Hoće li Jehovin blagoslov biti tvoj deo?
Hoće li Jehovin blagoslov biti tvoj deo?
„Evo svih blagoslova koji će doći na te i koji će biti tvoj deo, ako slušaš [„i dalje slušaš“ NW] glas Jehove, Boga svoga“ (PONOVLJENI ZAKONI 28:2).
1. Od čega je zavisilo da li će Izraelci primiti blagoslove ili prokletstva?
PRI kraju 40-godišnjeg putovanja po pustinji, Izraelci su se ulogorili u ravnicama Moava. Obećana zemlja se prostirala pred njima. Mojsije je sada napisao knjigu Ponovljenih zakona, koja uključuje niz blagoslova i prokletstava. Ako bi izraelski narod ’slušao glas Jehove‘ tako što bi bio poslušan, ’njegov deo‘ bi bio blagoslov. Jehova ga je voleo kao svoju ’posebnu svojinu‘ i želeo je da pokaže svoju silu u njegovu korist. Ali ako ga ne bi slušao, ’njegov deo‘ bi sigurno bila prokletstva (Ponovljeni zakoni 8:10-14; 26:18 NW; 28:2, 15).
2. Koje je značenje hebrejskih glagola prevedenih sa ’i dalje slušati‘ i „biti tvoj deo“ u Ponovljenim zakonima 28:2?
2 Hebrejski glagol preveden sa ’i dalje slušati‘ u Ponovljenim zakonima 28:2 (NW), označava trajnu radnju. Jehovin narod ne treba da sluša Jehovu samo povremeno; njegovo slušanje treba da bude način života. Samo će tada božanski blagoslovi biti njegov deo. Hebrejski glagol preveden frazom „biti tvoj deo“, označava lovački termin koji najčešće znači „uhvatiti“ ili „dohvatiti“.
3. Kako možemo biti poput Isusa Navina, i zašto je to veoma važno?
3 Izraelski vođa Isus Navin izabrao je da posluša Jehovu i stoga je iskusio blagoslove. On je rekao: „Izberite sebi danas kome ćete služiti... ja i dom moj služićemo Jehovi.“ Na to je narod odgovorio: „Ne dao Bog da ostavimo Jehovu da služimo drugim bogovima“ (Isus Navin 24:15, 16). Zahvaljujući Isusovom dobrom stavu, on je bio među onih nekoliko iz te generacije koji su imali prednost da uđu u Obećanu zemlju. Mi danas stojimo na pragu daleko superiornije Obećane zemlje — rajske zemlje u kojoj blagoslovi daleko veći od onih iz Isusovih dana očekuju sve one koje Bog odobrava. Hoće li takvi blagoslovi biti i tvoj deo? Hoće ako i dalje slušaš Jehovu. Da bi ojačao svoju rešenost da tako postupaš, osmotri istoriju drevne izraelske nacije kao i poučne primere pojedinaca (Rimljanima 15:4).
Blagoslov ili prokletstvo?
4. Odgovarajući na Solomonovu molitvu, šta mu je Bog obezbedio, i kako mi treba da gledamo na takve blagoslove?
4 Tokom većeg perioda vladavine kralja Solomona, Izraelci su primali izvanredne blagoslove od Jehove. Oni su uživali u izobilju sigurnosti i dobrih stvari (1. Kraljevima 4:25). Solomonovo bogatstvo je postalo legendarno, premda on to nije tražio od Boga. Umesto toga, dok je još uvek bio mlad i neiskusan, on se molio za poslušno srce — što je bila molba koju je Jehova uslišio tako što ga je blagoslovio mudrošću i razumevanjem. To je omogućilo Solomonu da ispravno sudi narodu, da razabere između dobra i zla. Iako mu je Bog takođe dao bogatstvo i slavu, Solomon je kao mladić cenio neizmernu vrednost duhovnog bogatstva (1. Kraljevima 3:9-13). Bilo da imamo malo ili puno u materijalnom smislu, koliko možemo biti zahvalni ako imamo Jehovin blagoslov i ako smo duhovno bogati!
5. Šta se dogodilo kada je narod Izraela i Jude propustio da sluša Jehovu?
5 Izraelci su propustili da pokažu cenjenje prema Jehovinim blagoslovima. Pošto ga nisu neprestano slušali, došla su na njih prorečena prokletstva. To je dovelo do toga da su ih osvojili njihovi neprijatelji, a za stanovništvo Izraela i Jude to je značilo izgnanstvo (Ponovljeni zakoni 28:36; 2. Kraljevima 17:22, 23; 2. Letopisa 36:17-20). Da li je Božji narod naučio iz takve patnje da božanski blagoslov biva deo samo onih koji i dalje slušaju Jehovu? Jevrejski ostatak koji se vratio u domovinu 537. pre n. e. imao je tu priliku da pokaže hoće li steći „srce mudro“ i sada je video potrebu da i dalje sluša Boga (Psalam 90:12).
6. (a) Zašto je Jehova poslao Ageja i Zahariju da prorokuju njegovom narodu? (b) Koje načelo je bilo ilustrovano Božjom porukom datom Ageju?
6 Jevreji koji su se vratili u domovinu postavili su jedan oltar i počeli su da rade na hramu u Jerusalimu. Ali kada je nastalo snažno protivljenje, njihova revnost je počela da malaksava i gradnja se zaustavila (Jezdra 3:1-3, 10; 4:1-4, 23, 24). Oni su takođe počeli da daju prednost ličnoj udobnosti. Stoga je Bog poslao proroke Ageja i Zahariju da iznova raspire revnost njegovog naroda za pravo obožavanje. Jehova je preko Ageja rekao: „Je li to za vas vreme da sedite u domovima svojim, daskama obloženim, kad je ovaj dom [obožavanja] uništen?... Pazite dobro na puteve svoje! Mnogo sejete a malo žanjete, jedete, a niste siti... radenička nagrada u prodrtu vreću pada“ (Agej 1:4-6). Žrtvovanje duhovnih interesa radi težnje ka materijalnim stvarima ne dovodi do Jehovinog blagoslova (Luka 12:15-21).
7. Zašto je Jehova rekao Jevrejima: „Pazite dobro na puteve svoje“?
7 Budući da su bili potpuno zaokupljeni svakodnevnim brigama, Jevreji su zaboravili da će božanski blagoslovi u obliku kiše i plodnih sezona biti njihov deo samo ako istraju na putu poslušnosti Bogu, čak i uprkos protivljenju (Agej 1:9-11). Koliko je zato bila prikladna opomena: „Pazite dobro na puteve svoje!“ (Agej 1:7). U stvari, Jehova im je govorio: ’Razmislite! Zapazite vezu između svog jalovog posla u polju i mog opustošenog doma za obožavanje.‘ Nadahnute reči Jehovinih proroka konačno su doprle do srca njihovih slušalaca, jer su ljudi nastavili s poslom u hramu i završili ga 515. pre n. e.
8. Kako je Jehova opomenuo Jevreje u Malahijinim danima, i zašto?
8 Kasnije u danima proroka Malahije, Jevreji su ponovo počeli duhovno da se kolebaju, čak prinoseći Bogu neprihvatljive žrtve (Malahija 1:6-8). Stoga ih je Jehova opomenuo da donesu desetke svog roda u njegov dom i da ga iskušaju hoće li on otvoriti ustave nebeske i zaista izliti na njih blagoslov sve dok ne bude dosta (Malahija 3:10, 11a). Koliko je ludo što su Jevreji hteli napornim radom da steknu stvari koje bi im Bog dao u izobilju samo kada bi slušali njegov glas! (2. Letopisa 31:10).
9. Čiji život ćemo osmotriti u svetlu biblijskog izveštaja?
9 Osim što iznosi nacionalnu istoriju Izraela, Biblija beleži i živote mnogih pojedinaca koji su primili božanske blagoslove ili prokletstva, u zavisnosti od toga da li su slušali Jehovu ili nisu. Pogledajmo šta možemo naučiti od tri takve ličnosti — Voza, Navala i Ane. Imajući to u vidu, možda želiš da pročitaš knjigu Rute, kao i 1. Samuilovu 1:1–2:21 i 1. Samuilovu 25:2-42.
Voz je slušao Boga
10. Šta je zajedničko za Voza i Navala?
10 Iako Voz i Naval nisu bili savremenici, oni su imali nešto zajedničko. Na primer, obojica su živela u Judi. Bili su bogati zemljoposednici i obojici su se pružile posebne prednosti da budu dobri prema nekome kome je to bilo potrebno. Ali to je sve u čemu su bili slični.
11. Kako je Voz pokazao da u svemu sluša Jehovu?
11 Voz je živeo tokom razdoblja sudija u Izraelu. On se s drugima ophodio s poštovanjem i njegovi žeteoci su ga veoma poštovali (Ruta 2:4). U poslušnosti Zakonu, Voz je proveravao da li su u njegovoj njivi ostavljeni pabirci za nevoljne i siromašne (Levitska 19:9, 10). Šta je Voz učinio kada je saznao o Ruti i Nojemini, i kada je video Rutinu marljivost u zbrinjavanju svoje ostarele svekrve? On je posvetio Ruti posebnu pažnju i zapovedio je svojim ljudima da joj dozvole da pabirči na njegovoj njivi. Svojim rečima i delima punim ljubavi, Voz je pokazivao da je duhovan čovek koji sluša Jehovu. On je stoga primio Božju naklonost i blagoslov (Levitska 19:18; Ruta 2:5-16).
12, 13. (a) Kako je Voz pokazao duboko poštovanje prema Jehovinom zakonu o otkupu? (b) U kojim božanskim blagoslovima je Voz imao udela?
12 Najjači dokaz za to da je Voz i dalje slušao Jehovu jeste njegovo nesebično postupanje u skladu s Božjim zakonom o otkupu. Voz je učinio sve što je mogao da bi bio siguran da će nasleđe njegovog rođaka — Nojemininog pokojnog muža Elimeleha — ostati u Elimelehovoj porodici. Preko „deverskog braka“, trebalo je da se udovica uda za najbližeg rođaka svog preminulog muža kako bi sin koji im se rodi mogao da bude naslednik (Ponovljeni zakoni 25:5-10, NW; Levitska 25:47-49). Ruta je sebe ponudila za brak umesto Nojemine, koja zbog starosti više nije mogla da rađa. Nakon što je jedan Elimelehov bliži rođak odbio da pomogne Nojemini, Voz je uzeo Rutu za ženu. Na njihovog sina Ovida gledalo se kao na Nojemininog potomka i Elimelehovog zakonskog naslednika (Ruta 2:19, 20; 4:1, 6, 9, 13-16).
13 Zbog njegove nesebične poslušnosti Božjem zakonu, Voz je kao svoj deo dobio bogate blagoslove. Preko njihovog sina Ovida, on i Ruta su bili blagoslovljeni prednošću da postanu preci Isusa Hrista (Ruta 2:12; 4:13, 21, 22; Matej 1:1, 5, 6). Iz Vozovih nesebičnih postupaka mi učimo da oni koji pokazuju ljubav prema drugima i postupaju u skladu s Božjim zahtevima mogu imati udeo u blagoslovima.
Naval nije slušao
14. Kakav je čovek bio Naval?
14 Za razliku od Voza, Naval nije slušao Jehovu. On je kršio Božji zakon: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Levitska 19:18). Naval nije bio duhovan čovek; on je bio „tvrd i rđav u delima svojim“. Čak su ga i njegovi ljudi smatrali za ’nevaljalog‘ čoveka. Odgovarajuće tome, njegovo ime Naval znači „bezuman“, to jest „glup“ (1. Samuilova 25:3, 17, 25 NW). Stoga kako bi Naval reagovao kada bi imao priliku da pokaže ljubaznost prema nekome u potrebi — na primer prema Davidu, Jehovinom pomazaniku? (1. Samuilova 16:13).
15. Kako je Naval postupao s Davidom, i kako se Avigeja razlikovala od svog muža u tom pogledu?
15 Kada je bio ulogoren u blizini Navalovih stada, David i njegovi ljudi su bez pitanja i bez novčane naknade pružali zaštitu od pljačkaša. „Oni su bili za nas kao zidovi i noću i danju“, rekao je jedan od Navalovih pastira. Međutim, kada su Davidovi glasnici tražili malo hrane Naval ih je ’oterao‘ praznih ruku (1. Samuilova 25:2-16). Navalova žena Avigeja brzo je pripremila nešto hrane za Davida. Uzavreo od besa, David je nameravao da ubije i Navala i njegove ljude. Avigejina inicijativa je na taj način spasla živote mnogih i sprečila Davida od krivice za krv. Međutim, Navalova pohlepa i surovost otišli su predaleko. Oko deset dana kasnije, „udari Jehova Navala, i on umre“ (1. Samuilova 25:18-38).
16. Kako možemo oponašati Voza, a odbaciti Navalov način postupanja?
16 Kakva razlika između Voza i Navala! Pošto treba da izbegavamo Navalovu grubost i sebičnost, oponašajmo Vozovu ljubaznost i nesebičnost (Jevrejima 13:16). To možemo učiniti tako što primenjujemo savet apostola Pavla: „Dok za to imamo pogodno vreme, činimo dobro svima, a naročito onima koji su nam srodni po veri“ (Galatima 6:10). Danas, Isusove „druge ovce“, hrišćani sa zemaljskom nadom, imaju tu prednost da čine dobro Jehovinim pomazanicima, ostatku od 144 000 koji će dobiti besmrtnost na nebu (Jovan 10:16; 1. Korinćanima 15:50-53; Otkrivenje 14:1, 4). Isus gleda na takve postupke pune ljubavi kao da su lično njemu učinjeni, i obavljanje ovakvih dobrih stvari dovodi do Jehovinih bogatih blagoslova (Matej 25:34-40; 1. Jovanova 3:18).
Anine kušnje i blagoslovi
17. S kakvim se kušnjama suočavala Ana, i kakav je stav pokazivala?
17 U Jehovinim blagoslovima je imala udela i pobožna Ana. Ona je živela u planinskom predelu Efrajima sa svojim mužem Elkanom, koji je bio Levit. Pošto je to zakon dozvoljavao i omogućavao, on je imao i jednu drugu ženu — Feninu. Ana je bila nerotkinja, što je bilo sramota za jednu Izraelku, dok je Fenina imala više dece (1. Samuilova 1:1-3; 1. Letopisa 6:16, 33, 34). Međutim, umesto da je teši, Fenina je prema njoj postupala bez ljubavi što je uznemiravalo Anu, te je zbog toga plakala i gubila apetit. Što je još gore, to se ponavljalo „svake godine“, svaki put kada bi porodica odlazila u Jehovin dom u Silomu (1. Samuilova 1:4-8). Koliko je Fenina bila bezdušna, i kakva je to kušnja bila za Anu! Ipak, Ana nikada nije okrivila Jehovu; niti je ostajala kod kuće kada joj je muž odlazio u Silom. Stoga će na kraju njen deo sigurno biti bogati blagoslov.
18. Kakav je primer postavila Ana?
18 Ana je postavila dobar primer za Jehovin narod danas, pogotovo za one koji su možda povređeni usled tuđih neljubaznih opaski. U takvim situacijama, izolovanost nije rešenje (Poslovice 18:1 NW). Ana nije dozvoljavala da kušnje umanje njenu želju da bude tamo gde se naučava Božja Reč i gde se Božji narod sakuplja radi obožavanja. Ona je stoga ostala duhovno jaka. Dubina njene duhovnosti otkrivena je u njenoj divnoj molitvi zapisanoj u 1. Samuilovoj 2:1-10. a
19. Kako možemo pokazati svoje cenjenje prema duhovnim stvarima?
19 Kao Jehovine današnje sluge mi ne obožavamo u tabernaklu. Ipak mi možemo pokazati svoje cenjenje prema duhovnim stvarim, baš kao što je to Ana činila. Na primer, možemo pokazati duboko cenjenje prema duhovnom bogatstvu tako što redovno prisustvujemo hrišćanskim sastancima, većim skupovima i kongresima. Koristimo ove prilike da bismo hrabrili jedni druge u pravom obožavanju Jehove, koji nam je obezbedio „prednost da mu neustrašivo vršimo svetu službu u lojalnosti i pravednosti“ (Luka 1:74, 75; Jevrejima 10:24, 25).
20, 21. Kako je Ana bila nagrađena zbog svoje odanosti Bogu?
20 Jehova je zapazio koliko mu je Ana odana i bogato ju je nagradio. Tokom jednog od godišnjih odlazaka u Silom, uplakana Ana se iskreno molila Bogu i zavetovala se: „Ako se udostojiš pogledati na tugu sluškinje svoje, i opomeneš me se, i ne zaboraviš sluškinju svoju, i ako daš sluškinji svojoj muško dete, posvetiću ga Jehovi za sve dane života njegova“ (1. Samuilova 1:9-11). Bog je uslišio Aninu molbu i blagoslovio je sinom kome je dala ime Samuilo. Kada ga je odbila od sise, ponela ga je sa sobom u Silom tako da je mogao da služi u šatoru od sastanka (1. Samuilova 1:20, 24-28).
21 Ana je pokazivala ljubav prema Bogu i ispunila je svoj zavet u vezi sa Samuilom. Pomisli samo na bogate blagoslove kojima su se radovali ona i Elkana jer je njihov dragi sin služio u Jehovinom šatoru od sastanka! Mnogi hrišćanski roditelji doživljavaju sličnu radost i blagoslove jer im sinovi i ćerke služe kao punovremene sluge, možda kao pioniri, članovi betelske porodice ili na neki drugi način koji donosi čast Jehovi.
I dalje slušaj Jehovu!
22, 23. (a) U šta možemo biti sigurni ako i dalje slušamo Jehovin glas? (b) Šta će se osmotriti u sledećem članku?
22 U šta možemo biti sigurni ako i dalje slušamo Jehovu? Bićemo duhovno bogati ako celom dušom pokazujemo ljubav prema Bogu i ako dokazujemo da smo mu predani. Čak i kada težnja za takvim načinom života znači da moramo izdržati velike kušnje, Jehovin blagoslov će nesumnjivo biti naš deo — često u većoj meri nego što to možemo zamisliti (Psalam 37:4; Jevrejima 6:10).
23 U budućnosti će se mnogi blagoslovi izliti na Božji narod. Pošto je poslušno Jehovi, „veliko mnoštvo“ biće sačuvano u ’velikoj nevolji‘ i iskusiće radosti života u Božjem novom svetu (Otkrivenje 7:9-14; 2. Petrova 3:13). Tamo će Jehova u potpunosti zadovoljiti ispravne želje celog svog naroda (Psalam 145:16). Međutim, kao što će to pokazati i sledeći članak, čak i sada oni koji i dalje slušaju Jehovin glas blagoslovljeni su ’dobrim darovima i savršenim poklonima odozgo‘ (Jakov 1:17).
[Fusnota]
a Anini izrazi imaju neku sličnost s rečima device Marije koje je izgovorila odmah nakon što je saznala da će postati majka Mesije (Luka 1:46-55).
Da li se sećaš?
• Čemu nas može poučiti istorija Izraela kada je reč o božanskim blagoslovima?
• U čemu su se razlikovali Voz i Naval?
• Kako možemo oponašati Anu?
• Zašto treba i dalje da slušamo Jehovin glas?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Kralj Solomon se molio za poslušno srce i Jehova ga je blagoslovio mudrošću
[Slika na 12. strani]
Voz je prema drugima postupao s poštovanjem i s ljubaznošću
[Slika na 15. strani]
Ana je bila bogato blagoslovljena zato što se oslanjala na Jehovu