Ključ za srećan svet

„NAJSNAŽNIJA ličnost — ne samo u ova dva milenijuma već i u celoj ljudskoj istoriji — bio je Isus iz Nazareta“, kaže časopis Time. Kada je Isus bio na zemlji, hiljade ljudi iskrena srca nisu zapazili samo njegovu veličinu već i njegovu brigu za druge. Stoga ne iznenađuje što su želeli da ga postave za kralja (Jovan 6:10, 14, 15). Ipak, kao što je spomenuto u prethodnom članku, Isus je odbio da se meša u politiku.

ISUSOVA reakcija se temeljila na najmanje tri faktora: na gledištu njegovog Oca u vezi sa izražavanjem ljudske samovolje, u šta spada i ljudska vladavina; na tome što je lično bio svestan da postoje moćne, skrivene sile koje se protive najboljim ljudskim zalaganjima u vladanju; i na Božjoj nameri da uspostavi nebesku vladavinu koja će vladati nad celom zemljom. Dok još detaljnije razmatramo ove tri tačke videćemo zašto su zatajila zalaganja čovečanstva da svet učine boljim. Takođe ćemo videti kako će se uspeti u tome.

Mogu li ljudi da upravljaju sami sobom?

Kada je Bog stvorio ljude, dao im je vlast nad životinjskim carstvom (Postanje 1:26). Međutim, čovečanstvo je bilo pod Božjim suverenitetom. Trebalo je da prvi čovek i žena potvrde svoju podložnost Bogu tako što bi se poslušno uzdržavali od jedenja ploda s jednog posebnog drveta, „s drveta poznanja dobra i zla“ (Postanje 2:17). Nažalost, Adam i Eva su zloupotrebili svoju slobodnu volju i nisu poslušali Boga. Uzimanje zabranjenog ploda nije bila samo krađa. To je značilo pobunu protiv Božjeg suvereniteta. Jedna fusnota za Postanje 2:17 u The New Jerusalem Bible kaže da su Adam i Eva zahtevali „potpunu moralnu nezavisnost kojom čovek odbija da prihvati svoj položaj kao stvorenog  bića... Prvi greh je bio napad na Božji suverenitet“.

Pošto je to uključivalo ozbiljno moralno pitanje, Bog je dozvolio Adamu, Evi i njihovim potomcima da izaberu sopstveni način života, i postave sopstvena merila za ispravno i neispravno (Psalam 147:19, 20; Rimljanima 2:14). U suštini, tada je počelo ljudsko eksperimentisanje sa sprovođenjem sopstvene volje. Da li je ono bilo uspešno? Pošto se možemo osvrnuti na hiljade godina unazad, možemo reći da nije bilo uspešno! U Propovedniku 8:9 stoji: „Čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini.“ Ovaj žalostan izveštaj o ljudskom samoupravljanju potvrđuje istinitost Jeremije 10:23: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim.“ Istorija je dokazala da ljudi nemaju sposobnost da uspešno vladaju bez svog Stvoritelja.

Isus se s tim u potpunosti slagao. Za njega je nezavisnost od Boga bila neprihvatljiva. „Ništa ne činim sam od sebe“, rekao je. „Ja uvek činim ono što je njemu [Bogu] ugodno“ (Jovan 4:34; 8:28, 29). Nadalje, bez božanskog ovlašćenja da primi kraljevanje koje su mu ponudili ljudi, Isus nije čak ni razmišljao da to prihvati. Međutim, to ne znači da nije bio spreman da pomaže svojim bližnjima. Naprotiv, on je učinio sve što je mogao kako bi pomagao ljudima da pronađu najveću sreću kako u to vreme, tako i u budućnosti. On je čak dao svoj život za čovečanstvo (Matej 5:3-11; 7:24-27; Jovan 3:16). Ali Isus je znao da „sve svoje vreme ima“, pa čak i vreme da Bog potvrdi svoj suverenitet nad čovečanstvom (Propovednik 3:1; Matej 24:14, 21, 22, 36-39). Međutim, seti se da su se u Edenu naši praroditelji podložili volji jednog zlog duhovnog stvorenja koje je govorilo preko zmije. To nas dovodi do sledećeg razloga zbog čega se Isus držao podalje od politike.

Tajni vladar sveta

Biblija nam kaže da je Satana ponudio Isusu „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“ u zamenu za jedan čin obožavanja (Matej 4:8-10). U suštini Isusu je bila ponuđena vladavina nad svetom — ali pod uslovima koje je Đavo postavio. Isus nije podlegao tom iskušenju. Međutim, da li je to zaista bilo iskušenje? Da li je Satana zaista mogao ponuditi nešto tako veliko? Mogao je, jer je sam Isus nazvao Đavola ’vladarem sveta‘, a apostol Pavle ga je  opisao kao ’boga ovog sistema stvari‘ (Jovan 14:30; 2. Korinćanima 4:4; Efešanima 6:12).

Naravno, Isus je znao da Đavo u suštini ne želi ništa dobro čovečanstvu. On je opisao Satanu kao ’ubicu‘ i kao ’oca laži i svega što je lažno‘ (Jovan 8:44, The Amplified Bible). Jasno je da svet koji „leži u vlasti“ tako zlog duha nikada ne može biti istinski srećan (1. Jovanova 5:19). Ali Đavo neće večno imati ovu vlast. Isus, koji je sada moćna duhovna osoba, uskoro će ukloniti Satanu i u potpunosti odstraniti njegov uticaj (Jevrejima 2:14; Otkrivenje 20:1-3).

Sam Satana zna da njegovi dani kao svetskog vladara brzo ističu. Ipak, on se sada očajnički i svesrdno trudi da toliko pokvari ljude da se oni više ne mogu popraviti, baš kao što je to učinio pre Potopa Nojevih dana (Postanje 6:1-5; Juda 6). „Teško zemlji i moru“, piše u Otkrivenju 12:12, „jer Đavo siđe k vama, s velikim gnevom, znajući da ima malo vremena.“ Biblijsko proročanstvo i svetski događaji pokazuju da živimo blizu svršetka ovog perioda u kom „ima malo vremena“ (2. Timoteju 3:1-5). Sada je na vidiku olakšanje.

Vladavina koja će doneti sreću

Treći razlog zbog čega se Isus držao podalje od politike jeste saznanje da će u jedno određeno vreme u budućnosti, Bog uspostaviti nebesku vladavinu koja će vladati nad zemljom. Biblija ovu vladavinu naziva Božjim Kraljevstvom, i to je bila glavna tema Isusovog poučavanja (Luka 4:43; Otkrivenje 11:15). Isus je poučavao svoje učenike da se mole da dođe to Kraljevstvo, jer će se jedino pod vladavinom Kraljevstva vršiti ’Božja volja kako na nebu tako i na zemlji‘ (Matej 6:9, 10). Možda se pitaš, ’ako ovo Kraljevstvo bude vladalo nad celom zemljom, šta će se dogoditi s ljudskim vladavinama‘?

Odgovor se nalazi u Danilu 2:44: „U vreme tih kraljeva [koji vladaju na kraju sadašnjeg sistema] Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda; ono će razbiti i uništiti sva ta [ljudska] kraljevstva, a ono će večno postojati“ (kurziv naš). Zašto će Božje Kraljevstvo morati da „razbije“ zemaljske vladavine? Zato što one insistiraju na tome da se ovekoveči bogohulni duh samovolje koji je Satana unapređivao još davno u Edenskom vrtu. Osim toga, time što ne rade ništa dobro za čovečanstvo, oni koji žele da ovekoveče taj duh sami sebe dovode u sukob sa Stvoriteljem (Psalam 2:6-12; Otkrivenje 16:14, 16). Stoga, moramo da se zapitamo: „Da li smo za Božju vladavinu ili smo protiv nje?“

Čiji ćeš suverenitet ti izabrati?

Da bi pomogao ljudima da donesu informisanu odluku u vezi s vladavinom, Isus je opunomoćio svoje učenike da propovedaju ’dobru vest o kraljevstvu... po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama‘ pre nego što dođe kraj ovog sadašnjeg sistema stvari (Matej 24:14). Ko je danas poznat širom sveta po tome što propoveda Božje Kraljevstvo? Jehovini svedoci. Na naslovnoj strani ovog časopisa, u stvari, odavno stoje reči „Objavljuje Jehovino Kraljevstvo“. Danas oko šest miliona Svedoka u više od 230 zemalja pomažu ljudima da dođu do tačnog spoznanja o tom Kraljevstvu. a

Blagoslovi za podanike Kraljevstva

Isus je uvek obavljao stvari na Božji način. Stoga, umesto da je izabrao neki nezavisan način života i pokušavao da podupre ili poboljša postojeći sistem stvari  političkim sredstvima, on je naporno radio da bi unapređivao interese Božjeg Kraljevstva kao jedinog rešenja za nedaće ovoga sveta. Zbog svoje lojalnosti bio je nagrađen veličanstvenim prestoljem na nebu kao Kralj tog Kraljevstva. Kakva divna nagrada za podložnost Bogu! (Danilo 7:13, 14).

Milioni onih koji danas oponašaju Isusa tako što stavljaju Božje Kraljevstvo na prvo mesto i što se podlažu Božjoj volji, takođe imaju jedan predivan dar — prednost da budu zemaljski podanici Božjeg Kraljevstva (Matej 6:33). Pod njegovom vladavinom punom ljubavi, oni će biti uzdignuti do ljudskog savršenstva, sa izgledom na večni život (Otkrivenje 21:3, 4). U 1. Jovanovoj 2:17 stoji: „Svet prolazi, a i njegova želja, ali onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek.“ Kada Satana i njegovi sledbenici budu uklonjeni, a Zemlja bude pretvorena u globalni raj u kom neće biti razdornog nacionalizma, korumpiranih komercijalnih sistema i krive religije, kakva će samo divna radost biti zauvek ostati na njoj! (Psalam 37:29; 72:16).

Da, Božje Kraljevstvo je pravi ključ za istinski srećan svet, i poruka koja to obznanjuje s pravom se opisuje kao dobra vest. Ako to još nisi učinio, sledeći put kada neki Jehovin svedok dođe na tvoja vrata, zašto ne bi prihvatio ovu dobru vest koja ti se objavljuje?

[Fusnota]

[Slike na 5. strani]

Istorija potvrđuje da ljudi bez Boga ne mogu uspešno vladati

[Slike na 5. strani]

Pošto vlada nad sadašnjim „sistemom stvari“, Satana je mogao Isusu ponuditi „sva kraljevstva sveta“

[Slike na 7. strani]

Isus je naučavao da će pod pripremom Božjeg Kraljevstva svet postati predivno mesto