razmeću svojim talentima, već ih skromno koriste da bi služili svojoj braći i da bi odavali čast Jehovi. Na kraju krajeva, oni shvataju da je ljubav — a ne sposobnost — ono što pokazuje da je neko pravi hrišćanin (Jovan 13:35; 1. Korinćanima 13:1-3).

’Mir nad tobom da vlada‘

18. Kako starešine unapređuju mir među sobom?

¹⁸ Skupštinske starešine preduzimaju vođstvo u tome da svi mi budemo mirotvorci. Jehova je prorekao u vezi sa svojim narodom: „Mesto bakra zlato ću doneti, mesto gvožđa srebro ću doneti, mesto drva bakra, i mesto kamena gvožđa, i daću da mir nad tobom vlada i pravda da kraljuje“ (Isaija 60:17). U skladu sa ovim proročanskim rečima, oni koji služe kao hrišćanski pastiri naporno rade da bi unapređivali mir među sobom i među stadom. Starešine mogu čuvati mir među sobom tako što pokazuju miroljubivu i razumnu „mudrost odozgo“ (Jakov 3:17). Pošto imaju različito obrazovanje i različito životno iskustvo, starešine u skupštini neće imati uvek ista gledišta. Da li to znači da im nedostaje mir? Ne, ako se u takvoj situaciji postupa ispravno. Mirotvorci skromno izražavaju svoje mišljenje, a zatim s poštovanjem slušaju ostale. Umesto da insistira da bude po njegovom, mirotvorac će uz molitvu razmotriti gledište svoga brata. Ako se ne krši nijedno biblijsko načelo tada obično ima mesta za različita gledišta. Kada se drugi ne  slažu s njim, mirotvorac će popustiti i podržavaće odluku većine. Na taj način će pokazati da je razuman (1. Timoteju 3:2, 3). Iskusni nadglednici znaju da je očuvanje mira važnije od toga da se nešto uradi baš po njihovom.

19. Kako starešine postupaju kao mirotvorci unutar skupštine?

¹⁹ Starešine unapređuju mir među članovima stada tako što im pružaju podršku i što nisu preterano kritički nastrojeni prema njihovom trudu. Doduše, ponekad će možda biti potrebno da neki budu ispravljeni (Galatima 6:1). Međutim, rad hrišćanskog nadglednika nije prvenstveno u tome da disciplinuje. On često pohvaljuje. Starešine pune ljubavi teže za tim da vide dobro u drugima. Nadglednici cene težak rad koji obavljaju suhrišćani i s puno poverenja smatraju da oni daju sve od sebe (2. Korinćanima 2:3, 4).

20. Kako skupština izvlači koristi kada su svi mirotvorci?

²⁰ Dakle u porodici, u skupštini i u ophođenju sa onima koji ne dele naša verovanja, mi nastojimo da budemo miroljubivi, da gradimo mir. Ako marljivo gradimo mir, tada ćemo doprinositi sreći skupštine. Istovremeno, bićemo zaštićeni i ojačani na mnoge načine, kao što ćemo to videti u narednom članku.

Da li se sećaš?

• Šta znači biti miroljubiv?

• Šta je potrebno da bismo bili miroljubivi prema onima koji nisu Svedoci?

• Koji su neki načini da se gradi mir u porodici?

• Kako starešine mogu unapređivati mir u skupštini?

[Pitanja za razmatranje]

 [Slika na 9. strani]

Mirotvorci ne pokazuju superioran stav

[Slike na 10. strani]

Hrišćani su mirotvorci u službi, kod kuće i u skupštini