Kako reaguješ na licemerje?

U GETSIMANSKOM vrtu, Juda Iskariotski je prišao Isusu i ’poljubio ga vrlo nežno‘. To je bio uobičajen izraz srdačne naklonosti. Ali Judin gest je bio samo pretvaranje da bi identifikovao Isusa onima koji su po noći došli da ga uhapse (Matej 26:48, 49). Juda je bio licemer — osoba koja se izdaje za nešto što nije, neko ko skriva svoje loše poticaje iza maske iskrenosti. Grčka reč koja se prevodi sa „licemer“ znači „onaj koji daje odgovor“ i takođe označava i pozorišnog glumca. S vremenom je ta reč počela da se odnosi na svakoga ko jednostavno glumi da bi prevario druge.

Kako ti reaguješ na licemerje? Da li se, recimo, razljutiš kada vidiš kako proizvođači cigareta promovišu pušenje uprkos medicinskom dokazu da je njihov proizvod štetan? Da li te naljuti licemerje pazitelja koji maltretiraju one koji su im povereni na brigu? Da li te povredi kada se ispostavi da prijatelj za kojeg si mislio da je iskren nije takav? Kako na tebe utiče religiozno licemerje?

„Teško vama... licemeri“!

Osmotri religioznu klimu koja je vladala u vreme kada je Isus bio na Zemlji. Pismoznalci i fariseji su se pretvarali da su lojalni učitelji Božjeg Zakona, ali su zapravo ljudima punili umove ljudskim učenjima koja su odvraćala pažnju od Boga. Pismoznalci i fariseji su vrlo skrupulozno insistirali na slovu zakona, ali su ignorisali osnovna načela koja su odražavala ljubav i saosećanje. U javnosti su se pretvarali da su predani Bogu, ali u privatnosti su bili puni zlobe. Njihova dela nikada nisu odgovarala njihovim rečima. Cilj im je bio „da ih vide ljudi“. Ličili su na „okrečene grobove, koji spolja stvarno izgledaju lepo, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svakakve nečistoće“. Hrabro razotkrivajući njihovo licemerje, Isus im je više puta ponovio: „Teško vama, pismoznalci i fariseji, licemeri“! (Matej 23:5, 13-31).

Da si tada živeo, možda bi i tebi kao i drugim iskrenim ljudima stvarno bilo muka zbog takvog religioznog licemerja (Rimljanima 2:21-24; 2. Petrova 2:1-3). Ali da li bi dozvolio da zbog licemerja pismoznalaca i fariseja postaneš toliko ogorčen da odbaciš svu religiju, uključujući i religiju koju su naučavali i praktikovali Isus Hrist i njegovi učenici? Zar to ne bi bilo na tvoju štetu?

Licemerno ponašanje religioznih ljudi može nas navesti da nam bude muka od religije. Međutim, ta reakcija bi nas takođe zaslepila u pogledu iskrenosti pravih obožavalaca. Upravo ti zidovi koje gradimo radi zaštite od licemerja mogu nas odvojiti od istinskih prijatelja. Zato naša reakcija na licemerje treba da bude razumna i uravnotežena.

„Držite oči otvorene“

Kao prvo, moramo naučiti da prepoznamo licemere. To nije uvek lako. Jednu porodicu je to skupo koštalo. Majka je pala u komu. Kada je sastavljala tužbu protiv  bolnice u kojoj se to desilo zbog nesavesnog rada, porodica je unajmila jednog advokata koji je ujedno bio i propovednik u jednoj lokalnoj crkvi. Iako je bolnica platila 3,4 miliona dolara za odštetu, tragedija te porodice je bila još gora. Majka je umrla kao siromah, i nije bilo novca kojim bi se platila sahrana. Zašto? Zato što je advokat većinu tog novca strpao u svoj džep. Jedan pravni list je o tom advokatu ovako rekao: „Ako bi propovedao o tome kako se on ponaša... njegova poruka bi morala da bude ovakva: hajde da opelješimo.“ Kako se možemo zaštititi od takvih ljudi?

„Držite oči otvorene“, bio je savet koji je Isus dao onima koji su se u njegovo vreme suočavali s religioznim licemerjem (Matej 16:6; Luka 12:1). Da, moramo biti oprezni. Ljudi mogu tvrditi da imaju najuzvišenije namere i mogu odisati iskrenošću, ali potrebno je da pokažemo razuman oprez i da ne prihvatamo odmah svakoga po spoljašnjosti. Zar ne bismo pažljivo proverili naše novčanice kad bismo znali da je u opticaju falsifikovani novac?

Licemeri su se pojavili čak i unutar prave hrišćanske skupštine. Učenik Juda je ovim rečima upozorio na njih: „Oni su stene skrivene pod vodom dok se goste s vama na vašim gozbama ljubavi, pastiri koji se hrane bez straha; bezvodni oblaci koje vetrovi nose tamo-amo; drveće u kasnu jesen, ali besplodno“ (Juda 12).

’Držati oči otvorene‘ znači da se čuvamo da nas ne zavede neko ko se pretvara da je ljubazan ali je zapravo egocentričan i unapređuje mišljenja koja se ne temelje na Božjoj Reči. Poput neke šiljate stene koja je tik ispod površine mirne vode, takva osoba može prouzrokovati duhovni brodolom kod neopreznih (1. Timoteju 1:19). Licemer možda obećava puno duhovnog osveženja, ali se ispostavlja da je ’oblak bez kiše‘ — koji ne donosi ništa. Poput besplodnog drveta, varalica ne donosi nikakav pravi hrišćanski plod (Matej 7:15-20; Galatima 5:19-21). Da, potrebno je da budemo oprezni što se tiče takvih varalica. Međutim, ne moramo pritom sumnjati u svačije motive.

„Prestanite da sudite“

Kako je nesavršenim ljudima lako da upere prst na tuđe greške dok ignorišu sopstvene! Međutim, ta sklonost nas čini podložnim licemerju. „Licemeru!“ rekao je Isus. „Izvadi prvo gredu iz svog oka, i onda ćeš jasno videti kako da izvadiš trun iz oka svog brata.“ Dobro je da poslušamo njegov savet: „Prestanite da sudite, da vam se ne sudi; jer kakvim sudom sudite, takvim će vam se suditi... Zašto onda vidiš trun u oku svog brata, a ne obazireš se na gredu u sopstvenom oku?“ (Matej 7:1-5).

Kada drugi ponekad urade nešto što izgleda licemerno, moramo biti pažljivi da ih ne etiketiramo brzo kao licemere. Na primer, apostol Petar je „počeo je da se povlači i da se odvaja“ u Antiohiji od neznabožaca koji su bili suvernici kako bi ugodio posetiocima iz Jerusalima koji su bili jevrejskog porekla.  Varnava se takođe ’poveo za Petrom i drugima u njihovom pretvaranju‘. Petar je to učinio uprkos činjenici da je imao prednost da otvori put za neznabošce da budu priznati u hrišćanskoj skupštini (Galatima 2:11-14; Dela apostolska 10:24-28, 34, 35). Ali ta Varnavina i Petrova omaška sigurno ih nije svrstala u istu kategoriju kao pismoznalce i fariseje ili Judu Iskariotskog.

„Neka vaša ljubav bude bez licemerja“

„Kad činiš dobro drugima“, savetovao je Isus, „nemoj iznajmiti trubača da ide pred tobom — kao oni glumci u sinagogama i na ulicama koji gledaju da im se dive ljudi“ (Matej 6:2, Phillips). „Neka vaša ljubav bude bez licemerja“, pisao je apostol Pavle (Rimljanima 12:9). On je ohrabrio mladog Timoteja da ima „ljubav iz čistog srca... i nelicemerne vere“ (1. Timoteju 1:5). Ako su naša ljubav i vera iskrene — a ne pokvarene sebičnošću i obmanom — drugi će imati poverenja u nas. Bićemo izvor prave snage i ohrabrenja za one koji nas okružuju (Filipljanima 2:4; 1. Jovanova 3:17, 18; 4:20, 21). I iznad svega, imaćemo Jehovino odobravanje.

S druge strane, licemerje će se na kraju pokazati kao smrtonosno za one koji ga praktikuju. Na kraju će biti razotkriveno. „Ništa nije pokriveno što se neće otkriti“, rekao je Isus, „i tajno što se neće doznati“ (Matej 10:26; Luka 12:2). Mudri kralj Solomon je rekao: „Svako [će] delo Bog na sud izneti, i svaku tajnu, bila dobra ili zla“ (Propovednik 12:16).

U međuvremenu, zašto da dozvolimo da licemerje drugih utiče na nas do te mere da sebe lišavamo istinske ljubavi pravih prijatelja? Možemo biti oprezni a da ne postanemo prekomerno sumnjičavi. I po svaku cenu sačuvajmo svoju ljubav i veru od licemerja (Jakov 3:17; 1. Petrova 1:22).

[Slike na stranama 22, 23]

Da li bi dozvolio da se zbog licemerja pismoznalaca i fariseja okreneš od Isusa Hrista i njegovih učenika?