Mi dajemo sve od sebe!

„DAJ sve od sebe.“ Ovaj praktični savet dao je jedan član Vodećeg tela Jehovinih svedoka jednom misionaru. Ali zašto iskusnog slugu podsećati na tako nešto elementarno? Zar nisu većina misionara neustrašivi ljudi koji se svakodnevno bore s bubama, zmijama, vrućinom, bolestima i raznim teškoćama?

U stvari, misionari Jehovinih svedoka su obični ljudi i žene, hrišćani koje je duboka ljubav prema Jehovi i bližnjima pokrenula da služe u stranim zemljama. Oni nastoje da služe Jehovi dajući sve od sebe, tražeći snagu od njega (Efešanima 6:10).

Da bismo više saznali o misionarskoj službi, zamislimo da dan provodimo u poseti jednom tipično misionarskom domu u zapadnoj Africi.

Dan u misionarskoj službi

Skoro je sedam sati. Stigli smo u misionarski dom baš na vreme da bismo učestvovali u razmatranju biblijskog citata za taj dan. Srdačno nas je dočekalo deset misionara i napravili su nam mesta za stolom za doručak. Nakon što smo se upoznali, jedna misionarka koja je mnogo godina na svojoj dodeli, počela je da nam priča jedno komično iskustvo iz službe. Ali naše ćaskanje se završava u trenutku kada predsedavajući za taj dan podseća radosnu družinu da je vreme da se osmotri dnevni citat. Razmatranje će se održati na francuskom. Iako ne govorimo taj jezik, iz načina na koji se izražavaju vidljivo je da su ovi misionari iako stranci veoma dobro savladali taj jezik.

Nakon razmatranja Pisma, sledi srdačna molitva i vreme je za doručak. Dok se poslužujemo prilično velikim porcijama žitarica, misionar koji sedi do nas nagovara nas da stavimo na žitarice kriške banane. Mi objašnjavamo da baš i ne volimo banane, međutim on obećava da ćemo napraviti izuzetak čim okusimo banane koje su tu uzgajane. Stoga dodajemo nekoliko kriški našim žitaricama. Zaista je bio u pravu! Ove banane su ukusne — slatke kao sladoled! Objasnili su nam da je francuski hleb koji smo imali za doručak ispečen rano tog jutra u maloj pekari preko puta misionarskog doma.

Nakon doručka provešćemo dan s jednim bračnim parom misionara, koje ćemo nazvati Ben i Karen. Čuli smo o plodnom području u ovoj zapadnoafričkoj zemlji, i žudimo za tim da iskusimo to što smo čuli.

Kada smo stigli do autobuske stanice, tamo je već čekalo na desetine ljudi. Uskoro naši prijatelji misionari započinju s jednom ženom i njenim sinom jedan živ razgovor na biblijsku temu.  Pošto ne znamo francuski, mogli smo samo tu da stojimo i da se osmehujemo! Samo što je žena prihvatila primerke Kule stražare i Probudite se!, autobus stiže i onda svi istovremeno pokušavaju da uđu! Nakon što smo se popeli, gura nas masa koja navaljuje iza nas. Izazov je održati ravnotežu dok odlazimo ka zadnjem delu autobusa. Čim vozač krene, držimo se još čvršće. S vremena na vreme, autobus naglo skreće do stanice, pa je gužva još veća. Osmehujemo se našim saputnicima, a oni nam osmehom uzvraćaju. Koliko smo samo želeli da možemo komunicirati s njima!

Dok naš autobus juri, kroz prozor posmatramo komešanje na ulici. Dve žene hodaju jedna pored druge s velikim teretom na glavi. Jedna od njih nosi veliku kofu s vodom. Jedan prodavac je na trotoaru rasprostro ćebe i stavio na njega nešto nakita za koji se nada da će ga prodati. Posvuda se vide ljudi koji kupuju ili prodaju ama baš sve što se može kupiti ili prodati.

Iznenada, Ben koji stoji pored mene, primećuje da ga nešto kljuca u nogu. Šta li je to? Autobus jeste krcat, ali evo opet. Nekako uspeva da pogleda dole. U jednoj torbi kod njegovih nogu nalazi se jedna patka koja s vremena na vreme pruži svoju glavu iz torbe i kljucne ga u nogu! Ben objašnjava da patku njen vlasnik verovatno nosi na pijacu da je proda.

Kada smo stigli do našeg područja, bili smo radosni što ćemo posećivati tipično afrički kraj. Dok smo se približavali prvoj kući, Ben snažno pljesne rukama da bi se najavio stanaru. U ovom delu sveta ljudi ovako „kucaju na vrata“. Pojavljuje se jedan mladić i objašnjava da je zauzet, ali nas moli da se vratimo kasnije tog jutra.

Kod sledećih vrata srećemo ženu koja govori narečjem koje Ben ne razume. Ona poziva svog sina i moli ga da prevede ono što Ben ima da kaže. Čim Ben završi, žena prihvata brošuru o biblijskim temama, a njen sin obećava da će joj objasniti. Kod treće kuće, u prednjem delu dvorišta sedi nekoliko mladih ljudi. Dvojica od njih brzo ustaju sa svojih stolica kako bi posetioci seli. Usleđuje živ razgovor o korišćenju krsta u obožavanju. Dogovoreno je da se sledeće sedmice nastavi razgovor. Sada je vreme da ponovo posetimo onog zauzetog mladića koga smo sreli u prvoj kući. On je već nekako čuo o razgovoru koji smo vodili s mladićima na kraju ulice. Sada je postavljao mnoga biblijska pitanja i tražio biblijski studij. Nakon što je proverio svoj raspored, Ben se složio da navrati u isto vreme naredne sedmice. Dok se vraćaju u misionarski dom za ručak, Ben i Karen objašnjavaju da moraju veoma pažljivo da planiraju svoju aktivnost vođenja biblijskih studija, jer lako mogu započeti više biblijskih studija nego što ih mogu voditi.

Mi ih pohvaljujemo što tečno govore francuski. Ben objašnjava da on i Karen već šest godina služe kao misionari, i francuski im postaje sve lakši. Nije bilo lako učiti novi jezik, kažu nam, ali se istrajnost isplatila.

U 12.30, svi misionari su se okupili za ručak. Saznajemo da je svakoga dana neki drugi misionar zadužen da priprema doručak i ručak i da nakon toga opere sudove. Danas je jedna misionarka pripremila veoma ukusnu pečenu piletinu i pomfrit uz salatu od paradajza — što je njen specijalitet!

 Koje planove Ben i Karen imaju za popodne? Oni objašnjavaju da svi stanovnici beže od sunca u periodu od 13 do 15 časova, tako da misionari obično koriste deo tog vremena za proučavanje ili da malo odremaju. Nismo iznenađeni kada nam Karen kaže da novim misionarima ne treba puno da se naviknu na ovaj običaj!

Nakon kratkog popodnevnog odmora, vraćamo se u službu na terenu. Jedan zainteresovani čovek s kojim Ben već neko vreme pokušava da se sastane još uvek nije kod kuće, ali kada Ben pljesne rukama do vrata dolaze dva mladića. Kažu nam da je domaćin spomenuo da ga Ben posećuje i ozbiljno je preporučio da zatraže pomoćno sredstvo za proučavanje Biblije Spoznanje koje vodi do večnog života. Srećni smo što možemo da im ostavimo primerak te knjige. Zatim, sedamo u autobus koji će nas odvesti do područja gde će Karen voditi biblijski studij s jednom zainteresovanom ženom.

Dok prolazimo ulicama koje su pune ljudi, Karen nam govori da je s tom ženom stupila u kontakt jednog dana dok su se zajedno vozile taksijem s još nekoliko putnika. Karen je toj ženi dala traktat da ga pročita tokom putovanja. Žena je pročitala traktat, a potom zatražila jedan drugi. Ovaj je pročitala s još većim interesovanjem. Na kraju putovanja, Karen se dogovorila s njom da je poseti u njenom domu i tako je započela jedan uspešan biblijski studij iz brošure Šta Bog zahteva od nas? Danas će Karen obraditi petu lekciju iz te brošure.

U potpunosti smo uživali u službi na terenu, ali preostala su nam još neka pitanja u vezi s misionarskom službom. Naši domaćini nas uveravaju da će nam pripremiti lagan obrok i odgovoriti na naša pitanja kada se vratimo kući.

Kako održavaju tempo

Dok smo jeli pržena jaja, francuski hleb i sir, saznali smo mnogo toga o misionarskom životu. Ponedeljak je obično dan kada se misionari odmaraju ili brinu o ličnim stvarima. Većina misionara toga dana provodi izvesno vreme pišući porodici i prijateljima. Novosti od kuće su za njih veoma važne, i misionari uživaju da šalju i primaju poštu.

Pošto misionari žive i rade u tesnoj saradnji, od suštinske je važnosti da održavaju dobru komunikaciju družeći se sa ostalim misionarima i razmatrajući duhovne stvari. U tu svrhu, pored toga što se drže redovnog rasporeda za lično proučavanje Biblije, svakog ponedeljka uveče misionari proučavaju Bibliju uz časopis Kulu stražaru. Ben ukazuje na to da kada više misionara različitog porekla živi zajedno, neizbežne su manje razlike u gledištima, ali duhovna priprema porodičnog studija pomaže im da sačuvaju miroljubivu,  ujedinjenu atmosferu. On ističe da je takođe važno da ne shvatamo sami sebe preozbiljno.

Poniznost je takođe važna. Misionari su poslati, ne da im se služi, već da služe. Naši prijatelji zapažaju da je na bilo kom jeziku skoro najteže reći „žao mi je“, naročito kada se neko izvinjava za nešto što je nenamerno rekao ili učinio. Ben nas podseća na biblijski primer Avigeje koja se izvinjavala zbog grubog ponašanja njenog muža i na taj način je izgladila situaciju koja je mogla da dovede do katastrofe (1. Samuilova 25:23-28). Sposobnost da se ’živi miroljubivo‘ jeste važna stvar da bi neko bio dobar misionar (2. Korinćanima 13:11).

Misionari jedanput mesečno održavaju jedan sastanak da bi razmotrili stvari koje se tiču porodice, i radi planiranja rasporeda. Nakon toga svi uživaju u jednom posebnom desertu. Nama se čini da je to veoma praktična — ali i ukusna — priprema.

Čim se večera završi, odlazimo u kratak obilazak misionarskog doma. Iako je dom skroman, zapažamo da misionari sarađuju da bi ga održavali krajnje čistim. Imaju frižider, mašinu za pranje veša i jednu peć. Karen kaže da se u tropskim zemljama, kao što je ova u zapadnoj Africi, takođe može naći i klima-uređaj. Prikladan smeštaj, zdrava hrana i jednostavne mere predostrožnosti pomažu misionarima da ostanu zdravi i produktivni.

Usredsrediti se na pozitivne stvari

Impresionirani smo svime što smo videli. Da li je moguće da je misionarska služba za nas? Kako to možemo saznati? Naši domaćini nam daju nekoliko stvari za razmišljanje.

Prvo, kažu nam da hrišćanski misionari nisu u potrazi za avanturama. Oni traže iskrene ljude koji žele da saznaju o Božjim čudesnim obećanjima. Misionari posvećuju najmanje 140 sati mesečno u službi na terenu, tako da je ljubav prema ovoj službi neophodna.

’Ali‘, pitamo se, ’šta je sa zmijama, gušterima i bubama?‘ Iako se oni mogu naći na mnogim misionarskim dodelama, kaže nam Ben, misionari se naviknu na njih. On dodaje da svaka misionarska dodela ima svoju draž, i s vremenom, misionari se usredsređuju na pozitivne aspekte svoje službe. Uslovi koji bi se prethodno smatrali „drugačijima“, uskoro postaju svakodnevni, a u nekim slučajevima čak i prijatni. Jedna misionarka koja je puno godina služila u zapadnoj Africi, pre nego što su je lične obaveze prisilile da se vrati kući, rekla je da je za nju bilo teže da napusti svoju dodelu nego da napusti svoju zemlju godinama ranije. Njena misionarska dodela postala je njen dom.

Da li si spreman?

Ben i Karen su nam zadali puno toga za razmišljanje. Kako je s tobom? Da li si ikada razmišljao o tome da služiš kao misionar na stranom području? Ako jesi, možda si bliži tom cilju nego što misliš. Jedna od glavnih stvari koja se traži jeste da imaš ljubav prema punovremenoj službi i da uživaš da pomažeš ljudima. Ne zaboravi, misionari nisu superheroji već obični muškarci i žene. Oni daju sve od sebe da bi obavili jedan veoma važan zadatak.

[Slike na 27. strani]

Svaki dan počinje razmatranjem biblijskog citata

[Slike na stranama 28, 29]

Scene iz Afrike

[Slika na 29. strani]

Živeti kao misionar može biti veoma zadovoljavajuće