Jehova je dugotrpljiv Bog

„Jehova, Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom“ (IZLAZAK 34:6).

1, 2. (a) Ko je u prošlosti imao koristi od Jehovine dugotrpljivosti? (b) Šta znači reč „dugotrpljivost“?

 LJUDI Nojevih dana, Izraelci koji su s Mojsijem putovali kroz pustinju, Jevreji u vreme kada je Isus hodio zemljom — svi su živeli pod različitim okolnostima. Ali svi su imali koristi od ove iste Jehovine divne osobine — dugotrpljivosti. Za neke je ona značila život. Jehovina dugotrpljivost može i za nas to isto da znači.

² Šta je dugotrpljivost? Kada je Jehova pokazuje i zašto? „Dugotrpljivost“ se definiše kao „strpljivo podnošenje nepravde ili provokacija, a da se pri tome ne gubi nada za poboljšanje narušenog odnosa“. Dakle ova osobina ima svrhu. Ona naročito traži dobrobit osobe koja stvara tu neprijatnu situaciju. Međutim, biti dugotrpljiv ne znači preći preko nečeg što je neispravno. Kada je svrha dugotrpljivosti ispunjena, ili kada više nema razloga da se izvesna situacija dalje podnosi, tada dugotrpljivost prestaje.

3. Koja je svrha Jehovine dugotrpljivosti, i koje su njene granice?

³ Iako ljudi mogu biti dugotrpljivi, Jehova pruža najbolji primer u pokazivanju ove osobine. Tokom godina, otkako je greh narušio odnos između Jehove i njegovog ljudskog stvarstva, naš Stvoritelj je pokazivao strpljivu ustrajnost i obezbedio je sredstva pomoću kojih pokajnici mogu poboljšati svoj odnos s njim (2. Petrova 3:9; 1. Jovanova 4:10). Ali kada njegova dugotrpljivost ispuni svoju svrhu, Bog će delovati protiv namernih prestupnika i okončati ovaj sadašnji sistem stvari (2. Petrova 3:7).

U skladu s Božjim glavnim osobinama

4. (a) Kako je pojam dugotrpljivosti izražen u Hebrejskim spisima? (Vidi takođe fusnotu.) (b) Kako prorok Naum opisuje Jehovu i šta to otkriva o Jehovinoj dugotrpljivosti?

⁴ U Hebrejskim spisima je misao o dugotrpljivosti izražena pomoću dve hebrejske reči koje doslovno znače „dužina nozdrva“, a u Prevodu Novi svet prevode se kao „spor na gnev“. a Govoreći o Božjoj dugotrpljivosti prorok Naum je rekao: „Spor na gnev je Jehova, velik je silom svojom; ali ne oprašta dušmanu svome“ (Naum 1:3). Dakle, Jehovina dugotrpljivost nije znak slabosti niti je ona bez granica. Sama činjenica da je svemoćni Bog istovremeno spor na gnev, a i velik u moći, pokazuje da je njegova dugotrpljivost rezultat uzdržavanja sa svrhom. On ima moć da kazni, ali se namerno uzdržava kako bi prestupniku pružio mogućnost da se promeni (Jezekilj 18:31, 32). Stoga je Jehovina dugotrpljivost izraz njegove ljubavi, i ona pokazuje njegovu mudrost u korišćenju moći.

5. Na koji je način Jehovina dugotrpljivost u skladu s njegovom pravdom?

⁵ Jehovina dugotrpljivost je takođe u skladu i s njegovom pravdom i pravednošću. On se Mojsiju predstavio kao „Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev [„dugotrpljiv“, King James Version] i obilan  dobrotom i vernošću“ (Izlazak 34:6). Godinama kasnije, Mojsije je pevao hvalospev Jehovi: „Pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Da, Jehovino milosrđe, dugotrpljivost, pravda i istinitost, sve to skladno funkcioniše.

Jehovina dugotrpljivost pre Potopa

6. Kakav je pažnje vredan dokaz dugotrpljivosti pokazao Jehova prema potomcima Adama i Eve?

⁶ Pobuna Adama i Eve u Edenu trajno je poremetila njihov dragocen odnos sa Stvoriteljem punim ljubavi, Jehovom (Postanje 3:8-13, 23, 24). Ovo otuđenje je uticalo na njihovo potomstvo koje je nasledilo greh, nesavršenstvo i smrt (Rimljanima 5:17-19). I pored toga što su bili namerni grešnici, Jehova je prvom ljudskom paru dopustio da imaju decu. Kasnije je on s ljubavlju obezbedio sredstvo putem kojeg bi se potomci Adama i Eve mogli pomiriti s njim (Jovan 3:16, 36). Apostol Pavle je objasnio: „Bog nam preporučuje svoju ljubav time što je, dok smo još bili grešnici, Hrist umro za nas. Dakle, tim više ćemo, budući da smo sada njegovom krvlju proglašeni pravednima, biti preko njega spaseni od gneva. Jer ako smo se, kad smo bili neprijatelji, pomirili s Bogom smrću njegovog Sina, tim više ćemo, sada kad smo se pomirili, biti spaseni njegovim životom“ (Rimljanima 5:8-10).

7. Kako je Jehova pokazao dugotrpljivost pre Potopa i zašto je uništenje pretpotopnog naraštaja bilo opravdano?

⁷ Jehovina dugotrpljivost je bila očigledna i tokom Nojevih dana. Više od jednog veka pre Potopa ’Bog je pogledao na zemlju, i, gle, ona beše pokvarena; jer je svaka put pokvarila bila put svoj na zemlji‘ (Postanje 6:12). Ipak, za jedno ograničeno vreme, Jehova je pokazivao dugotrpljivost prema čovečanstvu. On je rekao: „Neće se duh moj do veka s ljudima prepirati, jer su oni samo put, i zato će dani njihovi biti sto i dvadeset godina“ (Postanje 6:3). Tih 120 godina je bilo dovoljno da verni Noje osnuje porodicu, i — kada ga je Bog obavestio o svojoj odluci — da sagradi arku i upozori svoje savremenike o dolazećem potopu. Apostol Petar je napisao: „Božja strpljivost [osobina koja je povezana s dugotrpljivošću] čekala [je] u Nojevim danima, dok se gradila arka, u kojoj je svega nekoliko ljudi,  to jest osam duša, bilo sigurno proneseno kroz vodu“ (1. Petrova 3:20). Istina, oni koji nisu bili deo Nojevog domaćinstva ’nisu obratili pažnju‘ na njegovo propovedanje (Matej 24:38, 39). Ali time što je Noje gradio arku i možda nekoliko decenija služio kao ’propovednik pravednosti‘, Jehova je ponudio Nojevim savremenicima dovoljno mogućnosti da se pokaju zbog svojih nasilnih puteva i obrate se da služe Njemu (2. Petrova 2:5; Jevrejima 11:7). Konačno uništenje tog zlog naraštaja bilo je u potpunosti opravdano.

Uzorna dugotrpljivost prema Izraelu

8. Kako je Jehova pokazao dugotrpljivost prema naciji Izrael?

⁸ Jehovina dugotrpljivost prema Izraelu trajala je mnogo duže od 120 godina. U razdoblju dužem od 1 500 godina njihove istorije kao Božjeg izabranog naroda, bilo je relativno malo perioda kada Izraelci nisu iskušavali Božju dugotrpljivost do krajnjih granica. Samo nekoliko sedmica nakon njihovog čudesnog izbavljenja iz Egipta, oni su se okrenuli obožavanju idola, pokazujući veliko nepoštovanje prema svom Spasitelju (Izlazak 32:4; Psalam 106:21). Tokom decenija koje su usledile, Izraelci su se žalili na hranu koju je Jehova čudesno obezbedio u pustinji, mrmljali su protiv Mojsija i Arona, govorili protiv Jehove, i počinili blud s paganima, pa čak su učestvovali i u obožavanju Vala (Brojevi 11:4-6; 14:2-4; 21:5; 25:1-3; 1. Korinćanima 10:6-11). Jehova je s punim pravom mogao da istrebi svoj narod, ali umesto toga pokazao je dugotrpljivost (Brojevi 14:11-21).

9. Kako je Jehova pokazao da je Bog dugotrpljivosti u vreme Sudija i monarhije?

⁹ U vreme Sudija Izraelci su uvek iznova padali u zamku idolopoklonstva. Kada su to činili, Jehova ih je prepuštao njihovim neprijateljima. Ali kada su se pokajali i pozvali ga u pomoć, on je pokazivao dugotrpljivost i podigao bi sudije da ih izbave (Sudije 2:17, 18). Tokom dugog perioda monarhije, samo je nekoliko kraljeva pokazalo isključivu odanost Jehovi. I čak u vreme vernih kraljeva, ljudi su često mešali pravo obožavanje s lažnim. Kada je Jehova podigao proroke da upozore na neverstvo, narod je obično više voleo da sluša iskvarene sveštenike i lažne proroke (Jeremija 5:31; 25:4-7). Zaista, Izraelci su proganjali Jehovine verne proroke, pa čak i ubili neke od njih (2. Letopisa 24:20, 21; Dela apostolska 7:51, 52). Ipak, Jehova je i dalje bio dugotrpljiv (2. Letopisa 36:15).

Jehovina dugotrpljivost nije prestala

10. Kada je Jehovina dugotrpljivost dostigla svoju granicu?

¹⁰ Međutim, istorija pokazuje da Božja dugotrpljivost ima granice. Godine 740. pre n. e., on je dozvolio Asircima da  unište desetoplemensko kraljevstvo Izraela, a njihove stanovnike odvedu u izgnanstvo (2. Kraljevima 17:5, 6). A na kraju sledećeg veka, dozvolio je Vaviloncima da napadnu dvoplemensko kraljevstvo Jude i unište Jerusalim zajedno s hramom (2. Letopisa 36:16-19).

11. Kako je Jehova načinio mesta dugotrpljivosti čak i kada je izvršavao presudu?

¹¹ Međutim, iako je izvršavao svoje presude nad Izraelom i Judom, Jehova nije zaboravio da bude dugotrpljiv. Preko svog proroka Jeremije, Jehova je prorekao obnovu svog izabranog naroda. On je rekao: „Kad se u Vavilonu navrši sedamdeset godina opomenuću se vas i ispuniću vam dobru reč svoju, i vratiću vas na ovo mesto. I daću vam da me nađete... i vratiću roblje vaše, i sabraću vas iz svih naroda i iz svih mesta u koja sam vas razagnao“ (Jeremija 29:10, 14).

12. Kako se povratak jevrejskog ostatka u Judu pokazao kao Božje proviđenje s obzirom na dolazak Mesije?

¹² Ostatak izgnanih Jevreja se zaista vratio u Judu i obnovio obožavanje Jehove u ponovno izgrađenom hramu u Jerusalimu. U sprovođenju Jehovinih namera, trebalo je da ovaj ostatak postane poput ’rose koja od Jehove pada‘, koja donosi osveženje i blagostanje. Oni bi takođe bili hrabri i jaki kao „lav usred zveri šumskih“ (Mihej 5:7, 8). Ovaj kasniji izraz se možda ispunio tokom makabejskog perioda kada su Jevreji pod vlašću porodice Makabejaca izgonili svoje neprijatelje iz Obećane zemlje i iznova posvetili hram, koji je prethodno bio oskrnavljen. Stoga su zemlja i hram bili očuvani kako bi jedan drugi verni ostatak mogao da dočeka Sina Božjeg kada se on tamo pojavi kao Mesija (Danilo 9:25; Luka 1:13-17, 67-79; 3:15, 21, 22).

13. Čak i nakon što su Jevreji ubili njegovog Sina, kako je Jehova nastavio da prema njima pokazuje dugotrpljivost?

¹³ Čak i nakon što su Jevreji ubili njegovog Sina, Jehova je nastavio da prema njima pokazuje dugotrpljivost u naredne tri i po godine, omogućujući im tako posebnu prednost da budu pozvani da postanu deo duhovnog Avrahamovog semena (Danilo 9:27). b Pre i posle 36. n. e., neki Jevreji su prihvatili ovaj poziv, pa se stoga, kako je Pavle to kasnije rekao „pojavio ostatak prema izboru izvršenom na osnovu nezaslužene dobrote“ (Rimljanima 11:5).

14. (a) Na koga je 36. n. e. bila proširena prednost da postane deo Avrahamovog duhovnog semena? (b) Kako je Pavle izrazio svoja osećanja u vezi s načinom na koji Jehova bira članove duhovnog Izraela?

¹⁴ Godine 36. n. e., prvi put je onima koji nisu bili ni Jevreji ni prozeliti bila pružena prednost da postanu deo Avrahamovog duhovnog semena. Svako ko se odazvao takođe je primio  Jehovinu nezasluženu dobrotu i dugotrpljivost (Galatima 3:26-29; Efešanima 2:4-7). Izražavajući duboko cenjenje prema mudrosti i svrsi Jehovine milosrdne dugotrpljivosti, preko koje on sakuplja ukupan broj onih koji su pozvani da sačinjavaju duhovni Izrael, Pavle je uzviknuo: „O dubino Božjeg bogatstva i mudrosti i spoznanja! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ (Rimljanima 11:25, 26, 33; Galatima 6:15, 16).

Dugotrpljivost radi njegovog imena

15. Koji je glavni razlog za Božju dugotrpljivost, i koje pitanje zahteva vreme da bi se rešilo?

¹⁵ Zašto Jehova pokazuje dugotrpljivost? Prvenstveno da bi veličao svoje sveto ime i opravdao svoj suverenitet (1. Samuilova 12:20-22). Moralno pitanje koje je Satana postavio u vezi s tim kako Jehova koristi Svoj suverenitet zahteva vreme da bi se to pred celim stvarstvom rešilo na zadovoljavajuć način (Jov 1:9-11; 42:2, 5, 6). Stoga kada je njegov narod bio ugnjetavan u Egiptu, Jehova je rekao Faraonu: „Ostavio [sam te] da živiš, da vidiš moć moju, i da se proglasi ime moje po svoj zemlji“ (Izlazak 9:16).

16. (a) Kako je Jehovina dugotrpljivost omogućila pripremu naroda za njegovo ime? (b) Kako će biti posvećeno Jehovino ime i opravdan njegov suverenitet?

¹⁶ Jehovine reči upućene Faraonu citirane su kada je apostol Pavle objasnio ulogu Božje dugotrpljivosti u proslavljanju Njegovog svetog imena. I tada je Pavle napisao: „A ako je Bog, iako je hteo da pokaže gnev i da obznani svoju moć, s puno dugotrpljivosti tolerisao posude gneva koje su učinjene prikladnima za uništenje, da bi obznanio bogatstvo svoje slave na posudama milosrđa, koje je unapred pripremio za slavu, naime na nama, koje je pozvao ne samo između Jevreja nego i između nacija, šta onda? Kao što kaže i u Osiji: ’One koji nisu moj narod zvaću „mojim narodom“‘“ (Rimljanima 9:17, 22-25). Pošto je Jehova bio dugotrpljiv, mogao je iz nacija da uzme „narod za svoje ime“ (Dela apostolska 15:14). Pod njihovim Poglavarom, Isusom Hristom, ovi ’sveci‘ su naslednici Kraljevstva koje će Jehova koristiti da bi posvetio Svoje veliko ime i opravdao Svoj suverenitet (Danilo 2:44; 7:13, 14, 27; Otkrivenje 4:9-11; 5:9, 10).

 Jehovina dugotrpljivost dovodi do spasenja

17, 18. (a) Kako bismo mogli nesvesno da kritikujemo Jehovu za njegovo ispoljavanje dugotrpljivosti? (b) Kako treba da gledamo na Jehovinu dugotrpljivost?

¹⁷ Od prvobitnog kobnog pada čovečanstva u greh pa sve do sada, Jehova se pokazao kao dugotrpljiv Bog. Njegova dugotrpljivost pred Potop omogućila je dovoljno vremena da se da odgovarajuće upozorenje i da se izgradi sredstvo za spasenje. Ali njegovo strpljenje je dostiglo granicu, i nastao je potop. Slično je i danas, Jehova pokazuje veliku dugotrpljivost, i ona traje duže nego što neki možda očekuju. Međutim, to nije razlog za predaju. Kada bismo se predali, onda bi to bilo isto kao da kritikujemo Boga zbog toga što je dugotrpljiv. Pavle je pitao: „Zar prezireš bogatstvo njegove ljubaznosti i uzdržljivosti i dugotrpljivosti, jer ne znaš da Božja ljubaznost nastoji da te dovede do pokajanja?“ (Rimljanima 2:4).

¹⁸ Niko od nas ne može tačno znati do koje nam je mere potrebna Božja dugotrpljivost da bismo se uverili u to da imamo njegovo odobrenje za spasenje. Pavle nas savetuje da ’radimo na svom spasenju sa strahom i drhtanjem‘ (Filipljanima 2:12). Apostol Petar je napisao suhrišćanima: „Jehova nije spor što se tiče svog obećanja, što neki smatraju sporošću, nego je strpljiv s vama jer ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9).

19. Na koji način možemo izvući korist iz Jehovine dugotrpljivosti?

¹⁹ Stoga nemojmo biti nestrpljivi u vezi s tim kako Jehova rešava stvari. Umesto toga, sledimo daljnji Petrov savet i ’strpljenje našeg Gospoda smatrajmo spasenjem‘. Čijim spasenjem? Našim, i u proširenom smislu, bezbroj drugih koji još uvek treba da čuju „dobru vest o kraljevstvu“ (2. Petrova 3:15; Matej 24:14). To će nam pomoći da cenimo bogatu velikodušnost Jehovine dugotrpljivosti i pokrenuće nas da budemo dugotrpljivi u našem ophođenju prema drugima.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Šta reč „dugotrpljivost“ znači u Bibliji?

• Kako je Jehova pokazao svoju dugotrpljivost pre Potopa, nakon vavilonskog ropstva i u prvom veku n. e.?

• Zbog kojih važnih razloga Jehova pokazuje dugotrpljivost?

• Kako treba da gledamo na Jehovinu dugotrpljivost?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 9. strani]

Jehovina dugotrpljivost pre Potopa dala je ljudima dovoljno prilika za pokajanje

[Slika na 10. strani]

Nakon pada Vavilona, Jevreji su izvukli korist iz Jehovine dugotrpljivosti

[Slika na 11. strani]

U prvom veku, kako Jevreji tako i nejevreji izvukli su korist iz Jehovine dugotrpljivosti

[Slike na 12. strani]

Hrišćani danas izvlače korist iz Jehovine dugotrpljivosti