Čuvaj svoje srce
Čuvaj svoje srce
„Iznad svega srce svoje čuvaj, jer su u njemu izvori života“ (POSLOVICE 4:23).
1, 2. Zašto treba da čuvamo svoje srce?
JEDAN starac s Karipskog ostrva je izašao iz svog zaklona nakon jednog uragana. Dok je gledao kolika je šteta oko njega, shvatio je da više nema jednog ogromnog drveta koje je decenijama stajalo blizu njegove kapije. ’Kako je to moguće‘, pitao se, ’kad su manja drveća u blizini ostala?‘ Jedan pogled na panj oborenog drveta pružao je odgovor. Unutrašnjost na izgled nepomičnog stabla je istrulila, tako da je oluja samo razotkrila truljenje koje se nije moglo videti.
2 Kako je samo žalosno kada pravi obožavalac koji je na izgled čvrsto ukorenjen na hrišćanskom putu života padne na ispitu vere. Na mestu je kada Biblija kaže da su „misli srca čovečjega zle od mladosti njegove“ (Postanje 8:21). To znači da bez stalnog opreza, čak i dobro srce može biti navedeno da učini ono što je loše. Pošto nijedno nesavršeno ljudsko srce nije imuno na raspadljivost, potrebno je da ozbiljno poslušamo savet: „Iznad svega srce svoje čuvaj“ (Poslovice 4:23). Kako možemo čuvati svoje simbolično srce?
Redovni pregledi — obaveza
3, 4. (a) Koja bismo pitanja mogli postaviti vezano za naše doslovno srce? (b) Šta će nam pomoći da ispitamo svoje simbolično srce?
3 Ako odeš kod lekara na jedan detaljan pregled, verovatno će ti pregledati i srce. Da li tvoje opšte zdravlje, uključujući i srce, pokazuje da uzimaš dovoljno hranljivih sastojaka? Kakav ti je krvni pritisak? Da li ti je puls stabilan i jak? Da li dovoljno vežbaš? Da li ti je srce izloženo prekomernom stresu?
4 Ako su doslovnom srcu potrebni redovni pregledi, šta reći za tvoje simbolično srce? Jehova ga ispituje (1. Letopisa 29:17). A mi? Kako to možemo činiti? Tako što postavljamo pitanja poput ovih: da li moje srce dobija dovoljno duhovne hrane putem redovnog ličnog studija i sastanaka? (Psalam 1:1, 2; Jevrejima 10:24, 25). Da li mi je Jehovina poruka u srcu, kao „oganj koji kosti mi proždire“, podstičući me na učešće u propovedanju o Kraljevstvu i delu stvaranja učenika? (Jeremija 20:9; Matej 28:19, 20; Rimljanima 1:15, 16). Da li sam podstaknut da se snažno naprežem, učestvujući u nekom obliku punovremene službe kada je to moguće? (Luka 13:24). Kakvoj sredini izlažem svoje simbolično srce? Da li tražim društvo onih čija su srca ujedinjena u pravom obožavanju? (Poslovice 13:20; 1. Korinćanima 15:33). Budimo brzi da zapazimo bilo koji nedostatak i odmah preduzmimo potrebne ispravke.
5. Kojoj korisnoj svrsi mogu poslužiti ispiti vere?
5 Naša vera je često na ispitima. Oni nam pružaju prilike da zapazimo u kakvom je stanju naše srce. Izraelcima koji su bili na pragu Obećane zemlje, Mojsije je rekao: „Jehova, Bog tvoj, vodio [te je] četrdeset godina po pustinji, da bi te smirio i iskušao, da zna šta ti je u srcu i hoćeš li držati zapovesti njegove ili nećeš“ (Ponovljeni zakoni 8:2). Zar nas često ne iznenade osećanja, želje ili reakcije koje isplivaju na površinu kada se suočimo s neočekivanim situacijama ili iskušenjima? Kušnje koje Jehova dozvoljava da se dešavaju sigurno nas mogu učiniti svesnim naših propusta, te nam tako pružaju priliku da se popravimo (Jakov 1:2-4). Nikada nemojmo propustiti da uz molitvu razmišljamo o svojim reakcijama na kušnje!
Šta otkrivaju naše reči?
6. Šta o našem srcu mogu otkriti teme o kojima volimo da razgovaramo?
6 Kako možemo odrediti šta nam je u srcu? Isus je rekao: „Dobar čovek iz dobre riznice svog srca iznosi dobro, a zao čovek iz svoje zle riznice iznosi zlo; jer usta govore ono čega je srce puno“ (Luka 6:45). Ono o čemu obično razgovaramo dobar je pokazatelj toga na šta je naše srce spremno. Da li često razgovaramo o materijalnim stvarima i o svetovnim dostignućima? Ili se naši razgovori često vrte oko duhovnih stvari i teokratskih ciljeva? Umesto da razgovaramo o tuđim greškama, da li smo skloni tome da ih pokrijemo ljubavlju? (Poslovice 10:11, 12). Da li naginjemo ka tome da puno govorimo o ljudima i o tome šta se zbiva u njihovom životu, a malo o načelima i idejama? Da li bi to mogao biti pokazatelj da se previše zanimamo za lične stvari drugih? (1. Petrova 4:15).
7. Koju pouku, što se tiče čuvanja našeg srca, možemo izvući iz izveštaja o desetorici Josifove braće?
7 Osmotri ono što se desilo u jednoj velikoj porodici. Jakovljevih deset sinova ’ne mogahu prijateljski da razgovaraju‘ sa svojim mlađim bratom Josifom. Zašto? Bili su ljubomorni jer je on bio očev mezimac. Kasnije kada je Josif blagoslovljen snovima od Boga, što je bio dokaz da ima Jehovinu naklonost, oni „još više omrznuše na njega“ (Postanje 37:4, 5, 11). Bili su toliko okrutni da su prodali brata u ropstvo. Zatim, u nastojanju da prikriju svoje neispravno postupanje, prevarili su oca i naveli ga da misli da je Josifa ubila neka divlja životinja. Desetorica Josifove braće su tom prilikom propustili da čuvaju svoje srce. Ako smo brzi da kritikujemo druge, da to možda nije dokaz zavisti ili ljubomore u našem srcu? Potrebno je da budno ispitujemo šta izlazi iz naših usta i da budemo brzi da iskorenimo neispravna naginjanja.
8. Šta će nam pomoći da ispitamo svoje srce ako podlegnemo tome da kažemo laž?
8 Premda je „nemoguće da Bog laže“, nesavršeni ljudi su skloni laganju (Jevrejima 6:18). „Svaki je čovek laža“, jadikovao je psalmista (Psalam 116:11). Čak se i apostol Petar lažući tri puta odrekao Isusa (Matej 26:69-75). Jasno je da moramo biti pažljivi kako bismo izbegavali laž, jer Jehova mrzi „lažljivi jezik“ (Poslovice 6:16-19). Ako smo ikada podlegli tome da kažemo laž, bilo bi dobro da analiziramo uzrok. Da li je to bilo zbog straha od ljudi? Da li je razlog bio strah od kazne? Možda je koren problema bila želja da sačuvamo obraz ili otvorena sebičnost? Šta god da je bilo po sredi, zaista je na mestu da razmišljamo o tome, ponizno priznamo svoj greh i molimo Jehovu da nam oprosti, tražeći njegovu pomoć da savladamo tu slabost! „Starešine iz skupštine“ mogu biti u najboljoj poziciji da pruže pomoć u tome (Jakov 5:14).
9. Šta naše molitve mogu otkriti o našem srcu?
9 Kada je mladi kralj Solomon molio za mudrost i spoznanje, Jehova mu je odgovorio: „Što ti je to u srcu i što ne išteš ni bogatstva, ni blaga, ni slave... mudrost i razboritost daju ti se; a daću ti i bogatstva i slave“ (2. Letopisa 1:11, 12). Na osnovu onoga što je Solomon tražio i onoga što nije tražio, Jehova je znao šta je u Solomonovom srcu. Šta naše molitve Bogu otkrivaju o našem srcu? Da li otkrivaju žeđ za spoznanjem, mudrošću i razboritošću? (Poslovice 2:1-6; Matej 5:3). Da li su u našem srcu interesi Kraljevstva? (Matej 6:9, 10). Ako su nam molitve postale mehaničke i površne, to bi mogao biti pokazatelj da je potrebno da provodimo vreme u razmišljanju o Jehovinim delima (Psalam 103:2). Svi hrišćani treba da budu budni i da razaberu šta otkrivaju njihove molitve.
Šta govore naši postupci?
10, 11. (a) Gde nastaju blud i preljuba? (b) Šta će nam pomoći da ne ’učinimo preljubu u svom srcu‘?
10 Kaže se da dela govore glasnije od reči. Naša dela sigurno puno govore o tome kakvi smo iznutra. Recimo, kad je u pitanju moral, u čuvanje srca je uključeno više nego samo izbegavanje čina bluda ili preljube. Isus je u Propovedi na gori rekao: „Svako ko stalno gleda neku ženu tako da oseća strast prema njoj već [je] učinio s njom preljubu u svom srcu“ (Matej 5:28). Kako možemo izbeći preljubu čak i u svom srcu?
11 Verni patrijarh Jov je pružio primer za hrišćane i hrišćanke koji su u braku. Jov je bez sumnje svakodnevno kontaktirao s mlađim ženama i čak im je ljubazno pomagao ako im je trebala pomoć. Ali ovom besprekornom čoveku nije padalo na pamet da se zanima za njih iz romantičnih pobuda. Zašto? Zato što je čvrsto odlučio da ne gleda s požudom na žene. „Zavet učinih s očima svojim“, rekao je on. „Neću na devicu pogledati“ (Jov 31:1). Učinimo i mi sličan zavet sa svojim očima i čuvajmo svoje srce.
12. Kako bi primenio Luku 16:10 u pogledu čuvanja svog srca?
12 „Ko je veran u najmanjem, veran je i u mnogome“, rekao je Božji Sin, „a ko je nepravedan u najmanjem, nepravedan je i u mnogome“ (Luka 16:10). Da, potrebno je da ispitamo svoje ponašanje u na izgled malim stvarima iz svakodnevnog života, čak i u onim koje se dešavaju u privatnosti našeg doma (Psalam 101:2). Dok sedimo kod kuće gledajući televiziju ili kada smo priključeni na Internet, da li gledamo da se držimo ovog biblijskog saveta: „Blud i nečistoća svake vrste ili pohlepa da se i ne spominju među vama, kao što dolikuje svetima; ni sramotno ponašanje ni lude reči ni prostačke šale, što ne dolikuje, nego radije zahvaljivanje“? (Efešanima 5:3, 4). A kako stoje stvari s nasiljem koje je dostupno na televiziji ili u video-igrama? „Ispituje Jehova pravednika, a bezdušnika“, rekao je psalmista, „i ko voli nasilje mrzi duša njegova“ (Psalam 11:5).
13. Koje je upozorenje na mestu kad razmišljamo o tome šta izlazi iz našeg srca?
13 „Srce je iznad svega prevrtljivo i opako“, upozorio je Jeremija (Jeremija 17:9). Ta prevrtljivost srca može se pokazati kada iznalazimo izgovore za naše greške, umanjujemo propuste, opravdavamo ozbiljne lične nedostatke ili preuveličavamo dostignuća. Srce koje se nalazi u očajnoj situaciji takođe može imati dva lica — slatkorečivost govori jedno, a dela govore nešto drugo (Psalam 12:3; Poslovice 23:7, 8a). Jako je važno da budemo pošteni kad ispitujemo šta izlazi iz srca!
Da li je naše oko jednostavno?
14, 15. (a) Šta je „jednostavno“ oko? (b) Kako nam držanje oka jednostavnim pomaže da čuvamo srce?
14 „Svetiljka tela je oko“, rekao je Isus. Takođe je dodao: „Dakle, ako ti je oko jednostavno, celo će tvoje telo biti svetlo“ (Matej 6:22). Oko koje je jednostavno usredsređeno je na jedan cilj, i ništa ga ne ometa niti ga skreće s puta. Da, naše oko treba da bude usredsređeno na to da ’tražimo najpre kraljevstvo i Božju pravednost‘ (Matej 6:33). Šta se može desiti s našim simboličnim srcem ako nam oko ne ostane jednostavno?
15 Osmotri pitanje zarađivanja za život. Brinuti se za potrebe porodice hrišćanski je zahtev (1. Timoteju 5:8). Ali šta ako nas mami želja da imamo najnovije, najbolje i najtraženije što se tiče hrane, odeće, stana i drugih stvari? Zar to zapravo ne bi zarobilo srce i um, čineći da budemo kolebljivi u našem obožavanju? (Psalam 119:113; Rimljanima 16:18). Zašto da postanemo toliko preokupirani brigom za fizičke potrebe da nam se život okreće jedino oko porodice, posla i materijalnih stvari? Seti se nadahnutog saveta: „Pazite na sebe da vam srca nikada ne otežaju od prekomernog jela i opijanja i od životnih briga, i da vas taj dan ne zatekne iznenada kao zamka. Jer će doći na sve koji žive na licu cele zemlje“ (Luka 21:34, 35).
16. Koji je savet Isus dao u vezi s okom, i zašto?
16 Oko je važan kanal za prenošenje informacija do uma i srca. Ono na šta se oko usredsredi može snažno uticati na naše misli, emocije i postupke. Koristeći simboliku, Isus je ukazao na moć vizuelnog iskušenja i rekao: „Ako te tvoje desno oko navodi na spoticanje, iskopaj ga i baci od sebe. Jer korisnije ti je da izgubiš jedan od svojih udova nego da celo tvoje telo bude bačeno u Gehenu“ (Matej 5:29). Oko mora biti obuzdano kako se ne bi usredsređivalo na neispravne slike. Na primer, ne sme mu se dozvoliti da se bavi materijalom koji je oblikovan da podstakne ili da probudi neispravne strasti ili želje.
17. Kako nam primena Kološanima 3:5 pomaže da čuvamo srce?
17 Naravno, vid nije jedino čulo komunikacije sa spoljnjim svetom. I druga čula, kao što su dodir i sluh, igraju svoju ulogu. Zato je potrebno da preduzmemo mere predostrožnosti i kada se radi o njima odgovarajućim telesnim udovima. Apostol Pavle je savetovao: „Zato svoje telesne udove koji su na zemlji usmrtite s obzirom na blud, nečistoću, polnu pohotu, štetnu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo“ (Kološanima 3:5).
18. Koje mere treba da preduzmemo što se tiče neispravnih misli?
18 Neka neispravna želja može poteći iz skrivenih delova našeg uma. Neispravna želja se pojačava kada se razmišlja o njoj i to utiče na srce. „Zatim želja, kad postane plodna, rađa greh“ (Jakov 1:14, 15). Mnogi priznaju da na taj način dolazi do masturbacije. Koliko je važno da nastavimo puniti um duhovnim stvarima! (Filipljanima 4:8). I ako u um dođe neka neispravna misao, treba da nastojimo da je izbacimo.
’Služi Jehovi celim srcem‘
19, 20. Kako možemo uspeti da služimo Jehovi celim srcem?
19 Kralj David je u starosti rekao svom sinu: „Solomone, sine moj, poznaj Boga oca svoga i služi ga odanim [„cijelijem“, DK] srcem, i dušom spremnom, jer Jehova ispituje svačije srce i prozire sve namere i svaku misao“ (1. Letopisa 28:9). Sam Solomon se molio za „poslušno srce“ (1. Kraljevima 3:9, NW). Pa ipak, suočio se sa izazovom da sačuva takvo srce celog svog života.
20 Ako želimo da uspemo u tome, ne treba samo da steknemo srce koje je ugodno Jehovi već treba i da ga čuvamo. Da bismo to postigli, opomene iz Božje Reči moraju da nam budu u srcu — „u dnu srca“ (Poslovice 4:20-22). Takođe treba da nam bude običaj da ispitujemo svoje srce, da uz molitvu razmišljamo o tome šta otkrivaju naše reči i postupci. Ali od kakve je vrednosti što razmišljamo o tome ako iskreno ne tražimo Jehovinu pomoć da ispravimo bilo koju slabost koju otkrijemo? I koliko je važno da pazimo na to šta primamo preko svojih čula! Ako tako radimo, imamo zasiguranje da će ’Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvati naša srca i naše misaone snage posredstvom Hrista Isusa‘ (Filipljanima 4:6, 7). Da, budimo čvrsto odlučni da iznad svega čuvamo svoje srce i da služimo Jehovi celim srcem.
Da li se sećaš?
• Zašto je važno da čuvamo srce?
• Kako nam analiziranje onoga što kažemo pomaže da čuvamo svoje srce?
• Zašto oko treba da nam ostane „jednostavno“?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 23. strani]
O čemu obično razgovaramo u službi na terenu, na sastancima i kod kuće?
[Slike na 25. strani]
Nije lako omesti oko koje je jednostavno