Životodajne vode teku Andima

Andi se pružaju posred Perua, deleći tu zemlju na pust priobalni pojas sa zapadne strane i bujne, maglovite džungle sa istočne strane. Na ovom planinskom vencu živi više od jedne trećine od ukupno 27 miliona stanovnika Perua. Oni žive ili na visoravnima i strmim padinama Anda, ili u klisurama koje su na izgled bez dna i u plodnim dolinama tog planinskog venca.

 GREBENASTA konfiguracija Anda ne dozvoljava da se do njih lako dopre. Zbog toga, milioni koji tamo žive donekle su izolovani, tako da na njih uglavnom ne utiču dešavanja i događaji izvan njihovog područja.

Mala sela su nicala duž potoka da bi ljudi imali pristupa životodajnoj vodi koja je neophodna za useve i krda lama, alpaka, vikunja i stada ovaca. Međutim, postoji još jedna vrsta veoma važne vode koja teče Andima — osvežavajuća duhovna voda koja dolazi od Jehove, ’izvora žive vode‘ (Jeremija 2:13). Bog koristi svoje Svedoke da pomognu ljudima u naseljima koja se nalaze visoko u Andima da bi stekli tačno spoznanje o njemu i njegovim namerama (Isaija 12:3; Jovan 17:3).

Pošto je Božja volja da se „sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“, ove sluge ne žale truda da sa životodajnom porukom iz Biblije posete ljudske zajednice do kojih se teško dolazi (1. Timoteju 2:4). Ova na Bibliji temeljena poruka je prosvetljujuća i uzvišena. Ona je oslobodila tamošnje ljude iskrena srca od sujeverja, običaja i ideja zbog čega su se plašili mrtvih, zlih duhova i sila prirode. Što je još važnije, ova poruka im daje veličanstvenu nadu u večni život u raju na zemlji.

Uložiti trud

Objavitelji Kraljevstva koji posećuju ova udaljena područja moraju mnogo da se prilagođavaju. Da bi dostigli srca ljudi, učitelji Biblije treba barem delimično da znaju jedan od dva lokalna jezika, kečua ili ajmara.

Doći do sela u Andima nije lako. U tim područjima nema puno pruga. Prevoz je nesiguran i zavisi od vremenskih uslova i konfiguracije terena. Kako onda Svedoci dolaze do ljudi da bi im preneli poruku o Kraljevstvu?

Hrabri propovednici dobre vesti prihvatili su se izazova i odazvali se u duhu proroka Isaije: „Evo mene, mene pošalji“ (Isaija 6:8). Oni su koristili tri kuće na točkovima da bi putovali na severna, centralna i južna područja. Opremljeni desetinama kutija sa Biblijama i biblijskom literaturom, revni pioniri ili punovremene sluge sejali su biblijsku istinu među prijateljski nastrojene, gostoljubive i iskrene ljude koji tamo žive.

Krivine na planinskim putevima naročito su opasne. Da bi uspešno prevalili takav put, vozila moraju da putuju serpentinama. Tokom jednog takvog manevrisanja, jedan misionar koji je sedeo na zadnjem sedištu autobusa pogledao je kroz prozor i primetio da je jedan od zadnjih točkova bio na samoj ivici provalije duboke preko 200 metara! Zatvorio je oči dok autobus nije prošao.

Neki putevi su u jako lošem stanju i veoma su uski. Savladavajući tako loš teren, jedna od ovih kuća na točkovima išla je nizbrdo jednim uskim putem kad joj je u susret naišao kamion. Kuća na točkovima je morala da ide unazad uzbrdo sve do mesta gde su dva vozila mogla tik jedno uz drugo da se mimoiđu.

Ipak, rezultati takve upornosti bili su izvanredni. Da li bi želeo da saznaš više o toj upornosti?

„Navodnjavanje“ jezera Titikaka

Pošto se nalazi u basenu Anda na 3 800 metara nadmorske visine, jezero Titikaka je najveća na svetu vodena površina na kopnu po kojoj se može ploviti. Snegom prekriveni planinski vrhovi, od kojih su neki viši od 6 500 metara, daju život većini od 25 reka koje napajaju Titikaku. Zbog izuzetne visine klima je hladna, a oni koji nisu s tog područja moraju se boriti s visinskom bolešću.

Pre izvesnog vremena jedna grupa pionira koji govore kečua i ajmara, otputovali  su do ostrva Amantani i Takile, na jezeru Titikaka. Oni su poneli sa sobom slajdove i prikazivali su prezentaciju nazvanu „Pogled na crkve izbliza“, što je bilo otvoreno razmatranje laži hrišćanskog sveta. To je bilo dobro primljeno. Jedan čovek je lepo dočekao braću i ustupio im je prostranu sobu u svom domu gde su mogli da borave i poučavaju ljude Bibliji.

Prvi sastanak na ostrvu Amantani privukao je 100 ljudi, a sastanku na ostrvu Takile prisustvovalo je 140. Prezentacija je bila na narečju kečua. Jedan bračni par koji je prethodno živeo na kopnu, rekao je: „Bilo je krajnje vreme da nas se vi, Jehovini svedoci, setite. Molili smo se da dođete.“

Osim ova dva veća ostrva, neka od ovih 40-ak „plutajućih“ ostrva na jezeru Titikaka takođe su obrađena s dobrom vešću. Plutajuća ostrva? Da, ona su sačinjena od totore, trske koja raste u plićim delovima jezera. Totora raste iz vode i izdiže se iznad površine. Da bi načinili ostrvo, meštani savijaju trsku koja je još uvek ukorenjena u dno jezera i pletu je da bi načinili neku vrstu platforme. Ova platforma se zatim prekriva blatom i jača s dodatno isečenom trskom. Na njima se grade trščane kolibe u kojima žive ljudi.

Jehovini svedoci su nabavili jedan čamac da bi propovedali ljudima na ostrvima jezera Titikaka. Čamac može da primi 16 ljudi. Nakon što pristanu na tim plutajućim ostrvima, Svedoci hodaju po trščanoj platformi od kolibe do kolibe. Oni kažu da obično osećaju blago pomeranje površine pod nogama. To nije mesto za one koji pate od morske bolesti!

Što se tiče stanovništva koje govori ajmara jezikom, oni nastanjuju brojne zajednice i sela duž obala i na poluostrvima koja štrče u jezero. Do njih je lakše doći čamcem nego kopnom. Procenjuje se da na tom području ukupno živi oko 400 000 ljudi do kojih se takvim čamcima dolazi s porukom o Kraljevstvu. Ovi čamci će još prilično dugo biti zaposleni.

Gašenje duhovne žeđi

Flavio je živeo u selu Santa Lusija, blizu Hulijake, u Andima. U svojoj jevanđelističkoj crkvi bio je poučavan doktrini o paklu. Godinama je živeo u strahu od takvog večnog kažnjavanja vatrom. Često se pitao kako može Bog ljubavi večno da muči ljude u vatri. Kada je Tito, punovremeni sluga Jehovinih svedoka posetio to selo, došao je i do Flavija.

Jedno od prvih pitanja koje je Flavio postavio, bilo je: „Da li vaša religija naučava da se ljudi muče u paklu?“ Tito je odgovorio da je takva ideja odvratna Stvoritelju i da nanosi sramotu Jehovinom imenu, imenu Boga ljubavi. Koristeći Flaviov primerak Biblije, Tito mu je pokazao da mrtvi nisu ničega svesni i da čekaju zemaljsko uskrsenje pod Božjim Kraljevstvom (Propovednik 9:5; Jovan 5:28, 29). Ovo je Flaviju otvorilo oči. Odmah je prihvatio biblijski studij, i uskoro je postao kršteni hrišćanin.

Zahvalno selo

Zamisli samo koliko je uzbudljivo odnositi Pismo seljacima koji nikada pre nisu videli Bibliju, ili propovedati u selima gde ljudi još nikada nisu čuli o Jehovinim svedocima ili o dobroj vesti koju propovedaju. To je bilo iskustvo tri sestre pionirke — Rose, Alisije i Sesilije — koje su propovedale u selima Iskučaka i Konajka, koja se nalaze na visini iznad 3 600 metara u centralnom delu Perua.

 Kada su stigle u prvo selo, nisu imale gde da odsednu. Razgovarale su s tamošnjim komandirom policije, objasnivši mu razlog njihove posete. Šta je bio rezultat? On im je dozvolio da prenoće u policijskoj stanici. Sledećeg dana, pionirke su našle stambeni prostor u kom su mogle duže da borave i koji im je postao središte aktivnosti.

Uskoro je došlo vreme za godišnji Memorijal Hristove smrti. Pionirke su posetile sve kuće u selu Iskučaka, uručile su puno Biblija i započele velik broj biblijskih studija. Pre Memorijala uručile su pozivnice za ovaj događaj, objasnivši svrhu ove proslave i značenje simbola koji se koriste tokom ove komemoracije. Za ovaj događaj pozvana je jedna grupa braće da bi pomogla, a jedan od njih je održao govor. Kakva je bila radost videti kako ovom posebnom događaju prisustvuje 50 ljudi iz tog malog sela! Oni su prvi put mogli da shvate šta u stvari Gospodova večera znači. Takođe, koliko je za njih bilo dragoceno to što su imali Reč Božju u svojim rukama!

Oslobođenje od teškog tereta

Donošenje osvežavajuće vode biblijske istine zarobljenicima lažne religije uvek pričinjava radost. Pisak je bila jedna utvrda drevnog carstva Inki. Većina ljudi koji danas tamo žive poučavani su nebiblijskom učenju o paklenoj vatri. Njihovi sveštenici im govore da mogu otići na nebo jedino uz posredovanje sveštenika.

Razume se da su takvi ljudi žedni osvežavajućih voda biblijske istine. Dok je propovedao od kuće do kuće, Santijago, punovremeni sluga Jehovinih svedoka, imao je priliku da jednom čoveku objasni da je za pravedne predviđeno da žive u raju na zemlji (Psalam 37:11). Santijago je iz Biblije pokazao da će mrtvi biti uskrsnuti i da će čovečanstvo biti poučeno Jehovinim savršenim putevima sa izgledom na večni život (Isaija 11:9). Do tada je taj čovek bio revni katolik, upleo se u spiritizam i odao se alkoholu. Sada je imao na Bibliji temeljenu nadu i cilj u životu — da živi u Raju. Spalio je sve svoje spiritističke rekvizite i prestao da pijanči. Okupio je svoju porodicu i prihvatio biblijski studij. S vremenom su se svi u toj porodici predali Jehovi Bogu i krstili se.

Rado prihvaćena gostoljubivost

Ti ljudi s brda su veoma gostoljubivi. Iako su im kuće skromne a oni sami siromašni, posetiocima nude ono što imaju. Pre nego što sazna za uzvišena biblijska merila, domaćin bi možda posetiocu ponudio lišće koke da žvaće dok razgovaraju. Ali nakon što postane Svedok, on može da ponudi kašiku šećera, što je od iste vrednosti u tim izolovanim područjima.

Jedan brat je zamolio misionara da ide s njim u jednu naknadnu posetu. Nakon napornog penjanja uz strmu planinsku stazu, pljesnuli su rukama da bi domaćinu najavili da su stigli. Pozvani su u kuću sa slamnatim krovom, ali su morali da se sagnu da bi ušli kroz nizak ulaz. Pažljivo su obišli središte zemljanog poda, gde je majka iskopala rupu, namestila ćebe i stavila svoju bebu. Beba nije mogla da izađe i zadovoljno je gukala dok su odrasli razgovarali. Nakon što su obavili zanimljiv razgovor o blagoslovima Kraljevstva, žena je iznela jednu veliku posudu s lokalnim pićem. Ubrzo su braća bila na putu nizbrdo da obave još neke posete.

Obilna žetva

Sada u ovom području ima oko stotinu izolovanih grupa s preko hiljadu ljudi koji proučavaju Bibliju s Jehovinim svedocima. Diplomci Teokratske škole za osposobljavanje slugu u Limi poslati su da ojačaju te grupe kako bi postale skupštine. Osobe ispravna srca koje su tako dugo bile zarobljenici lažne religije i sujeverja, našle su slobodu kroz dobru vest o Kraljevstvu! (Jovan 8:32). Njihova žeđ za vodama istine je zadovoljena.

[Slika na 10. strani]

Svedočenje na „plutajućim“ ostrvima jezera Titikaka