Može li išta stvarno ujediniti ljude?

BEZ OBZIRA na to u šta veruješ, verovatno ćeš se složiti s time da skoro u svakoj religiji postoje oni koji vole istinu. Među hindusima, katolicima, jevrejima i ostalima sigurno se mogu naći ljudi koji duboko cene istinu i koji su spremni da je potraže. Ipak, izgleda da religija razjedinjuje čovečanstvo. Neki čak koriste religiju u zle svrhe. Hoće li ikada biti moguće da iskreni ljudi iz svih religija, koji vole ono što je dobro i istinito, budu ujedinjeni? Da li je moguće da se sakupe kako bi obavili jedan zajednički zadatak?

Kako je uznemirujuće videti da je religija u sve većoj meri uzrok podele! Osmotri neke od sledećih sukoba. Hindusi se bore protiv budista na Šri Lanki. Protestanti, katolici i jevreji prolivaju krv u raznim sukobima. „Hrišćani“ se bore protiv muslimana u Indoneziji, na Kosovu i u Čečeniji. A u martu 2000, dvodnevni religiozni sukob ostavio je za sobom 300 mrtvih Nigerijaca. Zaista, religiozna mržnja pothranjuje svirepost ovih sukoba.

Iskrene ljude često užasava zlo koje se čini u ime religije. Na primer, mnogi ljudi koji odlaze u crkvu šokirani su jer neke crkve zvanično tolerišu sveštenike koji zlostavljaju decu. Drugi vernici su veoma zabrinuti zbog podela unutar tako puno takozvanih hrišćanskih sekti, podela koje nastaju zbog pitanja kao što su homoseksualnost i abortus. Jasno je da religija nije ujedinila čovečanstvo. Međutim, u mnogim verama postoje iskreni ljubitelji istine, kao što to pokazuju naredna iskustva.

Oni su vapili za istinom

Fidelija je bila iskreni i predani vernik u katoličkoj Crkvi San Fransiska, u La Pazu (Bolivija). Ona je padala na kolena pred Marijinim likom i stavljala je pred raspeće najbolje sveće koje je mogla da kupi. Svake sedmice je poklanjala velike količine hrane svešteniku da je on podeli siromašnima. Međutim, pet Fidelijinih beba umrlo je pre krštenja. Kada joj je sveštenik rekao da sve one pate u tami predvorja pakla, Fidelija se pitala: ’Ako je Bog dobar, kako je to onda moguće?‘

Tara, lekarka, vaspitana je kao hindus u Katmanduu (Nepal). Sledeći vekovima stare običaje svojih predaka, ona je svoje bogove obožavala u hinduističkim hramovima i držala je idole u svojoj kući. Ali Taru su mučila pitanja poput ovih: zašto ima tako puno patnje? zašto ljudi umiru? U svojoj religiji skoro da nije našla nikakav zadovoljavajući odgovor.

S druge strane, Panja je odrastao kao budista u Bangkoku (Tajland), u jednoj kući pored kanala. On je učio da patnja nastaje  zbog onog što je učinjeno u prethodnim životima i da se čovek od nje može osloboditi samo onda kada se odrekne svih želja. Poput drugih iskrenih budista, bio je poučavan da iskazuje duboko poštovanje prema mudrosti kaluđera u žutoj odori, koji su svake zore dolazili po milostinju. On se bavio meditacijom i sakupljao je Budine slike verujući da one štite. Nakon što je doživeo jednu tešku nesreću, posle koje je ostao paralizovan od struka pa naniže, Panja je posećivao budističke manastire iskreno se nadajući čudesnom izlečenju. Nije našao lek niti duhovno prosvetljenje. Umesto toga, bio je izložen spiritizmu i počeo je da se bavi njime.

Verdžil je rođen u Sjedinjenim Državama i na koledžu se pridružio Crnim muslimanima. On je revnosno distribuisao njihovu literaturu, koja je propagirala da je beli čovek Đavo. Oni su mislili da su zbog toga belci počinili tako puno zločina nad crncima. Iako je iskreno verovao, Verdžila su uznemiravala pitanja: kako mogu svi belci biti loši? i zašto se propovedanje uglavnom okreće oko novca?

Iako je Čaro odrasla u pretežno katoličkoj Južnoj Americi, bila je iskreni protestant. Bilo joj je drago što nije deo idolopoklonstva koje je okružuje. Čaro je volela svake nedelje da odlazi u crkvu da bi slušala službu punu emocionalnog naboja, gde bi uzvikivala „Aleluja!“, i nakon nje pevala sa ostalima religiozne pesme i plesala. Čaro je iskreno verovala da je spasena i ponovo rođena. Desetak od svog prihoda davala je crkvi, a kada je njen omiljeni TV-jevanđelizator zatražio priloge, ona mu je slala novac za decu u Africi. Međutim, kada je pitala svog pastora zašto Bog ljubavi muči duše u paklu, shvatila je da on nema smisaon odgovor. Kasnije je takođe otkrila da se njeni prilozi nisu koristili da bi se pomoglo deci u Africi.

Iako su različitog porekla, ovih petoro ljudi imali su nešto zajedničko. Voleli su istinu i iskreno su tražili istinite odgovore na svoja pitanja. Ali da li bi se zaista mogli ujediniti u pravom obožavanju? Sledeći članak će odgovoriti na to pitanje.

[Slika na 4. strani]

Da li je moguće da ljudi različitog porekla zaista budu ujedinjeni?

[Izvor slike na 3. strani]

G.P.O., Jerusalem