Kako Isus spasava?

„Isus spasava!“ „Isus je naš Spasitelj!“ U mnogim zemljama širom sveta ovakve poruke se nalaze na zidovima zgrada i na drugim javnim mestima. Milioni ljudi iskreno veruju da je Isus njihov Spasitelj. Ako bi ih upitao: „Kako nas Isus spasava?“, oni bi verovatno odgovorili: „Isus je umro za nas“, ili: „Isus je umro za naše grehe“. Da, Isusova smrt nam omogućuje da se spasemo. Ali, kako se mogu smrću jedne osobe platiti gresi mnoštva ljudi? Ako bi te neko pitao: „Kako nas Isusova smrt može spasiti?“, šta bi rekao?

ODGOVOR koji Biblija daje na ovo pitanje veoma je jednostavan, osim toga on je i jasan, i veoma značajan. Međutim, da bismo shvatili važnost tog odgovora najpre treba da osmotrimo Isusov život i njegovu smrt kao rešenje jednog veoma teškog problema. Samo tada možemo ispravno shvatiti ogromnu vrednost Isusove smrti.

Time što je Isus dao svoj život, Bog je rešio situaciju koja je nastala kada je Adam sagrešio. Kakva je samo tragedija bio taj greh! Prvi čovek i njegova žena Eva, bili su savršeni. Dom im je bio predivan Edenski vrt. Bog im je dao smisaon zadatak da se brinu o njihovom domu nalik vrtu. Trebalo je da s puno ljubavi nadgledaju  druga živa stvorenja na zemlji. I dok bi se ljudi množili i punili zemlju milionima jedinki od svoje vrste, trebalo je da prošire raj do granica zemlje (Postanje 1:28). Kakav su sjajan i uzbudljiv posao dobili! Štaviše, uživali su u uzajamnom srdačnom društvu (Postanje 2:18). Ništa im nije nedostajalo. Pred njima je bio srećan večni život.

Teško je zamisliti kako su Adam i Eva mogli da sagreše. Ali, prvi ljudski par se pobunio protiv onoga ko ih je stvorio — Jehove Boga. Koristeći se zmijom, duhovno stvorenje Satana, Đavo, naveo je Evu da bude neposlušna Jehovi, a Adam je pošao njenim stopama (Postanje 3:1-6).

Nije bilo sumnje oko toga šta će Stvoritelj učiniti sa Adamom i Evom. On je već bio izrekao posledice neposlušnosti kada je rekao: „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:16, 17). Sada je bio neophodan odgovor na jedno daleko važnije pitanje.

Čovečanstvo se suočava s jednim teškim problemom

Prvobitni greh je čovečanstvu stvorio jedan veoma ozbiljan problem. Adam je započeo život kao savršen čovek. Stoga su njegova deca mogla imati savršen večni život. Međutim, Adam je sagrešio pre nego što je imao dece. Ceo ljudski rod je još uvek bio u njegovim bedrima u trenutku kada mu je bila izrečena presuda: „Sa znojem lica svoga naješćeš se hleba, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si ti prah i u prah ćeš se vratiti“ (Postanje 3:19). Dakle, kada je Adam sagrešio i počeo da umire, kao što je Bog i rekao da će se desiti, zajedno s njim je čitavo čovečanstvo osuđeno na smrt.

U skladu s tim, apostol Pavle je kasnije napisao: „Preko jednog čoveka [Adama] u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12). Da, zbog prvobitnog greha, deca koja bi se inače rodila savršena s beskrajnim životom u izgledu došla su na svet sa izgledom na bolesti, starost i smrt.

„To nije fer“, neko bi mogao da kaže. „Mi nismo izabrali da budemo neposlušni Bogu — to je Adamov izbor. Zašto bi trebalo mi da izgubimo izgled na večni život i sreću?“ Znamo da kada bi neki sud osudio sina na izdržavanje zatvorske kazne zato što je njegov otac ukrao neki auto, sin bi s pravom mogao da se žali: „To nije pravedno! Ja nisam ništa loše učinio“ (Ponovljeni zakoni 24:16).

Time što je naveo prvog muškarca i ženu na greh, Satana je možda zaključio da će time staviti Boga u bezizlaznu situaciju. Đavo je naneo udarac ljudskoj rasi veoma rano u njenoj istoriji — pre nego što se ijedno dete rodilo. U trenutku kada je Adam sagrešio, važno pitanje je glasilo: „Šta će Jehova uraditi s decom Adama i Eve?“

Jehova Bog je uradio ono što je bilo pravedno i fer. „Daleko je od Boga nepravda, daleko bezakonje od Svemoćnog!“, izjavio je pravedni čovek Elijuj (Jov 34:10). Što se tiče Jehove, prorok Mojsije je napisao: „On je stena naša! Savršeno je njegovo delo, i pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Rešenje koje je istiniti Bog pružio za problem koji je nastao usled Adamovog greha ne isključuje mogućnost da večno živimo u raju na zemlji.

 Bog pruža savršeno rešenje

Osmotri rešenje koje je Bog izneo u presudi koju je izrekao Satani, Đavolu. Jehova je rekao Satani: „Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene [Božje nebeske organizacije], i između potomstva tvoga [sveta pod Sataninom kontrolom] i potomstva njezina [Isusa Hrista], i ono će ti [Satani] glavu zgaziti, i ti ćeš ga u petu ujedati [Isusova smrt]“ (Postanje 3:15). U ovom prvom proročanstvu iz Biblije, Jehova je ukazivao na nameru koju je imao sa svojim duhovnim sinom koji je trebalo da dođe na Zemlju da živi kao savršen čovek Isus, a zatim umre — da bude ujeden u petu — u tom bezgrešnom stanju.

Zašto je Bog zahtevao smrt jednog savršenog čoveka? Pa, koju je kaznu Jehova Bog izrekao Adamu ako sagreši? Zar nije smrt? (Postanje 2:16, 17). „Plata koju daje greh [je] smrt“, napisao je apostol Pavle (Rimljanima 6:23). Adam je platio svoj greh sopstvenom smrću. Njemu je bio dat život, on je izabrao da sagreši i njegova smrt je bila kazna za greh (Postanje 3:19). Šta je sa osudom pod koju je čitavo čovečanstvo došlo zbog tog greha? Da bi se okajali njihovi gresi, bila je neophodna smrt. Ali čija bi smrt mogla pravedno da pokrije prestupe celog čovečanstva?

Božji Zakon dat drevnoj naciji Izrael zahtevao je „život za život“ (Izlazak 21:23). Prema ovom zakonskom načelu, trebalo bi da smrt koja pokriva prestupe čovečanstva ima istu vrednost koliku i ono što je Adam izgubio. Samo bi smrt jednog drugog savršenog čoveka mogla da plati cenu greha. Isus je bio takav čovek. Zaista, Isus je bio ’odgovarajuća otkupnina‘ za spasenje čitavog otkupljivog čovečanstva, Adamovih potomaka (1. Timoteju 2:6; Rimljanima 5:16, 17).

Isusova smrt ima veliku vrednost

Adamova smrt nema vrednost; on je zaslužio da umre za svoje grehe. Međutim, Isusova smrt ima veliku vrednost jer je on umro u bezgrešnom stanju. Jehova Bog je mogao da prihvati vrednost Isusovog savršenog života kao otkupninu za poslušne potomke grešnog Adama. A vrednost Isusove žrtve ne primenjuje se samo za plaćanje naših prošlih grehova. Jer da je tako, mi ne bismo imali budućnost. Pošto smo začeti u grehu sigurno ćemo uvek iznova grešiti (Psalam 51:7). Koliko možemo biti zahvalni što za nas Isusova smrt predstavlja pripremu preko koje dolazimo do savršenstva, što je prvobitno bila Jehovina namera za potomke Adama i Eve!

Adam se može uporediti sa ocem koji je umro i ostavio nas u tako velikim dugovima (grehu) da za nas jednostavno nema načina da se izvučemo iz dugova. S druge strane, Isus je poput dobrog oca koji je umro i ostavio nam bogato nasleđe, koje pored toga što nas oslobađa ogromnih dugova u kojima nas je Adam ostavio, pruža nam i dovoljno toga da večno živimo. Isusova smrt nije jednostavno poništavanje prošlih grehova; to je takođe i predivna priprema za našu budućnost.

Isus spasava jer je umro za nas. I kakva je samo dragocena priprema njegova smrt! Kada na to gledamo kao na deo Božjeg rešenja za složeni problem Adamovog greha, to jača našu veru u Jehovu i njegov način obavljanja stvari. Da, Isusova smrt je sredstvo kojim se ’svako ko iskazuje veru‘ u njega spasava od greha, bolesti, starosti, pa i same smrti (Jovan 3:16). Da li si zahvalan Bogu za ovu pripremu punu ljubavi koja je namenjena za naše spasenje?

[Slika na 5. strani]

Adam je čovečanstvu doneo greh i smrt

[Slika na 6. strani]

Jehova je pružio savršeno rešenje