Nojeva vera osuđuje svet

DA LI si ikada čuo za Noja, bogobojaznog čoveka koji je izgradio arku da bi u opštem Potopu sačuvao život? Uprkos tome što je drevna, ova priča je poznata milionima ljudi. Međutim, to što mnogi ne shvataju jeste to da je Nojev život značajan za sve nas.

Zašto bi trebalo da nas interesuje neki izveštaj koji je hiljadama godina star? Postoji li neka sličnost između Nojeve situacije i naše? Ako postoji, kako nam može pomoći njegov primer?

Svet Nojevih dana

Prema biblijskoj hronologiji, Noje je rođen 2970. pre n. e. — 126 godina nakon Adamove smrti. Do Nojevog vremena zemlja je bila puna nasilja, a većina Adamovih potomaka izabrala je da sledi primer svog pretka koji je zastranio. Dakle, „Jehova vide da je nevaljalstvo ljudi veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo k zlu upravljene“ (Postanje 6:5, 11, 12).

Ljudska pobuna nije bila jedini razlog za Jehovino negodovanje. Izveštaj iz Postanja objašnjava: „Videći sinovi Božji kćeri čovečje kako su lepe, uzimahu za žene sve one koje izabrahu... U to vreme bejaše divova [„Nefilima“, NW] na zemlji, pošto su se sinovi Božji sastali bili sa kćerima čovečjim, pa im one rađahu sinove. To behu oni junaci koji su u staro vreme na glasu bili“ (Postanje 6:2-4). Ako se ovi stihovi uporede sa izjavom koju je zabeležio apostol Petar, jasno je da su „sinovi Božji“ bili neposlušni anđeli. Nefilimi su bili hibridni potomci koji su nastali iz zabranjenih seksualnih odnosa između žena i materijalizovanih otpadničkih anđela (1. Petrova 3:19, 20).

„Nefilimi“, to jest „obarači“, označavaju osobe koje su obarale druge. Oni su bili pravi tirani, a greh njihovih bludnih otaca povezan je sa izopačenošću Sodoma i Gomore (Juda 6, 7). Svi zajedno podsticali su na nečuvenu zloću na zemlji.

 „Bez mane među svojim savremenicima“

Zlo je bilo toliko rasprostranjeno da je Bog odlučio da uništi čovečanstvo. Ali nadahnuti izveštaj kaže: „Noje nađe milost pred očima Jehovinim... Noje beše čovek pravedan i bezazlen celog svog veka [„bez mane među svojim savremenicima“, NW]; svagda hodaše Noje po volji Božjoj“ (Postanje 6:8, 9). Kako je bilo moguće da ’hodi po volji Božjoj‘ u bezbožnom svetu koji je zasluživao uništenje?

Bez sumnje, Noje je naučio puno od svog oca Lameha, čoveka koji je posedovao veru, Adamovog savremenika. Kada je svom sinu dao ime Noje (veruje se da to ime znači „odmor“ ili „uteha“), Lameh je prorekao: „Ovaj će nas odmoriti od poslova naših i od teškog truda ruku naših što nam zadaje zemlja koju prokle Jehova.“ To proročanstvo se ispunilo onda kada je Bog otklonio svoju kletvu sa zemlje (Postanje 5:29; 8:21).

Imati bogobojazne roditelje nije garancija za duhovnost jer svako mora uspostaviti lični odnos s Jehovom. Noje je ’hodio po volji Božjoj‘ tako što je težio za životnim putem koji Bog odobrava. Ono što je Noje naučio o Bogu podsticalo ga je na to da mu služi. Nojeva vera se nije pokolebala kada je bio obavešten o Božjoj nameri ’da u potopu istrebi svaku put‘ (Postanje 6:13, 17).

Imajući poverenja u to da će se ova nečuvena katastrofa dogoditi, Noje je poslušao Jehovinu zapovest: „Načini sebi korablju od drveta gofera. Načini korablju na pregratke i premaži je smolom iznutra i spolja“ (Postanje 6:14). Udovoljiti Božjim smernicama u vezi sa arkom nije bio mali zadatak. Ipak, „Noje učini, kako mu zapovjedi Bog“. U stvari, „sve onako učini“ (1. Mojsijeva 6:22, DK). Noje je to postigao uz pomoć svoje žene i sinova Sima, Hama, Jafeta i njihovih žena. Jehova je blagoslovio takvu veru. Kakav divan primer za današnje porodice!

Šta je sve bilo uključeno u gradnju arke? Jehova je Noju dao smernice da izgradi jedan veliki nepromočivi, trospratni drveni sanduk koji bi bio dugačak 133 metra, 22 metra širok i visok 13 metara (Postanje 6:15, 16). Takav plovni objekat bi imao kapacitet sličan raznim današnjim teretnim brodovima.

Kakav ogroman poduhvat! Po svemu sudeći, to je značilo oboriti na hiljade stabala, dovući ih do gradilišta i iseći ih u debele daske ili grede. To je značilo podići skele, načiniti klinove ili kočeve, nabaviti katran da bi arka bila nepromočiva, obezbediti posude, alat i druge stvari. Sam rad je možda zahtevao pregovaranje s trgovcima i plaćanje za robu i usluge. Očigledno je bila važna tesarska veština da bi se tačno uglavljivala stabla i izgradila odgovarajuće čvrsta struktura. I zamisli samo — gradnja je verovatno trajala oko 50 ili 60 godina!

 Zatim je trebalo da se Noje usredsredi na pripremu dovoljne količine hrane i krme (Postanje 6:21). Trebalo je da sakupi i uvede mnoštvo životinja u arku. Noje je izvršio sve što je Bog zapovedio i posao je bio obavljen (Postanje 6:22). Jehovin blagoslov je garantovao potpuni uspeh.

’Propovednik pravednosti‘

Osim pravljenja arke, Noje je oglašavao upozorenje i verno je služio Bogu kao ’propovednik pravednosti‘. Ali narod ’nije obratio pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo‘ (2. Petrova 2:5; Matej 24:38, 39).

Uzimajući u obzir duhovnu i moralnu iskvarenost tih dana, lako se može pretpostaviti da je Nojeva porodica mogla da postane predmet ismevanja od strane nepoverljivih komšija i predmet zlostavljanja i izrugivanja. Ljudi su ih verovatno smatrali ludima. Međutim, Noje je bio uspešan u davanju duhovnog ohrabrenja i podrške svom domaćinstvu, jer oni nikada nisu prihvatili nasilne, nemoralne i prkosne puteve njihovih bezbožnih savremenika. Svojim govorom i postupcima, čime je pokazao svoju veru, Noje je osudio svet tog vremena (Jevrejima 11:7).

Sačuvan kroz Potop

Kratko pre početka provale oblaka, Bog je rekao Noju da uđe u već izgrađenu arku. Kada su se Nojeva porodica i životinje ukrcali, „Jehova je zatvorio vrata“, a napolju su ostali svi rugači. Kada je došao Potop, neposlušni anđeli su se izgleda dematerijalizovali i izbegli uništenje. Ali šta je bilo s drugima? Svako živo biće koje je bilo na licu zemlje izvan arke izgubilo je život, uključujući i Nefilime! Samo su Noje i njegova porodica preživeli (Postanje 7:1-23).

Noje i članovi njegovog domaćinstva proveli su u arki celu lunarnu godinu i još deset dana. Bili su zaokupljeni hranjenjem i pojenjem životinja, otklanjanjem otpadaka i vođenjem evidencije o vremenu. Poput brodskog dnevnika, Postanje tačno beleži svaku fazu Potopa, potvrđujući time tačnost tog događaja (Postanje 7:11, 17, 24; 8:3-14).

 Dok su bili u arki, Noje je bez sumnje sa svojom porodicom vodio duhovne razgovore i zahvaljivao Bogu. Očigledno je da je zahvaljujući Noju i njegovoj porodici sačuvana pretpotopna istorija. Pouzdane usmene tradicije ili pisani istorijski dokumenti koje su posedovali pružali su dobar materijal za korisno razmatranje tokom Potopa.

Koliko su Noje i njegova porodica bili srećni kada su ponovo mogli stati na suvo tlo! Prvo što je uradio bilo je to da je podigao jedan oltar i u svojstvu sveštenika zastupao svoju porodicu i prineo žrtve Onome ko ih je spasao (Postanje 8:18-20).

„Kao što je bilo u Nojevim danima“

Isus Hrist je rekao: „Kao što je bilo u Nojevim danima, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg“ (Matej 24:37). Danas su hrišćani na sličan način propovednici pravednosti, podstiču ljude na pokajanje (2. Petrova 3:5-9). Imajući tu sličnost u vidu, možda se pitamo šta je Noju prolazilo kroz um pre Potopa. Da li je ikada mislio da je njegovo propovedanje beskorisno? Da li je s vremena na vreme bio umoran? Biblija o tome ne govori. Jednostavno nam je rečeno da je Noje poslušao Boga.

Da li vidiš kako se Nojeva situacija može primeniti na našu? On je bio poslušan Jehovi uprkos protivljenju i teškoćama. Zato ga je Jehova prosudio kao pravednog. Nojeva porodica nije tačno znala kada će Bog učiniti Potop, ali su znali da će do njega doći. Vera u Božju reč podržala je Noja kroz mnoge godine rada i kroz na izgled besplodno propovedanje. Zaista, nama je rečeno: „Verom je Noje, nakon što je dobio božansko upozorenje o onome što se još nije videlo, pokazao strah pred Bogom i sagradio arku za spasenje svog doma; i tom verom je osudio svet, i postao naslednik pravednosti koja je po veri“ (Jevrejima 11:7).

Kako je Noje stekao takvu veru? On je po svemu sudeći izdvajao vreme da razmišlja o svemu što je znao o Jehovi i dopustio je da bude vođen tim spoznanjem. Bez sumnje, Noje je razgovarao s Bogom u molitvi. U stvari, on je postao toliko prisan s Jehovom da je ’svagda hodio po volji Božjoj‘. Kao poglavar porodice, Noje je s radošću svom domaćinstvu posvećivao vreme i pažnju punu ljubavi. To je uključivalo staranje o duhovnim interesima njegove žene, njegova tri sina i tri snahe.

Poput Noja, pravi hrišćani danas znaju da će Jehova uskoro uništiti ovaj bezbožni sistem stvari. Ne znamo ni dan ni čas, ali shvatamo da će oponašanje vere i poslušnosti ovog „propovednika pravednosti“ dovesti do toga da „dušu živom sačuvamo“ (Jevrejima 10:36-39).

[Okvir na 29. strani]

Da li je zaista bio Potop?

Antropolozi su sakupili čak oko 270 legendi o potopu iz skoro svih plemena i naroda. „Priča o potopu prisutna je širom sveta“, kaže bibličar Klaus Vesterman. „Poput izveštaja o stvaranju, ona je deo našeg osnovnog kulturnog nasleđa. To je zaista zadivljujuće: svugde po svetu nalazimo priče o jednom drevnom potopu.“ A objašnjenje? Komentator Enriko Galbijati kaže: „Stalna prisutnost priče o potopu kod različitih i jako udaljenih naroda, znak je istorijske realnosti same činjenice koja leži u osnovi takvih tradicija.“ Međutim, ono što je za hrišćane još važnije od zapažanja bibličara, jeste spoznanje da je sam Isus govorio o Potopu kao o stvarnom događaju iz istorije čovečanstva (Luka 17:26, 27).

[Okvir na 30. strani]

Nefilimi u mitologiji?

Priče o ljubavnim vezama između bogova i ljudi — i između „heroja“ ili „polubogova“ koji su nastali iz tih veza — bile su uobičajene za grčku, egipatsku, ugaritsku, huritsku i mesopotamsku teologiju. Bogovi u grčkoj mitologiji bili su ljudskog oblika i bili su veoma lepi. Oni su jeli, pili, spavali, imali seksualne odnose, svađali se, borili se, zavodili jedni druge i silovali. Iako su navodno bili sveti, bili su kadri za svaku vrstu obmane i zločina. Za heroje poput Ahila govorilo se da su božanskog i ljudskog porekla i da su bili obdareni nadljudskom sposobnošću, ali ne i besmrtnošću. Dakle, ono što Postanje govori o Nefilimima baca svetlo na moguće, ili čak verovatno poreklo takvih mitova.